Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Ona je prethodno sumirajući rezultate šesnaestog po redu festivala i odgovarajući na pitanja novinara o rezultatima konkursa Ministarstva kulture za sufinansiranje projekata i saradnju sa ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, ukazala da postoji ogroman problem u načinu rada i vrednovanju projekata. Jung se požalila da su informaciju o visini finansijskih sredstava, koja su dodeljena Beogradskom festivalu igre, saznali dve nedelje nakon završetka glavnog programa festivala.

– Beogradski festival igre nema problem sa Ministarstvom kulture, već sa trenutnim ministrom. On je deveti ministar kulture od kako planiramo i realizujemo festival. Međutim, niko se nije toliko trudio da uguši Beogradski festival igre kao ministar Vukosavljević, iako je sigurno da će festival i njegovi dometi nadživeti i ministra Vukosavljevića i Vladana Vukosavljevića, i ostati u nasleđu jednog vremena i naroda, zbog svih onih umetnika koji su ispisali istoriju umetničke igre, a koji su baš zbog tog festivala došli u Srbiju – ukazala je Jung i dodala da je „tužno pokušavati udovoljavati čaršiji, a ne pratiti evropske i svetske standarde“.

Upitana koliko je sredstava dobijeno, a koliko je očekivano da se pruži za potrebe festivala Jung je istakla da ne želi da „licitira sa ciframa“ i ukazala da je najveći problem u uvredljivom saopštenju komisije i u tome što se o količini sredstava saznaje u trenutku kada se festival za publiku i organizatore završio.

Reagujući na reči Aje Jung, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević obratio se saopštenjem za medije u kome je istakao da je ona na „neukusan način izrekla laži na njegov račun“. U stavu „da se niko do sada nije toliko trudio da uguši Beogradski festival igre, kao aktuelni ministar kulture“, kriju se i laž i kleveta. Beogradski festival igre je u poslednje dve godine na konkursu Ministarstva kulture i informisanja dobijao sredstva u ukupnim iznosima od po 11,5 miliona dinara. Zvanične komisije Ministarstva kulture i informisanja, sastavljene od profesionalaca u svojoj oblasti, uvažavajući interese i potrebe razvoja domaće plesne scene i za sve konkursne zahteve nedovoljan budžet, Beogradskom festivalu igre dodeljivale su znatno niža sredstva – istaknuto je u saopštenju i dodato da je „Ministarstvo kulture i informisanja, imajući u vidu značaj festivala, iz skromnog diskrecionog fonda taj iznos bitno uvećavalo“. „Tako će biti i ove godine i gospođa Jung je s tim odlično upoznata“, ističe Vukosavljević u saopštenju.

Aja Jung smatra da je ovogodišnji Beogradski festival igre bio jedan od najobimnijih i najboljih, sudeći po „odjecima svog programa i gostima“, dok je koncept festivala, prema njenim rečima, oduvek jasan i usmeren ka tome da u Srbiju dovede „najvažnije autore i predstave izuzetnog umetničkog kvaliteta“.

– Mi smo naš program, prema najavljenom, i sproveli. I to u tri grada, Beogradu, Novom Sadu i Vršcu. Sponzore i institucije smo dostojno predstavili u zemlji i u inostranstvu. Dolazimo do toga da je nešto urađeno, i za to što je urađeno stigle su pohvale sa svih strana. Od naše publike, njih skoro 25.000, do britanskog Gardijana, Japan Times-a, milanske Danze ili berlinskog Tanz magazina. Verujem da je ministar ponovo pogrešio i sa svojim komisijama i sa ciframa, kao i sa potpunim ignorisanjem Beogradskog festivala igre, koji je postao važan ne samo za Srbiju, već i u evropskom i svetskom okviru – ističe Jung. Ona dodaje da su i ministri pre ministra Vukosavljevića imali svoje ambicije i prioritete, te da nijedan nije gajio posebnu naklonost prema umetničkoj igri, ali da je razlika između ministra Vukosavljevića i njegovih prethodnika, u tome što su oni umeli da komuniciraju i sa upravom festivala, ali i sa umetnicima koji su dolazili na festival.

Bili su tu da pozdrave Barišnjikova, Silvi Gilem, Karlu Frači, Jiržija Kilijana, Nača Duata, Hozea Martineza…

– Sa ministrom Vukosavljevićem nema komunikacije, a obrazloženje komisije koje smo dobili je ponižavajuće za struku i za sve umetnike koji su došli u Srbiju, jer dolazi od osobe koja nema ni dana obrazovanja u oblasti igre, umetnosti ili umetničke produkcije. E, baš takva osoba je na čelu Vukosavljevićeve komisije, i to dve godine zaredom – kazala je Aja Jung.

U saopštenju koje je potpisao ministar još se navodi da „Beogradski festival igre finansiraju i Gradski i Pokrajinski sekretarijati za kulturu, i to takođe višemilionskim iznosima“, ali da su tu i druge olakšice kao što su „popusti na iznajmljivanje sala državnih ustanova kulture, besplatan prevoz do Novog Sada i Vršca za učesnike i brojne druge goste, onda je jasno da država Srbija, a posebno Ministarstvo kulture i informisanja, veoma izdašno finansiraju jedan privatni i samim tim profitno orijentisani festival, kako je navedeno u saopštenju, veoma solidnog kvaliteta“. „Ako Jungova, uprkos tome, smatra da bi država ili Ministarstvo kulture i informisanja trebalo da pokriju sve ili skoro sve troškove Beogradskog festivala igre, a da njoj kao organizatoru ostane prihod od ulaznica, onda smo bliže logici Ostapa Bendera „ideje naše, benzin vaš“, a ne razumnoj i društveno i moralno prihvatljivoj argumentaciji, piše, između ostalog, u saopštenju.

Komentarišući izjavu Aje Jung da sa njim ima lošu komunikaciju, ministar ističe da je odgovor na to da „svako ko se služi pritiscima bilo koje vrste, svako ko traži sastanke mesecima pre konkursa Ministarstva kulture i informisanja kako bi se „dogovarao“ koliko će novca da dobije, svako ko poteže za političkim i drugim vezama kako bi uticao na rad ministra, Ministarstva ili komisija Ministarstva, svako ko u medijima bez ikakvog osnova kleveće rad Ministarstva, sa njim će imati „lošu komunikaciju“, šta god to da znači na jeziku ambicioznog menadžera Aje Jung.

Ne u isti koš sa amaterskim sadržajem

Festivali od značaja moraju biti deo posebnog konkursa i razmatranja, gde će se na sasvim drugačiji način ophoditi prema njima, kroz dugoročne planove i evaluaciju njihovih rezultata – konstatuje Jung. Može i ovako, da se sredstva dodeljuju kada se sagleda učinjeno, ali onda neka to pravilo važi i za sve druge festivale.

Ona objašnjava da značajni festivali ne zaslužuju da se nađu u okviru istog konkursa sa festivalima amaterskog ili eksperimentalnog sadržaja, već se moraju prepoznati kao projekti od značaja, koji mogu da vrate investiciju i da utiču na imidž države ili grada.

Povezani tekstovi