Foto: Miroslav Dragojević

Dok smo listali knjigu, naleteli smo na mnoge „poznate face“ sa kojima je Pađen sarađivao ali i drugovao. „Ne mogu da vjerujem, malopre sam ga pominjao!“, prokomentarisao je Pađen i ispričao dogodovštinu. „Pre Parnog valjka, Aki, Ivan Piko Stančić, Nenad Zubak, koji sada radi kao ton majstor Parnom valjku, i ja, bili smo Grupa 220. Pre nego što smo Aki i ja osnovali Parni valjak, nastupali smo u Beogradu na Hit paradi. U nekom momentu ulazi Bregović u našu garderobu i veli ‘bolan, imam neku stvar, a nemam je s kim, ‘oćete je izvest sa mnom, napisao sam je za Biseru Veletanlić’. U garderobi smo naučili ritam, a pjesma se zvala ‘Šta ću, nano, dragi mi je ljut’. Nekih dvadesetak godina, ja mislim, kasnije, Bijelo dugme snimi svoj veliki hit ‘Lipe cvatu’. To je bila ista ta pjesma samo je promijenio tekst. Mi smo to sa njim svirali i pratili Biseru uživo.“

* Da se nadovežemo na saradnju, Vi ste sjajan gitarista, radili ste sa mnogim poznatim muzičarima, da li možete da pomenete neke od njih?

– S jako puno ljudi sam svirao, na mom poslednjem instrumentalnom albumu „All Stars“ gostovali su mi Branimir DŽoni Štulić, koji 20 godina pre toga ništa nije izdao na ovim prostorima, Massimo Savić, Husein Hasanefendić Hus, Sead Zele Lipovača, Neno Belan, Nikša Bratoš i Vedran Božić, jedini čovek sa ovih prostora koji je svirao sa DŽimijem Hendriksom. To je na poslednjem CD-u, jer sam htio okupit ekipu koja mi je draga i sa kojom sam zapravo počinjao. Radio sam sa Bregovićem, Ipetom Ivandićem, Lazom Ristovskim, koji je bio divan čovjek, upoznali smo se kada smo imali 18 godina, on je i u Smaku svirao. Bio sam gost na ploči Leb i sol „Kalabalak“, sa Buldožerima sam se družio, svirali smo off the record. Svirao sam Juri Stubliću dosta pjesama, sa Zlatnim dukatima, sa Alkom Vujicom, nek se ne uvredi neko koga nisam spomenuo, jer sam stvarno sa jako puno ljudi komunicirao i surađivao.

* Od svih muzičara sa kojima se družite i radite da li biste mogli nekoga da izdvojite?

– Definitivno je DŽoni bio najosobenija ličnost i nepredvidljiv, i inteligentan i pun energije, naporan ponekad, ali to je cijena koju moraš platit ako želiš uživat, nema užitka bez napora. Posećujem ga, čujemo se, bili smo na koncertu Pola Sajmona zajedno u Amsterdamu kada sam ga išao posjetit.

* Bavili ste se i filmskom muzikom, koja ostvarenja su u pitanju?

– Za dokumentarni film o strip crtačima snimao sam muziku. Stjecajem okolnosti, kako se to već dešava u životu, dizajner mog prvog albuma je bio Mirko Ilić, koji je u NJujorku napravio veliku karijeru. On i Igor Kordej, koji su se za vreme novog vala zvali „novi kvadrat“ – kvadrat kao okvir stripa. To je bilo drugi put da pravim filmsku muziku. Sad sam dobio ponudu za predstavu koju režira vaš sugrađanin Boris Liješević u Zagrebu, to ću radit za teatar, a i trejler za film „ZG ’80-e“ o navijačima, moja pjesma staje u tom trejleru, i on je dobio Zlatnu arenu kao najbolji trejler u Puli prošle godine.

* Smatrate li da kultura može da krene nabolje kada bi postojalo više volje?

– Apsolutno, mislim da može! Sve je tu pitanje novca, koliko para toliko muzike. Kada bi postojala stvarna volja i finansijski iskazana volja da se kultura promovira. Edukacija prije svega i onda je sve moguće. Možeš majmuna izdresirat da pleše valcer.

* Koliko je novac ključan u rock ‘n’ rollu s obzirom da rock muzika treba da predstavlja neki bunt protiv „konvencionalnih vrednosti“?

– Danas u svetu se jako dobro prodaju majice Če Gevare, tim sam ti sve rekao. Ideje i sve ostalo postalo je naplativo, jer naprosto živimo u takvom ozračju. Moj najveći uspeh je, pored djece i malog kruga kvalitetnih prijatelja, u tome što radim ono što volim.

* Koja Vaša buntovnička pesma najbolje opisuje trenutno stanje u društvu i ekonomsku situaciju?

– Pjesma „Kakva zabava“ na primer, na albumu „Na travi“, a i pjesma „Laž“ zbog koje sam imao gadnih neprilika, čak sam i emisiju snimio, ima je na You Tube-u, pod nazivom „Drugo lice rock ‘n’ roll-a“, sa kritikama na ondašnji sustav. Međutim, nije se mnogo toga uopće promenilo, i na neki način uvijek je isto, nešto se poboljša, nešto je gore. To je kao priča sa farmaceutskom industrijom, oni oljušte rižu i prodaju je bez ljuske koja je najhranjivija, a onda tu ljusku spakiraju, stave je u nekakve kapsule, i onda to posebno prodaju. Kad uzmeš Platona da čitaš, i on opisuje Atenu, da ti neko kaže da piše o današnjem trenutku i vi u Srbiji i mi u Hrvatskoj bi povjerovali. Dakle, čovjek je uvijek isti. A što se tiče kulture i života u materijalnom svijetu, to ne treba prezirat jer smo naprosto tako koncipirani. Treba se snaći u njemu.

* Kako se snaći u njemu?

– Jedino bitno pitanje je pitanje tog sustava vrijednosti. Mene su jednom pitali da li sviram zbog novca, za pare. Ne, ja sviram zbog totalno nečeg drugog.

* Zašto svirate?

– Sviram prvenstveno jer to volim, i to je moja definicija uspjeha kad te neko plati za nešto što bi ti i onako radio. U Platonovom idealnom društvu, prvo mjesto u obrazovanju je imala muzika i gimnastika, a onda sve ostalo. Formirat duhovnost ne na način da sad ti pljuješ po novcu, ali da ti on nije svrha. Razlika je u pristupu, neko ga ‘oće imat jer mu je to ultimativni cilj, a neko ga dobije kao dodatak uz ono što radi. Ja sumnjam da je Pol Makartni ikad mislio da će imat milijardu funti na računu. I danas svira jednako, jer to je ono što te čini. Ta duhovnost je u biti krajnji i ultimativni cilj koji treba potencirat i u odgoju i zato treba država lovu ulagat u to da se kultura približi ljudima.

* Kad smo kod Makartnija, odrasli ste uz muziku Bitlsa, i oni su vam bili inspiracija, a ja sam od ljudi te generacije čula da je postojao rivalitet između fanova Bitlsa i Rolingstounsa…

– To su za mene gluposti, ja volim i Stounse, i skoro sam bio na njihovom koncertu. A Bitlsi su za mene božanska hemija, magija koja se više nikada neće ponovit. Bogom dani talent i rad veliki, i na kraju konca, kad je onaj menadžer odbio Bitlse, pa kad je skužio da je napravio najveći poslovni promašaj u povijesti tog biznisa, onda je pitao DŽordža Harisona da li postoji još neki bend da pokuša ispravit stvar, a DŽordž mu je rekao „znam jedan, nisu ti loši, zovu se The Rolling Stones“.

* Kad smo kod inspiracije, šta Vas još inspiriše da se bavite muzikom?

– Ta magija me inspiriše. I pre nego što sam čuo Bitlse, volio sam muziku. Mislio sam da ću svirati dok ne završim faks. Međutim, kako sam diplomu dobio, stavio sam je u vitrinu, sad mi je dole u podrumu, i nisam je vadio jer je zov prejak, taj gušt, taj način života, i naprosto kad jednom postaneš ovisan o tome – nema lijeka.

* Da li postoji razlika u stvaranju muzike nekada i sada, da li je pre muzika bila kvalitetnija?

– Jeste. Danas je muzika postala industrijski proizvod umesto da bude kohezioni faktor koji će okupit ljude koji su u istom filmu, i pružiti im jedan duhovni uzlet, napuniti im duše i srca, i uši i oči…

* Možete li da mi opišete osećaj komponovanja i stvaranja muzike?

– Osjećaj ispunjenosti, stvar je u energijama koje mi ne znamo objasnit ali su tu, kao ljubav na primer, i dimenzijom duha jer odatle dolaze prave pjesme. Najbolje pjesme koje sam napravio nisam ja našao nego su one našle mene. Kada se izgubim, one nađu mene. Pitagora je davno objašnjavao zašto su ljudi toliko vezani za muziku. Skužio je da prilikom vrtnje sfere od planeta proizvode određene tonove. Puno kasnije, nakon dva milenija, znanstvenici su pronašli da su odnosi tih frekvencija između planeta identični odnosima klavirskih tipki. Da bi čak došli dotle da ceo svemir svira C-dur 7. Znači, kada bi se naša galaksija svela na tonove, to bi bio C-dur 7.

* Ustanovili smo da muzika povezuje ljude, a politika ih u našem slučaju razdvaja, ili bar pokušava, šta mislite o tome?

– Ja radim na jednom sasvim drugom principu, želim vjerovat da se ljudi mogu zbližit i da je svako živo biće dio božanskog, a muzika je isto neki odsjaj božanskog. Cilj onoga čime se ja bavim je širenje ljubavi.

Postoji samo sad

– Od publike očekujem da nas podrži, da se prepusti, jer postoji samo sad. Ja ću sa grupom Aerodrom na Beer festu izvesti hitove „Stavi pravu stvar“, „Obična ljubavna pjesma“, „Fratello“, „24 sata“, kao i pjesme koje sam stvarao sa bendovima sa kojima sam surađivao – najavio je Pađen nastup na Beer fest uz napomenu da je ovaj bend pre mesec dana objavio novi singl pod nazivom „Titanik“.