Kada generacija "izgubi" nevinost 1

Ova priča o zakasnelom odrastanju jednog tridesetogodišnjaka osvojila je Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“ na Festivalu autorskog filma, ali i publiku, zbog čega je danas to jedan od onih naslova koji se srdačno preporučuje.

Glavni junak filma je Dejan, profesor istorije na zameni, koji konačno gubi nevinost.

NJegova priča u širem smislu govori o jednoj generaciji koja je odrastala „pod staklenim zvonom“ i čiji su roditelji pokušavali da sačuvaju decu od surove realnosti.

Sada, kada su roditelji izgubili dostojanstvo i snagu i kada su porodice počele da se urušavaju, njihova deca, već odrasli ljudi, konačno moraju da preuzmu odgovornost i suoče se sa životom.

Ovo ostvarenje u kome igraju Filip Đurić, Jasna Đuričić, Ivana Vuković i Nebojša Glogovac biće prikazano na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu, koji počinje danas, i to u zvaničnom programu Bright Future (Svetla budućnost).

– Ovaj film je pokušaj da napravim nešto što najiskrenije izražava moj pogled na svet. Snimio sam film o tome da imam 30 godina a i dalje se osećam kao dete, nedovoljno sposoban da preuzmem odgovornost koju nose te godine. To se sada polako menja, nadam se. Ali tada, dok sam pisao scenario, baš sam se tako osećao i o tome sam želeo da napravim film. Naravno, film je mnogo više od teme kojom se bavi, njega čini ritam, izgovorene replike, kako izgledaju kuće u kojima junaci žive, šta nose… Teško mi je kada se ovaj ili bilo koji drugi film svede na neku „poentu“. Mi smo taj film snimali jer nam se baš takav film gledao i bilo nam je zabavno da ga pravimo, osećali smo se kreativno – objašnjava za Danas Marko Đorđević.

On, kako kaže, ne zna šta je tačno uzrok tog zakasnelog odrastanja njegovog glavnog junaka, ali i cele jedne generacije.

– Ima ih puno. Negde sam već napisao da mislim da je moja generacija previše zaštićena od strane roditelja zbog svega što se ovde dešavalo, te da su roditelji probali da nas sakriju od te zastrašujuće realnosti – ističe reditelj koji je do sada snimio nekoliko kratkih filmova na Fakultetu dramskih umetnosti od kojih je „Na drugoj obali“ nagrađen na festivalu Cinema City.

Ideja za ovaj film, objašnjava, došla je kada je iz čiste radoznalosti otišao kod lokalnog vidovnjaka.

– Kod lokalnog vidovnjaka otišao sam zbog istraživanja povodom jednog drugog filma, koji nikada nije ni nastao, već ga je zamenio ovaj o kome pričamo. Desilo se da taj vidovnjak i atmosfera u njegovoj „ordinaciji“ nimalo nisu ličili na moju predrasudu o tome kako bi to sve moglo da izgleda. Na kraju je razgovor sa njim bio više kao razgovor kod psihologa nego kod nekog čoveka koji proriče budućnost. To mi je bilo otkriće i poslužilo kao inspiracija za scenu – kaže reditelj.

Lokalnog vidovnjaka odigrao je Nebojša Glogovac, kome je ovo bio jedan od poslednjih filmova, a pomenuta scena biće sigurno jedna od onih koja će se odvojeno od filma gledati na društvenim mrežama i YouTube-u.

– Sa Nebojšom Glogovcem je bilo uživanje raditi. Moj je jedini zadatak bio da napišem što bolju scenu a posle su on i Filip odradili ostalo. Ta scena je imala dvadesetak strana i dvadesetak verzija i svaka reč je izmerena, tako da je puno vremena prošlo pre nego što sam uopšte ponudio Nebojši tu ulogu. Bio je pravi drugar i mnogo smo se lepo družili snimajući tu scenu. Neverovatna je lakoća sa kojom je glumio – ističe Đorđević.

Ovo ostvarenje u mnogo čemu podseća na dela crnog talasa. Film je, kao što je već pomenuto, poneo nagradu „Aleksandar Saša Petrović“, a osim toga, kritika ga poredi sa delom Dušana Makavejeva.

– Filmovi crnog talasa mi jesu bili velika inspiracija. Skoro sam čitao kratke priče Žike Pavlovića i opet, kao i ono što sam odgovorio u prethodnom pitanju, osetio sam se kao dete u poređenju sa njim. Jednostavno, ti ljudi kao da su imali mnogo više životnog iskustva i bili su konkretniji. Samim tim i snažniji su im bili filmovi. Ja pokušavam da budem hrabar kao i oni i da pravim filmove iza kojih mogu da stanem, i da niko ne može da kaže da iza tih izgovorenih replika i kadrova ne stoji neki stav, neka odluka. Tu nalazim inspiraciju u crnom talasu – ističe Đorđević.

Ipak, ne bi se složio da postoji jaka veza sa ostvarenjima iz Rumunije, koji na sličan naturalistički i voajerski način pričaju priče o savremenosti.

– Svašta je tu drugačije ali pre svega mislim da je smisao za humor prilično drugačiji, i to što sam ja više opsednut trenutkom i glumačkom igrom a oni, opet ovako malo pojednostavljeno rečeno, imaju čvršći narativ u svojim filmovima – dodaje Đorđević.

„Moj jutarnji smeh“ je na trenutke veoma duhovit film, ali često i veoma neprijatan za gledanje, jer u sebi prepliće humor i tugu, zabavu i brutalnu istinu.

Mladi reditelj iz Kragujevca nije siguran kako će publika u Roterdamu reagovati.

– Ne znam kako će proći film u Roterdamu i koliko će ljudi uopšte videti film. Baš ne znam šta da očekujem – zaključuje autor.

Producent filma je reditelj Miloš Pušić, a „Moj jutarnji smeh“ nastao je uz podršku Filmskog centra Srbije, kuća Altertise Film & TV i Cinnerent, i Opštine Kragujevac.

Mnoštvo domaćih filmova u Roterdamu

Međunarodni filmski festival u Roterdamu, 49. po redu, održava se od 22. januara do 2. februara, a na programu je, u više programskih celina, i više recentnih srpskih filmova i srpskih koprodukcija. U istom programu kao i „Moj jutarnji smeh“ dogodiće se i svetska premijera dokumentarnog filma Mladena Kovačevića „Srećan Božić, Yiwu!“ (Merry Christmas, Yiwu!). Deo programske celine Perspectives je i dokumentarac „Okupirani bioskop“ rediteljke Senke Domanović, kao i „Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića. I tursko-srpski film „Potencijalni kandidat“ imaće svetsku premijeru u Roterdamu u okviru glavnog takmičarskog programa „Glasovi“. U pratećem programu „Perspektive“ biće prikazan i kratkometražni film „Dreamland“ kanadskog autora Alana Brauna, nastao u sklopu rezidencijalnog programa festivala Alternative Film/Video u Beogradu koji organizuje Akademski filmski centar Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu.