Kolonijalizam je danas suptilniji i efikasniji

Postavka, koju je vodeći evropski pozorišni magazin Theater heute proglasio za najbolju predstavu nemačkog govornog područja 2015. godine, inspirisana je knjigom DŽozefa Konrada „Srce tame“ i njegovom filmskom ekranizacijom „Apokalipsa danas“ Frensisa Forda Kopole. Somalijski pirati, zapadni vojnici, duboke prašume Avganistana… tekst Volframa Loca, u duhu ovogodišnjeg slogana Bitefa – „Na leđima mahnitog bika“ – tematizuje aroganciju savremene zapadne civilizacije u percepciji „drugosti“ koja, pogotovo u današnjoj Evropi, proizvodi nerazumevanje i agresiju. Jedna od vodećih figura savremenog evropskog teatra govori za Danas o „starim“ pričama i „novim“ problemima.

*Kakav je odnos između ovog komada, novele DŽozefa Konrada i filma Frensisa Forda Kopole?
– Komad Volframa Loca, „Urnebesna tama“ deluje kao adaptacija adaptacije. Originalna novela i njena filmovana verzija su remek-dela koja su, svako na svoj način, pokušala da spasu svet sam od sebe. Konrad je pisao o belgijskim kolonizatorima koji su sudski gonjeni u Slobodnoj državi Kongo pod vladavinom Leopolda Drugog. Kopola je tu priču adaptirao prilagodivši je američkom učešću u Vijetnamskom ratu, snimivši tako, možda, najupečatljiviji ratni film svih vremena. To su, dakle, dve verzije iste priče. Pristup Volframa Loca je drugačiji. On priča tu istu priču ali na jedan naivan, suptilan i krajnje ironičan način.

*U trenutku kada na Zapad dolaze „drugi“, da li je potrebno osvrnuti se i prisetiti da je Zapad najpre otišao k njima?
– Ima tu više od toga. Kada sam prvi put pročitao komad, bio sam iznenađen piščevom smelošću da zbija urnebesne šale na račun tako surovih tema kakve su rat, pirati i moderni kolonijalizam. Da me ne shvatite pogrešno: pristup Volframa Loca nije samo zabavan već i politički nekorektan u najstrožem smislu te reči. On dovodi u pitanje pravo književnosti, filma i pozorišta na moralizatorstvo. NJegov komad sadrži više od trećine originalne priče i optužuje sve društveno angažovane i politički korektne dušebrižnike iz celoga sveta koji tvrde kako nešto preduzimaju dok, zapravo, samo „prodaju“ stare priče.

*Kongo, Vijetnam, Avganistan… Lokacije se menjaju, ali priča ostaje ista. Zašto stalno pratimo iste šablone?
– Jer nismo sposobni da učimo? Jer nećemo nimalo da promenimo stil života? Jer želimo da održimo sopstveni životni standard po svaku cenu? Jer nismo spremni da delimo? Jer smo jako davno naučili da živimo o tuđem trošku? Jer na svaku pretnju reagujemo strahom da mi postanemo žrtve? Jer propuštamo svaku priliku da nešto promenimo, da postanemo deo rešenja, a ne deo problema? Jesam li vam odgovorio na pitanje?

*Da li mi samo želimo da verujemo da nismo u stanju da razumemo „druge“? Jesmo li ikada i pokušali?
– Dok god razmišljamo u kategorijama „mi“ i „oni“, neće biti ni rešenja ni razumevanja.

*Šta predstavlja moderni kolonijalizam?
– Postoje oblici kolonijalizma i asimilacije koji su daleko suptilniji od onih o kojima je Konrad, 1899. pisao u „Srcu tame“. NJegove osnovne teme bile su rasizam i imperijalizam. U današnje vreme, kolonijalizmu nisu potrebni ni diplomatija ni vojna sila – bar ne u početku. Danas je on suptilniji i efikasniji. Inostrane vlade ili investitori kupuju zemlju u zemljama Drugog ili Trećeg sveta. Ponekad ih ne zanima ni rudno bogatstvo ili sirovine, već „samo“ neposredan pristup vodi. Te transakcije često idu na štetu velikog broja ljudi koji umiru od gladi jer oni zbog te jagme za zemljom bivaju izmešteni iz svojih naseobina, a privilegovana manjina iz Prvog sveta se bogati. Zar je neko iznenađen migrantskom krizom? Moj deda je znao da kaže da će politika jednoga dana postati poslednje utočište koje će ekonomija ostaviti ljudima. Kao i uvek, bio je u pravu.

*Šta predstavlja pozorište danas? Može li pozorište biti mesto pobune?
– Jedna od stvari koje savremeno pozorište može da učini jeste da uspori pažnju publike. U doba kada su nam sva čula zasuta sadržajima, u doba digitalne demencije, svaka informacija nam je svakog trenutka na raspolaganju. Hajde da usporimo, hajde da se zapitamo, hajde da pitamo publiku, umesto što nudimo gotova rešenja na svako moguće pitanje. Hajde da otvorimo diskusiju i pružimo ljudima priliku da sami prepoznaju neki problem, krizu ili zadatak pred sobom. To je nešto što pozorište zaista može da učini. Ako predstava iznervira, uznemiri ili izazove preispitivanja u glavama gledalaca, tada znamo da se nešto zaista dogodilo. Kada to postignemo, možemo da počnemo da pričamo o pobuni.

Ne napuštati salu tokom pauze

Predstava „Urnebesna tama“ biće izvedena večeras u 19.30 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Organizatori Bitefa savetuju publici da nikako ne napušta salu tokom pauze.