Kulturna javnost u regionu oprašta se od glumca Branka Cvejića: Činio je da verujemo u prijateljstvo, dobrotu i građansko gospodstvo 1Foto: Nebojša Babić

Uz Sergeja Trifunovića, Biljanu Srbljanović, Milana Marića, Gorana Šušljika…, na društvenim mrežama od Cveje se oprostila i Snježana Banović, hrvatska pozorišna redteljka, koja je na svojoj fejsbuk stranici napisala: „Stigla je pretužna vest o odlasku Cvejića. Veliki gubitak za Jugoslovensko dramsko pozorište, za kolege, publiku, za sve nas koji smo ga pratili na sceni i na ekranu, za sve koji su ga voleli, jer se Cveju nije moglo ne voleti. Počivaj u miru, dragi prijatelju, Glumčino. Ostaješ u mome srcu zauvek“

 

U Beogradu je juče preminuo Branko Cvejić, dugogodišnji član i prvak scene Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je ovu kuću u jednom periodu vodio kao direktor, a vest o odlasku velikog i divnog jugoslovenskog i srpskog glumca, nezaboravnog Baneta Bumbara iz kultne serije „Grlom u jagode“, dobrog duha ovog prostora koji je činio da verujemo u prijateljstvo, dobrotu, građansko gospodstvo, preneli su svi mediji u regionu.

U svom teatru, kako je objavio JDP, ostaće zapamćen kao jedna od najznačajnijih ličnosti u bogatoj istoriji ove kuće, a među svojim kolegama koji se na društvenim mrežama od juče s velikom tugom opraštaju od njega, Cveja će ostati legenda.

Kako je na svom tviter nalogu objavio Sergej Trifunović, on se „ne seća da je neko toliko roptao na njega, a da ga je toliko voleo“.

„Sad će tamo prvo Gaga da te pita: ‘Banko, Oćeš bananu?’ Onda će Žuća da te juri za dnevnice. Onda će Glođ da primeti kako više ne moraš da se boriš sa zemljinom težom. Ja sam stigao za života da ti kažem da te volim, i to čak par puta. I zato ne osećam nikakve grižu savesti. Putuj debeji, uradio si mnogo više no što misliš da jesi. Ljubi te tvoja nepogoda“, objavio je Trifunović .

Milan Marić, uz zajedničku fotografiju, objavio je na svom tviter nalogu: „Zbogom, Cveki“.

Biljana Srbljanović, u čijim je dramama Cveja igrao, i s kojim je bila u prijateljstvu od početka svoje katijere, na svom tviteru postavila je njegovu sliku iz mlađih dana i poruku: „Zauvek“.

Tugu zbog Cvejinog odlaska izrazila je i Snježana Banović, hrvatska pozorišta rediteljka, koja je na svojoj fejsbuk stranici napisala:

„Stigla je pretužna vest o odlasku Cvejića. Veliki gubitak za Jugoslovensko dramsko pozorište, za kolege, publiku, za sve nas koji smo ga pratili na sceni i na ekranu, za sve koji su ga voleli, jer se Cveju nije moglo ne voleti. Počivaj u miru, dragi prijatelju, Glumčino. Ostaješ u mome srcu zauvek“, objavila je Banović.

Cvejić je rođen u Beogradu 25. avgusta 1946, maturirao je u Petoj beogradskoj gimnaziji 1965, iste godine upisao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, i zajedno sa celom novom generacijom glumaca, na poziv Bojana Stupice, 1967. postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

To je bila generacija srpskih i jugoslovenskih pozorišnih, filmskih i televizijskih glumaca koja je, krajem šezdesetih godina prošlog veka, osvojila, potpuno preuzela i radikalno izmenila izgled ovdašnjeg glumišta, napravivši dovršen stilski preokret kojim je najavljeni dah modernosti iz prethodne decenije konačno postao dominantnim scenskim izrazom u skladu sa duhom epohe i kretanjima u scenskim umetnostima u svetu.

Doprinos Branka Cvejića ovoj glumačkoj revoluciji kulminirao je u televizijskoj seriji, kao i kasnijem filmskom nastavku, „Grlom u jagode“, autora Srđana Karanovića, u kojoj je ovaj stilski prevrat, najavljen brojnim ranijim ulogama u JDP i Ateljeu 212, kao i na filmu i televiziji, „ozvaničen“ i ustoličen.

Uloga Baneta Bumbara učinila je Branka Cvejića jednim od vodećih dramskih i filmskih umetnika svoje generacije ondašnje Jugoslavije.

U matičnoj kući odigrao je preko pedeset uloga od kojih su najznačajnije: Lord Graham („Lepeza ledi Vindermir“), Frank („Zanat gospođe Vorn“), Petrunjela („Dundo Maroje“), Stanković („Pučina“), Nikola („Nahod Simeon“), Pera pisar („Gospođa ministarka“), Simeonov-Piščik („Višnjik“)…

Bio je jedan od omiljenih glumaca legendarnog reditelja Dejana MIjača, s kojim je sarađivao i kao producent njegovih brojnih predstava.

Gostovao je i na drugim pozorišnim scenama, između ostalog i u Zvezdara teatru – pozorištu u čijem je osnivanju i sam učestvovao, a kao producent/direktor vodio je veliki broj nezavisnih projekata i koprodukcija.

Cvejić je igrao u više od 40 celovečernjih igranih filmova, i ostvario je niz značajnih uloga u televizijskim serijama i TV dramama.

Dobitnik je priznanja internacionalnog ranga – Zlatnog lovorovog vijenca na MESS-u u Sarajevu, Nagrade za pozorišno stvaralaštvo „Grad teatar“ festivala Grad teatar Budva (2011), nagrade festivala Dani Sarajeva (2011), i jedinstvene nagrade nacionalnog značaja, „Nikola–Peca Petrović“ Pozorišnog maratona u Somboru (2006).

Tu su i Specijalno priznanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1989, nagrada na Sterijinom pozorju 1981. lista Večernje novosti za ulogu Nikole u predstavi „Nahod Simeon“, a 1977. dobio je nagradu lista Glas omladine za ulogu Petrunjele u „Dundu Maroju“.

Bio je direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 2002. do kraja 2011, kao pomoćnik direktora bio je angažovan u periodu 1986–1999, a 2000. je imenovan za operativnog direktora s odgovornošću za poslove izgradnje nove zgrade JDP, i smatra se da je njegov doprinos na ovom angažmanu još veći i značajniji za ovu kuću.

Cvejić je još od sredine 80-tih godina bio angažovan kao dragoceni i ključni saradnik legendarnog upravnika Jovana Ćirilova, bio je idealna spona između triju pozornica JDP-a i upravljačke strukture kuće, i kontinuitet ogromnih uspeha pozorišta.

Od vremena predstava kakve su bile „Putujuće pozorište Šopalović“, „Rodoljupci“, „Buđenje proleća“, „Dozivanje ptica“, „Baal“, „Per Gint“, „Seobe“, „Ruženje naroda“, „Pozorišne iluzije“, „Bure baruta“ i desetine drugih – ovaj uspeh bio je moguć samo kroz predan i pouzdan radno-operativni angažman Branka Cvejića.

Mnoge od ovih predstava nisu samo vrhunski umetnički dometi, nego i potpuni produkcijski iskoraci po raznim osnovama, od njihove fizičke veličine do upotrebe do tada nezamislivih scenskih postupaka, materijala i efekata.

Uz Jovana Ćirilova, Cvejić je ključna osoba za kontinuitet uspeha JPD, ne samo u zemlji, nego i na brojnim, najčešće festivalskim, gostovanjima u inostranstvu.

JDP je izraslo u jedan od vodećih evropskih teatara, što je potvrđeno i članstvom u Evropskoj pozorišnoj konvenciji, a ubrzo zatim, 2006. godine, i pozivom za članstvo u najznačajnijoj pozorišnoj asocijaciji kontinenta – Uniji teatara Evrope koju je, pre više od trideset godina osnovao jedan od najvećih reditelja u istoriji pozrorišta, Đorđo Streler.

Cvejićev upravnički rad karakterišu daljnji reperotarski prodori, nastojanje na načelu da je JDP kuća u kojoj rade najbolji umetnici u svim oblastima.

Načelo otvorenosti u izboru saradnika – svih vodećih ličnosti regiona, baš kao i neprestano uključivanje mlađih i najmlađih umetnika, učinilo je da JDP u upravničkoj epohi Branka Cvejića gostuje na tri kontinenta, u sedamdesetak gradova sveta, da višekratno osvoji sve moguće domaće i regionalne nagrade u kategorijama najboljih predstava, kao i pojedinačnih umetničkih dometa koji bi teško bili mogući bez upravničkog angažmana.

Predstave „Šine“, „Hadersfild“, „Skup“, „Skakavci“, „Sanjari“, „Elijahova stolica“, „Rođeni u YU“, „Fedrina ljubav“, „Mletački trgovac“, „Metamorfoze“, kao i desetine drugih, predstavljaju stalnu postavku jednog imaginarnog muzeja srpskog i evropskog teatra 21. veka, antologijske vrednosti višestruko potvrđene najvećim mogućim zvaničnim nagradama.
Branko Cvejić, likom i delom, kako je objavilo Jugoslovensko dramsko pozorište, ostavlja za sobom osoben i svetao trag, trajan doprinos ne samo srpskoj kulturi, umetnosti i društvu.

U svom teatru, JDP, ostaće zapamćen kao jedna od najznačajnijih ličnosti u bogatoj istoriji ove kuće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.