Laboratorija budućnosti

Jedna od ikona britanskog kulturnog života, Institut za savremenu umetnost u Londonu, poznatiji kao ICA, ove godine slavi svoj 60. rođendan. Datum značajan pažnje, budući da je reč o jednoj od najprestižnijih i najradikalnijih kulturnih ustanova na Ostrvu. U njemu se moglo razgovarati sa Deridom, Joko Ono ili Slavenkom Drakulić, viđene su izložbe Mapeltorpa, Kelija ili Šugimota, publika je uživala u delima najslavnijih imena autorskog filma iz celog sveta, među kojima, i Makavejeva i Kusturice, o performansama najradikalnijih umetnika, da i ne govorimo.
Priča je počela zahvaljujuci pesniku, umetničkom kritičaru i anarhisti Herbertu Ridu, koji je 1947. godine došao na ideju da stvori instituciju u kojoj će se kreirati i izvoditi umetnost budućnosti. Laboratoriju pre nego muzej, gde bi se razvijale nove vizije i nove svesti. U to vreme, kad se Evropa polako oporavljala od rata i bila još uvek u šoku od Hirošime i holokausta, Ridova ideja o „radionici gde bi stvaralastvo bilo izvor vitalnosti i smelog eksperimenta“, nije bila samo optimistična već i radikalna. Radeći u početku iz jednog stana, Rid i njegovi prijatelji suosnivači – umetnici Ričard Hamilton, Eduardo Paoloči i Roland Peirose, napravili su forum, gde su umetnici svih disciplina debatovali i trudili se da kreiraju stvari što dalje od tradicionalnih struktura Kraljevske akademije umetnosti.
Godine 1948. uspeli su da organizuju prvu veliku izložbu – Četrdeset godina moderne umetnosti, koja je bila otvorena besedom T. S. Eliota. Od tada, Institut koji je do 1968. bio lociran u Dover stritu, a od tada na Molu, gde je i danas, bio je svedok mnogih umetničkih debija. Recimo, bila je to prva institucija u Britaniji koja je organizovala izložbu dela Džeksona Poloka, a 1960. godine i pop-arta. Usledile su zatim izložbe Dejvida Hoknija, Hauarda Hodžkina, prva izložba u Evropi koja je otkrila umetnost japanske skulpture, a 1971. godine Institut je slavio Svet Islama – prvi veliki događaj na Zapadu koji je bio posvećen toj veri. U poslednjoj deceniji, galerije Instituta bile su domaćin prvom solo šou Damjena Hersta i braće Čepmen, a od 2000. ICA svake godine organizuje izložbu posvećenu mladim talentima.
Vremenom, ICA je, naravno, postala mesto kreativnog izrazavanja umetnika mnogih disciplina. Godine 1956. Stravinski je izabrao upravo ICA da bi britanskoj publici prvi put otkrio svoje delo „Canticum Sanctum“, a u okviru literarnih tribina i razgovora, na kojima se izređala plejada literarnih velikana, Ežen Jonesko je tu prvi put javno čitao svoju „Ćelavu pevačicu“.
Naravno, u aktuelnom 21. veku, ICA više nije jedino mesto radikalnog, avangardnog umetničkog izraza na britanskoj kulturnoj sceni. No, on ostaje dosledan sebi – radije misli na budućnost, nego na prošlost. U okviru niza manifestacija kojima će obeležiti svoj 60. rođendan, Institut najavljuje svojevrstan omaž Ridovom manifestu – organizaciji izložbe koja će biti posvećena budućnosti. Ovaj preludijum zvaničnoj proslavi – izložba pod nazivom „Sve slike budućnosti/All Tomorrow’s Pictures“, prikazaće fotografije 59 slavnih prijatelja ICA, na temu sutrašnjice. Ali, u tipičnom modernom tvistu – budući da će sve izložene fotografije biti rezultat korišćenja najpoznatijeg gadžeta 21. stoleća – mobilnog telefona-kamere. Među učesnicima naćiće se stari prijatelji, poput braće Čepmen, koji su tu započeli karijeru, Damjana Hersta, Trejsi Emin, kao i druga poznata lica iz sveta umetnosti, politike, nauke, ekologije, mode i dizajna. Šezdeseti eksponat biće delo nepoznatog autora koje će odabrati žiri, a u Galeriji ICA-sajta stoji 268 takvih radova, koji su stigli na konkurs „Sve slike budućnosti“, koji su organizovali ICA u Sony Ericsson.