Foto: Stefana SavićSrbiju je napustilo previše mladih i talentovanih ljudi. Otišli su zato što u svojoj zemlji nisu mogli da dobiju šansu.
U Njujorku sam viđao mnogo takvih, radili su marginalne poslove da bi preživeli, a za to vreme njihovi životi, ambicije i talenti su kopnili. To bi moralo da se promeni. Mladi umetnici trebalo bi da se usavršavaju, grade karijeru i prodaju slike svuda po svetu, ali da ostanu da žive u Srbiji, umeo je da kaže Radovan Lale Đurić, idejni tvorac i osnivač Niš art fondacije, koja je proteklih godina pomerala kulturne granice, a pritom postala sinonim za njega samog.
Đurić je, svakako, dobro znao o čemu govori. Bio je glasovit slikar, skulptor, dizajner, mecena i kulturni entuzijasta, koji je život vezao i za Srbiju i za svet. Još krajem 70-ih neki domaći mediji proglašavali su ga jednim od najskupljih jugoslovenskih slikara u inostranstvu. Destinacije njegovih umetničkih dela, izložbi ili ateljea bile su u Evropi, Americi i Australiji. Rođen je u okolini Niša, a radio je u Beogradu, Veneciji, Amsterdamu i Parizu. Od 1973. godine uspešno je živeo i slikao u NJujorku, da bi se od 2003. sve češće i duže vraćao Srbiji. Preminuo je u NJujorku aprila 2014. pred 69. rođendan, a po sopstvenoj želji sahranjen je u Beogradu.
Njegov dom u Velikoj jabuci bio je obavezna stanica za brojne prijatelje i putnike sa ex Yu prostora. U njihovom sećanju on će i dalje biti „kosmopolitski lokalpatriota“. Svetski, a naš i svoj. Iskusan, mudar i pragmatičan, a intenzivan i impulsivan. Čovek od akcije, a sa vizijom. Ličnost ogromne zemaljske energije koju nije bilo lako slediti. Hedonista. Otvoren, neposredan i nekonvencionalan. Silovit, oštar, neprijatan ili čak zastrašujuć. Emotivan, topao i empatičan. Stidljiv i mek kao pamuk. Umetnik druženja, kako ga je definisao jedan od prijatelja.
Mada je Laletov profesionalni i lični bekgraund prilično raskošan, on sam je posebnim uspehom smatrao osnivanje NAF-a i Nacionalnog konkursa „Mladost“, koji se organizuje od 2006. godine. „Mladost“ su pratile prodajne izložbe najboljih radova u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, a zatim i dalja podrška mladim i talentovanim umetnicima na međunarodnom planu.
Svake godine apliciralo je bezmalo hiljadu umetnika do 35. godine starosti, sa više od 2.500 radova, a izložbe je do sada videlo oko 400.000 posetilaca. Nagradni fond po konkursu iznosio je 18.000 evra i bio izdašniji od, recimo, fonda za Pulicerovu nagradu. Prema ocenama stručnjaka, „Mladost“ se zbog ovakvih referenci ubraja u najveće umetničke konkurse u Evropi.
„Trudimo se da mlade likovne umetnike kroz konkurs, nagrade, prodajne izložbe, kataloge koji završavaju u svetu ili važne kontakte, motivišemo da rade što bolje i žive od svoje umetnosti. Oni to moraju da nauče i tržište mora da ih prihvati. Ovo što na taj način radimo je početak stvaranja nove generacije slikara u Srbiji koja je počela da razmišlja drugačije, slika slobodnije i uči da živi od slikarstva“…, objašnjavao je Đurić.
Fondacija stoji i iza Nacionalnog konkursa za dizajn nameštaja, na koji je pristiglo stotinak radova mladih dizajnera i čiji je nagradni fond iznosio 20.000 evra. Bila je organizator Nacionalnog konkursa za pozorišnu jednočinku. Pomogla je realizaciju mjuzikla „Kosa“ u beogradskom „Ateljeu 212“ za koji je obezbedila autorska prava.
Priredila je više vrednih izložbi slika, među kojima i izložbu Paje Jovanovića „Između estetike i života“. U prostoru niške Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla“ tri godine zaredom organizovala je Likovne kolonije. Realizovala je nekoliko kulturno – humanitarnih projekata, među kojima i „Humanost u boji“, u okviru kojeg su mladi umetnici svojim radovima oplemenili nišku Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju. Renovirala je, adaptirala ili opremila pet galerija u Nišu, Beogradu i Novom Sadu…
Većinu projekata NAF-a finansijski je podržavala kompanija Filip Moris. Činila je to od samog početka, još od decembra 2003. godine, kada je NAF, kao još uvek neformalna organizacija, realizovao prvu akciju – montažno klizalište na centralnom niškom trgu, koje je obradovalo hiljade mališana.
Takva odluka Đurićevih saradnika iz Filip Morisa, nakon što su je inicirali njegovi saradnici iz Fondacije, nesumnjivo je dobra. Ona nije samo najpristojnije zajedničko sećanje na prijatelja koji je mnogo toga pokrenuo, a onda otišao, već i pametno ulaganje u umetnost, brend i dobru ideju. Takođe je vrlo jasna poruka mladim umetnicima da u Srbiji, ipak, postoji spremnost da se stane iza njih i njihovog talenta.
Možda je zaista moguće, ako se takva i slična poruka dovoljno često ponovi, da oni požele da izbliza probaju taj veliki svet, a ipak ostanu ovde?
Doveo i Da Vinčija u Srbiju
Pored ozbiljne podrške mladim umetnicima, NAF je u prioritete upisao i podsticaj opšteg kulturnog razvoja u zemlji. U skladu sa tim organizovao je izložbu „Leonardovi kodeksi i mašine“, koja je održana 2008. u Nišu i Beogradu. Na izložbi, inače retkoj i u razvijenim zemljama, moglo se videti 65 eksponata napravljenih po originalnim nacrtima Leonarda da Vinčija. Modeli, pristigli direktno iz muzeja u Firenci, predstavljali su autorove vizionarske zamisli robota, letelica, podmornica ili automobila. Za ukupno 90 dana postavku je videlo više od 100.000 ljudi, 30.000 u Nišu i 70.000 u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
