Radmilo Anđelković prvi je laureat novoustanovljenog priznanja za ukupan doprinos srpskoj fantastici, koje je Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ dodelilo na završnoj večeri svoje godišnje konvencije Beokon u Domu kulture Studentski grad. „Trebalo je da dobijem isto tako prvu nagradu u Vojno-tehničkom institutu, pa sam je odbio. Bio sam na ivici da odbijem i ovu nagradu“, rekao je Anđelković okupljenima koji su aplauzom pozdravili njega i nagradu, ali i podatak koji je izneo Zoran Stefanović, koji mu je nagradu i uručio – da je ovo ujedno i pedeset godina Anđelkovićevog stvaralačkog rada. Radmilo Anđelković je u svojoj karijeri bio i glumac („Cipelice na asfaltu“, 1956), scenarista, pisac, a profesionalno se bavio i naučno-istraživačkim radom. Svoje priče je objavljivao u svim vodećim specijalizovanim žanrovskim glasilima, kao i onim časopisima koji su objavljivali fanatastiku. Napisao je i četiri romana – „Galaktički tunel“ (objavljen 1986. pod pseudonimom R. Angelakis), „Zemlja za dobre ljude“ (1987), „Sva vučja deca“ (1998) i „Grbovnik“ (2002, sa koautorom Danielom Reljićem). Dva puta je osvajao nagradu „Lazar Komarčić“ – za novelu „Varnica“ (1986) i roman „Sva vučja deca“ (1997).

Premijera Zlatnog runa Zvižda

Jedan od glavnih događaja ovogodišnjeg Beokona bila je premijera prve epizode RTS-ove serije Srbija od legendi – „Zlatno runo Zvižda“. Za srpsku fantazi scenu, naročito je značajno što je scenarista serijie pisac Dragan R. Filipović. „Srbija od legendi“ je zamišljena kao serija kojom bi se kroz fantastične priče iz raznih krajeva iscrtala karta Srbije. Reditelj ovog projekta je Slavko Dimitrijević koji je, sa Filipovićem, predložio sedam priča redakciji dokumentarnog programa RTS, koja će razviti ovaj projekat. „Zlanto runo Zvižda“ je pilot epizoda koja prikazuje kako na platnu funkcioniše izmena dokumentarnog i igranog u priči o homoljskim amazonkama, Zlatnoj i Srebrnoj kraljici, Zlatnom runu i njihova veza sa Rusaljama, ilustrovana kroz veoma živopisne običaje ljudi iz Homolja.

Tradicionalna nagrada „Lazar Komarčić“, koje beogradsko društvo ljubitelja fantastike dodeljuje već više od dve decenije, sada je dodeljena u tri kategorije. Za najbolji prevod nagrađen je Zoran Penevski za rad na knjizi Džaspera Forda „Izgubljena u dobroj knjizi“. Najbolja priča je „Bler Alfa“ Slobodana Škerovića, a za najbolji roman proglašen je „Strava u ulici kuge“ Mirne Zakić. Konačno, dodeljeno je i priznanje „Ljubomir Damnjanović“ – za najbolju priču objavljenu u Emitoru, fanzinu drutšva „Lazar Komarčić“, koja je objavljena između dva juna. Pobednik ove godine je Goran Skrobonja sa pričom „U 5.15 za Nekropolis“.