„Ljudi, hajde da ga ponovo sagradimo“: Tri i po decenije od nastanka zrenjaninskog alternativnog kluba Zeleno zvono

Kao da mi nije stavio na raspolaganje već više nego dovoljan broj fotografija, uz isto uputstvo, plus ogroman materijal u raznim formatima da mi, kako kaže, „olakša“.

Lepa je ta fotografija. Crno-bela. Aca Seltik i Guta. Bilo bi dobro da ide i ona s Giletom iz Električnog orgazma, sa dugom kosom. Otvaram dalje: Vlada Divljan, Rade Šerbedžija, Darko Rundek, Rambo Amadeus… Šta li je radio Dragan Bjelogrlić u Zvonu? Sergej Trifunović i Eva Braun?! Onda neka deca pevaju u horu, pa Bajaga, Neno Belan, Ritam nereda, Familija, Atheist Rap, Goblini, Babe…

Ima li nekoga ko nije bio u Zelenom zvonu?

Guta kaže: „1.700 svirki“, ali neće intervju.

„Šta ima ja tebi da pričam? Pitaj muzičare, oni su najbitniji. Šaljem spisak. Imaš kontakte?“

„A šta predstavlja ovaj Laza Kostić – ‘Najviše smo voleli na kafu kod Gute – Santa Maria della Salute’?“

„To su mi slali ljudi kad sam otišao, kad se zatvorilo Zeleno zvono.“

Bilo je to pre deset godina. A Zeleno zvono osnovano je 1991. godine, u renoviranoj kući Gutinog dede. Isprva je bilo kafić-picerija, a od 1994. dobija još jedan prostor i prerasta i u pozorišni klub. Postaje epicentar antiratnog pokreta i okupljalište generacija koje su, kako reče jedan moj prijatelj, verovale da će ih muzika, tih mračnih godina, spasiti od svega.
Dvaput je Zeleno zvono stradalo od vatre i dvaput se dizalo iz pepela, potpomognuto Gutinom energijom i onim što se danas zove „Novi optimizam“.

Tokom tri i po decenije kroz ovaj klub prošle su gotovo sve važne ličnosti domaće rok scene, književnici, glumci, aktivisti i umetnici. Za mnoge nije bio samo mesto za svirku, već prostor u kojem se, uprkos ratovima, sankcijama i političkim podelama, održavala ideja da kultura može biti oblik otpora.

Mesto koje je nadživelo klub

– Zeleno zvono – Guta – zvon, zvon – kaže Rundek u video-poruci, držeći u ruci zamišljeno zvono. „To zvoni na dvehiljaditu godinu kad sam upoznao Gutu i to je zapravo bilo prvo mjesto posle rata na kome smo došli svirati u Srbiju. Svirali smo posle u SKC-u i još jedan koncert. To je bio veliki događaj koji se desio u Beogradu i u Zelenom zvonu, budući da je zapravo Zeleno zvono jedno od najbitnijih mjesta za značajne kulturne događaje“, konstatuje Darko Rundek.
Petar Janjatović, novinar i muzički kritičar, seća se kako je dogovarana ova svirka.
„Par nedelja posle 5. oktobra 2000. nekim povodom sam bio u Zelenom zvonu. Guta se, kao i obično, neprekidno muvao unaokolo. U jednom trenutku dojurio je do mene, gurnuo mi telefon na uvo i rekao:

‘Pričaj.’

Ispostavilo se da je na vezi Darko Rundek, koji je pozvao Gutu iz Pariza, kao menadžera koji bi mu eventualno organizovao koncerte ovde. Guta se odmah nadovezao i rekao mu da bi bilo dobro da prvi put posle ratova svira u Srbiji, svakako u Beogradu i u Zrenjaninu. Kako se Darko i dalje lomio, Guta je pravilno procenio da ću ja biti faktor sigurnosti. Dogovorili smo da odsviraju i dva koncerta u beogradskom SKC-u. Sa minimalnom reklamom za jedno prepodne prodali smo oba nastupa i odmah zakazali Halu sportova. Bilo je emotivno. I nekako herojski. Jako mi je važno što sam bio deo te priče“, priča Janjatović za Danas.

Dodaje i da mu je Guta pomogao kada mu je ukinuta emisija na radiju.
„U vreme protesta u zimu 1996/97. mom kolegi Draganu Kremeru i meni na Radio Politici ukinuta je emisija ‘Igra rock’n’roll treća Jugoslavija’. I to sa nekim tupavim obrazloženjem tadašnjeg direktora. Problem je, naravno, bio što smo podržavali proteste, puštali Direktore, Balaševićevu ‘Sloboda, ne’, kritikovali Šešelja, u to vreme omiljenog Miloševićevog ‘opozicionog’ političara, i pravili slične nepodopštine.

Dilemu kako nastaviti razrešio je Guta. Predložio je da pređemo na Radio Zrenjanin, a da Zeleno zvono bude tihi sponzor. U praksi je to izgledalo tako što nam je pokrivao benzin, a posle emisije smo klopali u Zelenom zvonu. Naša obaveza bila je da nastavimo sa emisijom kao i ranije. Na Radio Zrenjaninu smo to mogli vrlo opušteno. Kontinuitet je bio obezbeđen“, zaključuje Petar Janjatović.

Kako je Guta jurio Sergeja

Jedna od luđih epizoda iz istorije Zelenog zvona, o kojoj se pričalo i pisalo, vezana je za glumca Sergeja Trifunovića. On je 1998. godine sa grupom Eva Braun snimio pesmu „Odvedi me iz ovog grada“ (FILM), koja je postala veliki hit. Pošto je Sergej već svirao u Zvonu sa svojim pratećim bendom bilo je sasvim logično da bude gost Eve Braun na koncertu.
Sergej je pristao, ali je dva dana pre nastupa javio da iste večeri, u osam sati, igra predstavu „Bure baruta“ u Madlenianumu.

Nikakav problem za Gutu. Koncerti u Zvonu su tada počinjali nešto pre ponoći, pa je smislio plan: da kolima ode po Sergeja, sačeka kraj predstave i odmah ga odveze u Zrenjanin.
Međutim, čim se posle aplauza pojavio u šminkernici, Sergej se setio da ima i svirku.
„Kakva sad svirka?“, pitao ga je Guta.
„Ma samo jedan blok, usput je. Odsviraćemo to i krećemo“, objasnio je Sergej.
„Čoveče, jesi li normalan? Pa zakasnićemo!“, zavapio je Guta, koji je već počeo ozbiljno da gubi živce.

Ali taj „jedan blok“ nije počeo u 23 sata, kako je Sergej najavio, već petnaestak minuta kasnije.
„Tek što je završio, još pita publiku da li ima neku muzičku želju. Ja već dobijam nervni slom. Rekao sam mu: ‘Ja imam jednu želju – da se spakuješ i da krenemo!’“, prepričavao mi je Guta kroz smeh.

Usledila je, kako kaže, ludačka vožnja do Zrenjanina.U grad stižu oko jedan sat posle ponoći. Guta, koji je repertoar Eve Braun znao napamet, već napolju čuje da svira poslednja pesma. Uleću u klub, a tridesetak devojaka koje su nestrpljivo čekale Sergeja konačno odahnu. Zrenjanin je bio izlepljen plakatima na kojima je upravo on dominirao, pa je mnogo ljudi došlo zbog njegovog gostovanja.

Onog trenutka kada je izašao na binu, nastalo je pravo ludilo. Publika nije želela da ga pusti, pa su praktično odsvirali još jedan ceo koncert, koji se završio tek oko tri sata ujutru.
„Čarolija“, kako Guta voli da kaže, kada se priseti ove anegdote.

Rade Šerbedžija, koji je više puta bio gost Zelenog zvona, kaže za Danas da je Guta tip čoveka koji ne može da bude srećan dok ima toliko mnogo nesreće u svetu.

„Guta Grubački je moj prijatelj. Guta Grubački je prijatelj mnogih ljudi u svetu. On je jedan od onih koji nije sretan dok je toliko nesreće u svetu. Guta je dobri duh Zrenjanina, kao da je član svih rok bendova koji su svirali u tom gradu. Još od raspevanih beogradskih Idola, plamene zore bude ga iz svakoga sna. Večiti optimista bio je i onda kad se optimizam nije vidio ni na kraju tunela i doživeo svetle trenutke Srbije i Jugoslavije. Danas, kad se mase nove mladosti pokreću gradovima Srbije, odjekuju i njegovi koraci i daju im smer“, poručuje Rade Šerbedžija.

„Kad kažem Zeleno zvono, pomislim na zvono za uzbunu protiv pada u civilizacijski ambis u koji smo, kao društvo, gurani proteklih 35 godina“, kaže Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je nastupao sa svojim bendom Ništa ali Logopedi u ovom klubu.

„Snimam ovu poruku na svoj 55. rođendan zato što je rađanje zrenjaninskog simbola otpora palo taman u vreme rađanja mog političkog bića, u studentskim demonstracijama 1991. godine. Bio sam srećan da sa ‘Ništa ali Logopedi’ sviram u Zelenom zvonu, a posle još i više da sa Gutom drugujem u borbama za bolju Srbiju“, ispričao je u video-poruci povodom 35 godina Zelenog zvona Miodrag Jovanović.

„Ne, to nije bio samo klub. Zeleno zvono je bilo mnogo više od toga. Kažem ‘bio’, a ipak je i do dana današnjeg ostao simbol urbanog duha grada Zrenjanina, mesto koje je svojim kreativnim i umetničkim vibracijama odnegovalo kulturu generacija“, kaže Đule Van Gog u video-poruci, dodajući da se rado seća koncerata koje su imali tamo 1993. i 2003. godine.

„Tad je važilo neko nepisano pravilo da svi bendovi koji počnu svoje turneje u Beogradu već sutradan sedaju u kombi i energiju sele upravo u Zeleno zvono. Danas, nažalost, Zvono ne postoji, ali njegov duh je i te kako živ. Verujem da ćemo uskoro svi čuti ovaj zvuk“, poručio je Đule Van Gog, zazvonivši uz osmeh zvoncetom u svojoj ruci.

Za Milana Đurđevića (Neverne bebe) prva asocijacija na Zeleno zvono jeste da su zajedno stvarali kult tog vremena.

„Jedan od najboljih klubova tog doba, gde su se događali koncerti puni intenziteta i fantastične energije, a mi kao bend tražili smo svoje mesto prvo po klubovima, a kasnije na velikim binama. Vremenom smo svi otišli tamo gde smo želeli, ali Zeleno zvono ostaje u istoriji ovog benda kao jedno od mesta gde smo ostvarili svoje najbolje koncerte, gde smo napravili sinergiju sa publikom i gde se znalo da će odlazak u Zrenjanin biti jedan od doživljaja koji nije vezan samo za muziku, nego i za masu prijatelja“, kaže Đorđević.

Sa druge strane, kako dodaje, „bilo je to potpuno profilisano mesto sa jasnom tendencijom šta želi“.
„Mislim da smo zajedno ostavili veliki trag i da je Zeleno zvono kultni klub devedesetih i dvehiljaditih i da ima potpuno neizbrisiv status u karijerama ogromnog broja muzičara“, zaključuje Milan Đurđević.

„Jedan duži vremenski period jednostavno je bilo tako da, kad pomenete Zeleno zvono, to bude prva asocijacija na Zrenjanin, ili kad pomenete Zrenjanin, prva asocijacija bude Zeleno zvono. Toliko je taj klub bio važan u tadašnjoj državi. Muzičarima koji su nastupali tu to je bilo veoma važno, pošto znam koliko je nama bilo bitno da sviramo u Zvonu. Ne znam da li je postojao sličan klub u Srbiji koji je tako dobro funkcionisao i u kojem su se ljudi osećali toliko prijatno. Nadam se da će se tako nešto ponovo dogoditi u Zrenjaninu, jer svima je jasno da je to institucija koja je potrebna gradu, a nema je već jako dugo“, smatra Nikola Vranjković.

Goran Vasović Vaske (Eva Braun) pamti Zeleno zvono pre svega po lepim trenucima koje je proveo nastupajući tamo sa svojim bendom tokom devedesetih, koje, kako napominje, nisu baš bile toliko lepe.

„Setim se divne publike, sjajnih ljudi koji su se tamo okupljali, sjajnih koncerata na kojima sam bio. Setim se, naravno, pre svega Gute i njegove velike i nepresušne energije, koji je zajedno sa svojim saradnicima od ovog mesta i od Zrenjanina uspeo da napravi pravu malu oazu kulture, oazu dobrih, pozitivnih vibracija i, u neku ruku, skrovište od svega onoga što nas je tokom tih nesrećnih vremena okruživalo“, zaključuje Vaske.

„Prvo što pomislim kad čujem Zeleno zvono jeste Guta, naravno“, kaže Dejan Cukić. „To je jedan od onih retkih muzičkih entuzijasta, i ne samo muzičkih, jer su nam pomogli da preživimo neke teške godine, a Zeleno zvono je postalo simbol Zrenjanina. Tih devedesetih, kad sam dolazio tamo, bilo je ono: tri ‘Z’ – Zeleno zvono, Zrenjanin. Zna se, svira se, dobar je provod. Sećam se jednom kad sam svirao sam, pa sam odjednom imao bend od osam ljudi na bini. Ne znam kako smo se zgurali, ali zvonilo je uvek“, ispričao je Dejan Cukić u video-poruci.

„Evo, proslavljamo 35 godina Zelenog zvona, kluba koji je manje-više počeo da radi u isto vreme kada su nastali Goblini i krenuli sa radom. Ono što je meni izuzetno fascinantno jeste da su već par godina kasnije, tamo negde 1995. ili 1996. godine, stekli takvu reputaciju da su se usidrili na mapi rok klubova u Srbiji i da si kao bend morao tu da nastupiš. To je bio jedan od ciljeva svakog benda. Onda možete misliti koliko je Zeleno zvono doprinelo i promociji rokenrola u Zrenjaninu i tome da bendovi imaju mogućnost da predstave to što rade ljudima u tom gradu, ali i publici iz okolnih mesta i gradova“, kaže Branko Golubović Golub (Goblini).

„Iskreno se nadam da će Zeleno zvono nastaviti sa radom bar još 35 godina i da se vidimo uskoro. Ima nas“, poručio je.
„Darkwood Dub je mnogo puta svirao u bašti Zelenog zvona, a kada smo radili turneju po salama i pozorištima Srbije, zvao sam Gutu da pomogne. Seli smo u kola i otvorio nam je vrata svih pozorišnih sala u Vojvodini. Taj deo turneje bio je nezaboravan, a ta saradnja legendarna“, priseća se kroz osmeh Lav Bratuša.

„Zeleno zvono bilo je dokaz da kultura može da preživi i bez sopstvene kase. Od 1991. do 2016, više od dve decenije, Guta Grubački je zajedno sa svojim saradnicima promovisao različitost, sve ono što grad i Srbija nisu mogli“, naglašava Dragan Ristić (Kal).

Prema njegovim rečima, Guta je koncipirao kulturnu politiku u kojoj je bilo važno da se sačuva kulturni kapital i identitet zemlje, „a svakako jedna od prvih stvari bila je muzika“.

„Zeleno zvono bilo je nezavisni kulturni centar i dokaz da ova zemlja ima i drugačije stavove, tada kada to nije bilo moguće. E, sada nam je Zeleno zvono potrebnije nego ikad, jer je prestalo da radi pod pritiscima. Sada nam je potreban glas. Sada nam je potrebno drugačije društvo, jer kultura u kojoj ne postoji nešto drugačije brzo ostane bez glasa i bez društva“, poručio je Ristić.
„Zeleno zvono je prvo podržalo akciju ‘Kapiraj, kopiraj’, još dok niko nije ni znao za nju“, podseća Nenad Jelenković, pevač i gitarista benda (Ne)normalni, u video-poruci dok otvara slavinu za sudoperom, valjda da podseti nadležne na problem vode u Zrenjaninu.

„Zeleno zvono je jedna rupčaga koju smo obožavali, pravo pankersko mesto u Zrenjaninu. Gorelo je, plamtelo je i unutra i spolja, a Guta, naš brat, sve je to lepo organizovao i čuvao rokenrol do današnjeg dana u srcu, duši i telu, i zato ga i volimo. Zeleno zvono je za mene zrenjaninski SKC, Dadov, mesta gde je počeo da se svira odličan rokenrol u celoj Jugoslaviji“, ispričao je Zoran Lesendrić Kiki iz Pilota.

„Prvo što mi padne na pamet kad čujem Zeleno zvono jeste mesto dobre energije“, kaže Jovan Matić, frontmen Del Arno Benda, koji se video-porukom javlja iz predivnog zelenog pejzaža. Dodaje da je Del Arno Bend tamo imao neke od svojih najboljih nastupa.

„Mi smo tamo imali neke od svojih najintenzivnijih, u emotivnom smislu, koncerata. Ljudi su bili divni. Zrenjanin se nije dao, iako su učinili sve da postane mrtav grad. Upravo je preko tog kluba, čini mi se, nastavio da živi. Posle je bilo fascinantno videti sa koliko entuzijazma su i ljudi koji su dolazili, i oni koji su pokušavali da ga održe, radili svoj posao. To je prvo što mi padne na pamet kad pomislim na taj klub i mnogo mi nedostaje. Jer, otkako više ne postoji, nije baš jednostavno doći i svirati u Zrenjaninu. Tako da, ljudi, hajde da ga sagradimo ponovo“, poručio je Jovan Matić.

Bez obezbeđenja, s „Oružjem protivu otmičara“

Među kuriozitetima Zelenog zvona je i legendarna pevačica benda Oružjem protivu otmičara Dragana Mrkajić, danas Grubački. U Zelenom zvonu je konobarisala, puštala muziku, a sticajem okolnosti postala je i Gutina „snajka“, kada se udala za njegovog rođaka. Klub je bio jedinstven i po tome što nije imao obezbeđenje. Imali su, kako kažu, „kuvara, na ulazu da prodaje karte“. Organizovane su razne akcije, a svakom detalju pristupalo se kreativno – od flajera do natpisa na kesicama za šećer.

Čestitka Ramba Amadeusa

„Dragi Guto, čestitam vam jubilej i tridesetpetogodišnju, naizgled sasvim bezuspešnu, borbu za demokratizaciju društva. Tvoja upornost u borbi koja ne daje nikakve vidljive rezultate veličanstvena je. Jer lako je raditi kada ste nagrađeni uspehom. Ali večna sizifovska borba za građanske rezultate, bez ikakvog vidljivog uspeha, nešto je impozantno i zaslužuje divljenje. Nazdravlje, savremeni Don Kihote! Godinama seješ seme dobra, siguran sam da će proklijati kad-tad!“

Znak pripadnosti

„Gradove pamtim po rekama, po mostovima, po lepim zgradama, velikim, dugačkim ulicama, a Zrenjanin pamtim po Zelenom zvonu. To je mesto gde sam imao sjajne svirke sa sjajnom publikom“, poručio je Zdanko Kolar.

„Prvo što mi padne na pamet kad je Zeleno zvono u pitanju jesu sloboda, pozitivna energija i dobar vajb koje je to mesto širilo. Ono čega se takođe sećam jeste činjenica da sam imao prilike da prespavam u Zelenom zvonu, a treće čega se sećam jeste da smo dobili opkladu sa Gutom da ćemo publiku pomeriti sa mrtve tačke i da će nam prići. Zeleno zvono svakako fali i bilo bi lepo da se učini sve da ono ponovo počne da zvoni“, smatra Dejan Pejić Peja iz Familije.

„Zeleno zvooono, odijek spooor i liijen. Baš kao i one noći kad bio sam njen“, otpevao je između ostalog u video snimku Neno Belan (Fiumensi) u video-snimku.

„Zeleno zvono – prekrasne uspomene, svirke od pre dvadesetak i više godina. Fenomenalna publika, naši energični nastupi, naša lepa druženja i, naravno, neponovljivi i harizmatični domaćin lokala. Zeleno zvono, jako nam nedostaješ!“, poručuje Belan.

Nikoli Čuturilu prva asocijacija na Zeleno zvono jeste prva godina rada ovog kluba, jer je tada tu imao koncert. Druga je Guta, koga neizmerno poštuje i voli zato što je čestit i pravoveran, a treća je povezana sa nadom.

„Poslednja asocijacija smo svi mi koji smo ovako ili onako vezani za Zeleno zvono. Želim nam svima da stignemo tamo gde smo krenuli i barem osvojimo značajnu deonicu na tom putu“, poručio je Čuturilo.

„Zeleno zvono, legendarno mesto, najlepše uspomene na svetu, nastupi sa Panta Šiklja Naftom i njegovim bendom, nastupi sa Miletom Lojpurom, pionirom jugoslovenskog rokenrola…“, kaže Inspektor Blaža u video-poruci.
„Zeleno zvono nije, što bi Balašević rekao: ‘Jebo te voz koji te dono’. Zeleno zvono je mesto za sva vremena“, ističe Blaža.

„Gomila divnih razdraganih raspoloženih, obrazovanih i kreativnih mladih ljudi koji su bili deo te priče bilo da su na sceni ili da su bili u publici. Ono što mene lično veže za Zeleno zvono je mali milion broj programa u kojima sam učestvovao. Panta Šiklja Nafta, Vrane, Free Shop, Hor „Josif Marinković“, verovatno sam nešto izostavio. Ali Zeleno zvono nije bio samo simbol, znak na majici. Bio je pokazatelj pripadnosti i još uvek je“, tvrdi Vladimir Coka Stojković .

Još vesti iz ovog grada

Zrenjaninska opozicija zatražila hitan odgovor predsednika Skupštine grada o odborniku SNS osuđenom na kaznu od godinu dana kućnog zatvora

Prekršajna prijava protiv bicikliste iz Novog Bečeja, vozio sa 4,1 promila alkohola u organizmu

Anatomija „dve Srbije“: Podela će ostati čak i posle Vučića

Zrenjanin: Prekršajne prijave protiv 29 pijanih vozača, među njima i troje biciklista