foto: FoNet/MikserŠto se tiče cenzure, autocenzure ili, prosto, ometanja održavanja različitih događaja iz kulture i umetnosti – od književnih festivala, preko koncerata, pozorišnih predstava, promocija knjiga, pa do bilo kakvih situacija u kojima bi se mogla probiti slobodna reč – teško da je nešto izostalo a da se nije našlo „na meniju nepodobnih“ iz perspektive aktuelne vlasti.
Najnoviji slučaj s Mikser festivalom kojem je tri nedelje pre početka otkazana lokacija u Silosima zbog spiska imena u debatnom programu samo je još jedna potvrda ovog trenda. U kojoj meri je on postao normalizovan, svedoče i komentari na objavu Ivana Lalića o tome da direktor Luke Beograd i Silosa Milan Beko nije dozvolio održavanje Miksera u prostoru čiji je vlasnik. Uz reči podrške, većina je konstatovala da je to – „očekivano“.
„Neki od nas to žive godinama… Jednom su me iz Doma kulture u Pazaru, dan pred događaj, obavestili da sve moramo otkazati jer im ne radi grejanje – a događaj smo organizovali krajem maja“, naveo je, recimo, Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost „Koraci“, ispod Lalićeve objave na Fejsbuku.
Ipak, koliko je opasno rukovoditi se nezameračkom politikom kao strategijom opstanka u teškim vremenima objašnjava Ivan Lalić, izvršni direktor Miksera za Danas, kroz književnost.
– U jednoj Hrabalovoj pripoveci dva Čeha sede u kafani i prave političku partiju. Debatuju oko imena buduće stranke. Zaključe da koncept političkog delovanja ne sme previše da zatalasa javnost, da je važno da sve ostane u granicama nezameranja drugim političkim subjektima na sceni, ali i da je veoma važno da je stranka okrenuta ka napretku, jer je neprimereno da ide u unazad. Tako se prirodno izrodi i naziv: “Stranka umerenog napretka” – kaže Lalić dodajući da bi on tu “umerenost” nazvao “malotrudnoćom”.
– Situacija u kojoj se građanin protivi autokratskim odlukama vođe tipa podizanje Ćacilenda ispred nacionalne Skupštine, ali se protivi na jedan neobičan način. Na primer, podsećajući nas na Đilasa koji je nakon izbora decembra 2023. išao sam na pregovore kod vođe. “Da on to nije uradio onda, ne bi danas bilo ni Ćalilenda ispred Skupštine.”
Bojim se, odnosno radujem se što je tom hrabalovskom opozicionarstvu sada očigledno došao kraj. Svako mora da zauzme svoju stranu istorije. S obzirom na to da užurbano spremamo festival, zaista više ne razmišljam ni o Silosima, ni i o Milanu Beku. On je odabrao svoju stranu istorije, mi smo odavno svoju. Hvala na empatiji i solidarnosti. Do pobede! – poručio je Lalić
Glumac Branislav Trifunović, koji je najavljen kao učesnik debatnog programa ovogodišnjeg vanrednog izdanja Mikser festivala, kaže za Danas da to što je Mikseru otkazana lokacija, nije ništa novo i nešto što bi ga iznenadilo.
– To traje već dugo i slika je onoga u čemu živimo, a očigledno je trenutak još gori kad ni u Beogradu ne može više da se govori o stvarima koje nas okružuju. Samo se nadam da je ovo terminalna faza ove vlasti, pa valjda sad svi imaju strah i pojavljuje se autocenzura gde god može – smatra Branislav Trifunović.
Univerzitetska profesorka i kulturološkinja Milena Dragićević Šešić, koja će takođe učestvovati u debatnom programu predstojećeg Mikser festivala, koji će se održati u Dorćol platzt-u i Dereti, kratko je prokomentarisala za Danas zabranu ove manifestacije u Silosima.
– Naravno da se osećam poraženo, da oni koji su najbogatiji i najmoćniji – poslednji su koji drže do ljudskog integriteta i koji će se lako autocenzurisati da bi očuvali svoje privilegije.
Petar Peca Popović, kome je bez zvaničnog obrazloženja otkazana promocija knjige „Proleća u Topčideru“ u Gradskoj biblioteci u Vršcu iako je knjiga objavljena u izdanju Književne opštine Vršac (KOV), kaže za Danas da je institucija cenzure oduvek postojala i kod “naših” i kod “njihovih”.
– Ne postoje vreme, okolnosti i zemlja u kojima cenzure nije bilo, međutim kad vidite u 2025. godini, u ovoj situaciji, da je i jedan fesival koji ima tradiciju oglašavanja slobodnih ljudi doveden u situaciju da učesnici ne mogu da se pojave, to je znak da sistem priznaje koliko je slab – ističe Popović.
Što se tiče autocenzure on primećuje da treba imati u vidu i to da neće ljudi da idu i pojavljuju se na svim mestima, jer, prosto, ne žele da budu tamo gde pretpostavljaju da će doživeti neprijatnost.
– Negde je sitacija i takva da doživljavate neprijatnost kad se pojavite. Ja sam lično imao probleme i od kad sam u Proglasu nisam imao nijednu promociju iz prostog razloga što neću da dovodim ni sebe u tu situaciju, ni te potencijalne organizatore da me zabranjuju. Pre Proglasa mi je recimo zakazana promocija bila otkazana. Uvek iz nekog blesavog razloga. Kad sam bio gost u Utisku nedelje promocija biblioteka odakle mi je izdavač, u kojoj je trebalo da bude promocija, bila je zaključana i u njoj ugašena svetla. Otkazana mi je bila promocija i u Somboru ali se posle osoba koja me ja zabranila izlajala, čak u Beču, da sam nepoželjan zato što imam dugačak jezik, gradonačelnik jednog grada u Banatu rekao mi je da ne može moja promocija da se organizuje, ali ja ne želim da i te ljude koji me zovu dovedem u neprijatan položaj. Ali, da dodam i ovo – jadna je ta zemlja čiji sam ja neprijatelj – ističe Popović. On napominje da nijednu svoju promociju nije koristio kao političku tribinu. – Kad ljudi dolaze na promociju knjige koja je o muzici, o gradovima ili bilo čemu drugome, to nije razlog da govorite o politici, ali sa druge strane ako vas neko nešto pita, a uvek postoji i taj deo u okviru promocije, vi morate da odgovorite jer na kraju krajeva sloboda govora je zagarantovana Ustavom – podseća Peca Popović.
U praksi taj Ustav očito ne radi imajući u vidu niz situacija blokiranja slobode govora.
Podsetimo se nekih od njih.
Recimo, Festival kratke priče „Kikinda Short“ suočio se s ozbiljnim izazovima tokom svog 18. izdanja u junu 2024. godine kada je gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač zabranio održavanje festivala na njegovoj tradicionalnoj lokaciji u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“.
Kao razlog naveo je da učesnici festivala „ne poštuju njega, njegov grad, njegovu državu i predsednika“.
Zabrana je usledila svega nekoliko sati pre početka događaja što je organizatore i publiku zateklo nespremne. Ipak, festival je održan u dvorištu kuće Vere Papić, jedne od organizatorki, uz prisustvo publike koja je pratila događaj u improvizovanim uslovima.
Drugo veče festivala, planirano za 29. jun u beogradskom prostoru Dorćol Platz, takođe je otkazano.
Iako nije izričito zabranjen sam festival, prostor je bio zatvoren za javna okupljanja zbog prethodne zabrane festivala „Mirëdita, dobar dan!“, što je organizatore „Kikinda Short“-a učinilo kolateralnom štetom.
Festival „Mirëdita, dobar dan“, podsetimo, zabranjen je naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova nekoliko sati pre otvaranja skupa i nakon protesta ultradesničarskih i huliganskih grupa.
U martu, umetničkom direktoru Bitefa Nikiti Milivojeviću nije produžen mandat što su mnogi interpretirali kao pokušaj vlasti da utiče na programski sadržaj festivala i „disciplinuje“ umetnički izraz.
U maju je otkazan koncert benda Beogradski sindikat u Kragujevcu nakon što je vlasnik dvorane navodno bio pod pritiskom lokalnih funkcionera SNS-a.
Prema saopštenju benda, vlasniku je prećeno da „hteo on ili ne hteo, koncerta neće biti“.
Bosanskohercegovački glumac i pisac Feđa Štukan je u junu prošle godine trebalo da učestvuje na književnom festivalu KROKODIL ali je zadržan na beogradskom aerodromu gde mu je uručeno rešenje da predstavlja „bezbednosnu opasnost“ po Srbiju.
Nakon toga je deportovan u Sarajevo.
Hrvatska pevačica Severina Vučković zadržana je u avgustu prošle godine na graničnom prelazu Bajakovo-Batrovci. Iako joj je formalno dozvoljen ulazak u Srbiju nakon razgovora sa graničnom policijom odlučila je da se vrati u Hrvatsku.
I tako dalje.
Dakle, iako Ustav Republike Srbije garantuje slobodu izražavanja i okupljanja, praksa pokazuje da kulturni događaji koji kritikuju vlast često nailaze na prepreke kroz pritiske, cenzuru i administrativne mere.
Kada je reč o otkazivanju Miksera u Silosima nažalost drugu stranu nismo uspeli da dobijemo. Više pokušaja Danasa da stupi u kontakt sa direktorom Luke Beograd i Silosa Milanom Bekom, kao i marketing menadžerima, ostali su bez rezultata.
Vreme je da se ova vlast smeni
Pevač Milan Topalović Topalko čiji je nastup na televiziji prekinulo obraćanje predsednika i koji se zbog toga javno pobunio, kako kaže za Danas, već šest godina trpi posledice toga i ne prija mu više da ponavlja isto.
– Pa, ja sam barem 100 puta rekao i sad kao papagaj da ponavljam istu priču. Nema tu šta više da se razmatra. Vreme je da se ova vlast smeni i da se postave normalni ljudi koji će normalno da rade svoj posao i onda neće više biti takvih zabrana jer će sve biti po zakonu i sve će biti normalno. A sada, u ovom vremenu, svi koji nešto urade ili kažu protiv vlasti mogu da očekuju zabranu, i to sam ponovio trista puta – objasnio je Milan Topalović Topalko za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
