EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNASvake godine u januaru, o Mocartovom rođendanu koji pada 27. januara, internacionalna fondacija „Mocarteum“ organizuje festival klasične muzike poznat kao „Mozartwoche“ (Mocartova nedelja) – elitni defile orkestarskih, kamernih i solističkih koncerata.
Salcburški zimski festival klasične muzike osnovan je 1956. i već se više od pola stoleća in continuo proslavlja u ovom čarobnom gradu Austrije.
Od tada ovaj festival čini zenit u kalendaru internacionalnih koncerata i dragulj za ljubitelje Mocartove muzike.
Posebna romantična atmosfera se oseća u baroknom Salcburgu kao „genius loci“-ju u kome veje duh autentične mocartovske tradicije.
Taj duh nepatvorene tradicije pridaje ovom festivalu posebnu dimenziju – neponovljivu notu i šarm istorijskog muzičkog miljea.
Spoj prominentnih muzičara i ništa manje uglednih orkestara čine ovaj festival jedinstvenim u svetu muzike.
Koncerti se održavaju u „Velikoj sali“ Mocarteuma i u „Velikoj sali“ dvorane takozvanog „Festšpilhauza“ u kome je Hebert fon Karajan decenijama slavljenički dirigovao najznačajnijim orkestrima sveta, u školi za jahanje među stenama, kao u međuvremenu i u univerzitetskoj auli.
Mocartovo delo je za intendanta ovog festivala Rolanda Vilasona zračeće središte, duša i nadahnuće najznačajnijeg festivala Mocartove muzike, kao i drugih kompozitora čija je muzika stoji u organskom spoju sa Mocartovom.
Ove, 2024. na sceni ovog festivala bio je Mocartov legendarni kontrahent, Antonio Salijeri.
”Nijedan drugi savremenik nije u toj meri spominjan kao što je to Salijeri. U ambivalentan odnos dvojice kompozitora su utakni mnogi mitovi i legende koje mi želimo da ispričamo ne samo na koncertima, već i napetim dramama u operi, pozorištu, filmu i drugim formatima”, istakao je intendant Vilason, nekada slavni tenor u belkantističkim operskim produkcijama, najavljujući festival.
Peter Šafer taj odnos tematizovao je u pozorišnom komadu ”Amadeus” u Salcbušrkom pozorištu, odigrana je i jedna nova produkcija Nikolaja Rimskog Korsakova za pozorište lutaka sa muzikom koja se izvodi uživo, a održana je i projekcija Formanovog ”Amadeusa” koji je ovenčan Oskarom.
Održani su i koncerti orkestara kamerne muzike, filmovi, tribine, diskusije.
Mimo Salijerija, na ovogodišnjem festivalu izvođena je muzika i njegovih učenika – Humela, Šuberta, Betovena i Franca-Ksavera Mocarta, kao i dela Hajdna i Rajha.
“La clemenza di Tito” – Mocartova poslednja opera premijerno je izvedena u poluscenskoj inscenaciji.
Žordi Saval, renomirani muzičar, pedagog, interpret i dirigent, ikona stare muzike, dirigovao je ovom operom.
Uz njega su muzicirali sa originalnim zvukom ansambl Le Concert des Nations sa Edgardom Rohom, Hanom-Elizabet Miler, Magdalenom Koženom, Salvo Vitaleom.
Ove godine nastupli su i visokocenjeni internacionalni korifeji svojih instrumenata – pijanista ser Andraš Šif, flautista Emanuel Pai, violinistkinja Izabel Faust, Antuan Tamestit na violi da gambi, kao i ansambli i orkestri Danish Chamber Orchestra, Chamber Orchestra of Europe sa Kirilom Gerštajnom, Kamerni orkestar iz Bazela sa Đovanijem Antoninijem i Sabinom Majer, Baborak ansablom i možda najboljim kvartetom na svetu Hagen Quartett, da spomenemo najznačajnije.
Prvi koncert Bečkih filharmoničara spojio je muziku Mocarta i Šuberta.
To je bio i debi Joane Malvic, dirigentkinje na Mocartovoj nedelji, kao i pijaniste Igora Levita, koji su izvodili Mocartov genijalni klavirski koncert KV 271.
Drugi koncert Bečkih filharmoničara sa Lahavom Šanijem za dirigentskim pultom bio je posvećen muzici Mocarta i Betovena.
Svetska zvezda violinizma Ane-Sofi Muter zajedno sa violinistom Mihaelom Barenboimom izvela je Simfonia concertante KV 364.
Treći koncert je bio posvećen Mocartu, Hajdnu i Salijeriju.
Bečki filharmoničari su sa Andrés Orozco-Estrada za dirigentskim pultom izveli fragmente iz Mocartove ”Direktor glume” sa Salijerijevim „Prima la musica e poi le parole“, jedan posebno pripremljeni spoj muzičkih odlomaka dvojice kompozitora-kontarhenata.
Obe jednočinke su nastale po nalogu cara Jozefa II za njegove festivale u oranžeriji u dvorcu Šenbrun, gde su u februara 1786. bile zajedno praizvedene.
Ovim izvođenjem virtuozna čelistkinja Sol Gabeta Hajdnovim čelo koncertom kompletirala je ovogodišnju ”Mocartovu nedelju 2024”, dragi kamen među festivalima u meki Mocartove muzike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
