Moderna džez muzika je – rep

Na završnoj večeri 24. Internacionalnog festivala Nišvil (Nissville) sviraće i legenda koja hoda – mada, mora se primetiti, sve teže, valjda zato što na plećima nosi samu istoriju džeza, već priličan broj decenija. Donald Bird, doktor džez muzike, svetski džez lider na trubi i pedagog na više prestižnih američkih univerziteta, koji je, još prilično davno sasvim apsolvirao klasični džez, pa prešao na fjužn, džez fank, soul-džez i R&B, publici će ponuditi i nešto sasvim drugačije – rep i hip-hop ugođaj.
Učiniće to, na svoje veliko zadovoljstvo, u društvu svojih studenata sa Delaware State University Jazz Combo, jednog od tradicionalno najjačih „crnih“ univerziteta u SAD. Voleo bi, kaže za Danas, da se sa dvojicom svojih vanredno talentovanih studenata, Haroldom Smitom Trećim i Terensom Stiganom, koji će sa njim biti na sceni, početkom septembra vrati u Srbiju. Planira da na univerzitetima u Srbiji drži predavanja o džezu i omogući im sticanje diplome mastera u ovoj vrsti muzike. Sa rektorom Univerziteta u Nišu već je dogovarao da predavanja započnu upravo na ovoj visokoj školi.

Elvis je pokrao afro-američku muziku

„U Evropi su džez magazini obeležili 40. godišnjicu smrti Elvisa Prislija, što američki magazini nisu uradili. Jer, Elvis Prisli je samo pokrao afro-američku muziku. Nije ništa dao džezu, samo ga je u nekom vidu ponudio beloj publici. Ipak, njegov Memfis danas predstavlja mamac za turiste, njegova kuća je nešto kao Diznilend, dakle turistička atrakcija i izvor prihoda. Pravi lideri džeza bili su Dizi Gilespi, Dejvis Majls, Kliford Meloun, Čarli Parker…“, kaže Bird.

Da li u svetu, Americi ili Evropi, svejedno, ima novih, mladih i izuzetno talentovanih muzičara koji bi obezbedili budućnost džezu, bar na približnom nivou džez veličina zbog kojih ova vrsta muzika baštini sjajnu prošlost?

Luis Armstrong: Sedi mirno i – slušaj

Ovakve ocene, svakako, svi koji drže do džeza trebalo bi da shvate ozbiljno. Izrekao ih je džez velikan, ne samo akademski doktor ove muzičke vrste, koji u biografiji beleži saradnju sa skoro svim džez veličinama, među kojima su Džon Koltrejn, Soni Rolings, Herbi Henkok, Red Garland, Maks Rouč, Mekoj Tarner, Peper Adams, Lajonel Hempton, Art Bleki, Areta Frenklin… Samo zbog svoje tadašnje mladosti nije uspeo da muzicira i sa svojim „prethodnikom“, Luisom Armstrongom. Ali je, kada je bio „veoma, veoma mlad“, još krajem četrdesetih prošlog veka, otišao na njegov koncert. Kaže da ga je Armstrong tada uveo iza bine, i rekao, sedi mirno i – slušaj. Izgleda da je Birn umeo da sluša. Sada njega slušaju ili bi to trebalo da čine svi koji se ozbiljno bave ili samo vole džez, što je skoro podjednako dragoceno.

– Džez je afričko-američka muzika, on nikada neće biti „izgubljen“, uvek će biti kvalitetnih muzičara koji će ga prenositi dalje. Džeza će uvek biti, naravno – nove vrste džez muzike.

Završnica

Osim Birda, večeras, na zatvaranju Nišvila sviraju i francuski trio Illinix, trenutno vodeća zvezda karipske muzike Tifani (alijas pevačica Stefani Seijor) i Norvežanin Nils Peter Molever, koji osim klasičnog džeza svira ambijentalnu muziku, elektro haus, rok i hip hop. Sinoć, na trećoj večeri festivali, pred punom Letnjom pozornicom, muzicirali su srbijanski Boris Kovač bend, Niški kamerni hor, američko-bugarsko-grčki bend sa Milčom Levijevim i Viki Almazidu i nekadašnji frontmen slovenačkog Lačnog Franza Zoran Predin.

Da li je i po vašem mišljenju budućnost džeza u fjužn, kako se to obično govori?
– Nemoguće je sasvim tačno reći šta je budućnost. Mislim da su moderan džez i savremena afro-američka muzika danas – rep i hip hop. Ja sam bio jedan od prvih džez muzičara koji je svirao sa reperom Guruom, još pre više od 15 godina, i to je ostavilo posledice koje se mogu videti. Za rep sam prvi put čuo još dok sam bio učitelj u državnoj školi u Bruklinu (on je i potekao iz Bruklina, Bronksa…). Sećam se da sam tada video jednog učenika kako u školskoj svesci piše tekstove za rep muziku, i to su bili počeci. Danas je rep multimilijarderska industrija, sviraju ga i Eminem i Madona.
Tu novu muziku, rep i hip-hop, ja želim da predstavim. Jer, kako možeš biti savremen ako se ne uključiš u savremene tokove u muzici? A nisam čuo da je iko na festivalu svirao rep i hip-hop, zato želim da je mi sviramo. I to ćemo učiniti. Sviraćemo, dakle, na Nišvilu rep i hip-hop u Srbiji, jer ova vrsta moderne muzike i govori o istinitim i proživljenim stvarima. Moji studenti će u svom rep-nastupu kazati kako vide i osećaju Srbiju, u kojoj su po prvi put, i u koju žele da se vrate.
I, kako ste videli Srbiju?
– Fantastično. Prelepo.
A šta mislite o džez festivalu na koji ste došli, Nišvilu?
– Volim Evropu jer se ovde osećam kao kod kuće, kao u Detroitu, Čikagu, Njujorku ili mom Delaveru. Živeo sam u Evropi, poznajem Evropu, ništa od onoga što se ovde dešava nije mi strano. Nisam stranac u Evropi. Išao sam i na njene festivale poslednjih 40 do 50 godina, bio sam na jednom od prvih evropskih džez festivala, onom u Belgiji, još 1958. Koristim svaku priliku da učim, i još učim, tako da sam se raspitivao za Rome i džipsi muziku i pre nego što sam došao na ovaj festival. Tu sam prvi put čuo takvu vrstu zvuka. I to je bilo nešto novo, interesantno i nesvakidašnje.
Očigledno Vam se dopao ulični „dvoboj“ romskih bendova u Nišu – takmičenje benda Karandila iz Bugarske i niškog trubačkog orkestra Gorana Cekića u glavnoj ulici, tačno u podne, prvog dana festivala – u kom ste učestvovali u ulozi „sudije“?
– Bilo je fantastično. Kada bih mogao da biram, ja bih na ovom festivalu najradije svirao sa studentima, ali i Romima, jer nikada do sada to nije urađeno. Ovde sam čuo Rome koji sviraju moderni džez i aranžmane koji do sada nikada nisam čuo. Kada uskoro budem došao na univerzitet u Srbiji da predajem, pokušaću nešto da uradim sa njima, a i da snimim taj materijal. Bilo bi mi veoma drago kada bih i u Americi svirao sa romskim muzičarima jer bih tako u moju zemlju doveo novu muziku, za koju se nije čulo, koja bi i mene naučila nečem novom, što bih ja dalje prenosio novim generacijama studenata. Džipsi muzičari su, zaista, u samom vrhu, ispred svih ostalih muzičara.
A kako vrhunskom džez muzičaru velikog iskustva zvuči „beli“ džez, pre svega onaj koji se svira u Evropi?