Mogući su pobuna i otpor ako se udruži evropska levica

Tu možemo koristiti humor ili političku analizu, svejedno je, jer je humor možda jedini istinski subverzivni element koji potcenjuje autoritete. Danas u Evropi, nažalost, više nemamo sistem alternativa, odnosno, više nemamo pluralitet političkih ideja koje je u prošlosti nudio multikulturalizam. Danas je, globalno, dominantna neoliberalna ideja, živimo u striktno neoliberalnom društvu, u teškim i opasnim vremenima, i svedoci smo razvoja rasizma, fašizma, emigrantske krize, ksenofobije, kulturnih razlika i jednog surovog sveta bez empatije i ljudske solidarnosti. Ideja neoliberalizma pothranjuje strah i nesigurnost ljudi, i dovodi u pitanje sve civilizacijske vrednosti koje je čovečanstvo ostvarilo – demokratiju, socijalnu pravdu, slobodu mišljenja, izražavanja i stvaranja, onu bazičnu moralnu vertikalu koja bi u svakom društvu trebalo da bude neprokosnovena. Te vrednosti u našem savremenom svetu sve više nestaju, gotovo da ih nema, arhaične su, staromodne, izgubile su na važnosti. A pisanje nam služi kako bismo istražili granice tog novog sveta današnjice i pokazali njegove represije, ali nam, na isti način pokazuje i koliko smo bespomoćni u odnosu na moć i autoritete neoliberalizma. Ja sam stari levičar, želeo bih da vidim ujedinjenu levicu u Evropi, a ne ovu Evropu koja je deo tog strašnog neoliberalnog projekta – kaže Hanif Kurejši na pitanje Danasa šta je sada misija književnosti, kolika je njena moć i šta nam ona sada nudi.

Slavni britanski romanopisac pakistanskog porekla, koji se u svojim delima tematski uglavnom bavi rasom, nacionalizmom, imigracijom, seksualnošću, ali i načinima na koje se stvarnost transponuje u literaturu, dramatičar i filmski scenarista, stigao je juče u Beograd kao gost 13. Književnog festivala Krokodil, zajedno sa svetski priznatim piscem Irvinom Velšom.

Pre nego što su stigli pred festivalsku publiku na otvaranje Krokodila, upriličeno sinoć u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, Kurejši i Irvin Velš predstavili su se na konferenciji za novinare koja je organizovana u Jugoslovenskoj kinoteci.

Obojica umetnika poznatih u svetu i po svom javnom angažmanu, izrazili su radost što su u Beogradu, i na tako važnom festivalu koji se bavi temama pobune i levice, a prema rečima Irvina Velša, književnost danas obitava u zanimljivom interregnumu između papira i virtuelne stvarnosti.

– Mislim da će sredstva otpora biti u virtuelnom svetu, a ne na papiru. To ne znači da ljudi neće čitati i pisati romane, nego da oni neće biti centralna forma. Manja uloga romana neće biti važna, jer će čitaoci i dalje uživati u njima, dok će ljudi nastaviti da pričaju priče, jer im one ispunjavaju živote i privlačne su, samo će pripovedenje imati drugačiji oblik. Fikcija nam daje osećaj teksture u ljudskim životima. To nisu novine gde je samo informacija. Fikcija nije slika stvarnosti, fikcija čini stvarnost, na neki način – istako je Velš.

Naša književna i pozorišna publika upoznala je Velša još od njegovog prvog bestseler romana „Trejnspoting“ objavljenog 1993, po kojem je tri godine kasnije nastala istoimena hit predstava Bitef teatra, a po ovom kultnom delu „izašao“ je i film u režiji Denija Bojla koji je imao rekordnu gledanost u svetskim bioskopima.

Velš je i svojim narednim delima, „Skagboys“, „Dead Men’s Trousers“…, potvrdio svoje mesto jednog od najsubverzivnijih savremenih autora, a kako je izjavio za Danas, postoji globalna kulturalna opasnost, pošto se zahvaljujući spravama poput mobilnih telefona gubi na ljudskosti.

– Nemamo vremena da se uključimo u stvaran život, u kom se dešavaju klimatske promene, porast autoritarnih režima, fašizam… Prava drama se odvija u stvarnom životu, a mi je ne vidimo, postajemo slepi, kao neki brod ludaka koji ne shvata kuda plovi – istakao je Irvin Velš.

Snaga kreativnosti

– Moram da verujem u nekakvu mogućnost pobune, otpora i neke alternative u odnosu na neoliberalizam, ali nisam veliki optimista po pitanju budućnosti. U odnosu na svet ispunjen superelitom, okruženom siromašnim ljudima i emigrantima koji nemaju ništa, to je tragična i užasna slika. Verujem, ipak, u snagu ljudske kreativnosti i mogućnosti da nađemo nadu u istoj – rekao je Kurejši.

Vitez umetnosti, nominacije za Oskar…

Hanif Kurejši je studirao filozofiju na Kings koledžu u Londonu, a 1981. dodeljena mu je nagrada DĐordž Devin za drame Outskirts i Borderline, i angažovan je kao stalni scenarista Kraljevskog dvorskog pozorišta. NJegov scenario za film My Beautiful Laundrette nominovan je za Oskara, a veliku uspeh doneli su mu i scenariji za filmove Sammie and Rosie get Laid, London Kills Me, koji je Kurejši i režirao. NJegov Buda iz predgrađa osvojio je Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman, a romani Crni album, Intimnost (film istog naslova, po ovom romanu osvojio je Zlatnog lava u Veneciji), Gabriel’s gift, bili su svetski bestseleri, a dodeljena mu je francuska titula Viteza reda umetnosti i književnosti.