Na sinhronizaciji igranog Diznijevog filma "Lepotica i zver"

Nama to uglavnom deluje neprirodno, nepotrebno, pa čak i smešno i ljudi često imaju utisak da se time kvari doživljaj filma i da ostajemo uskraćeni za deo ostvarene uloge velikih svetskih talenata. Ipak, postoje primeri i kod nas kada sinhronizacija zvuči bolje od originala. Na pamet, naravno, prvo padaju sjajne sinhronizacije Nikole Simića i drugih naših glumaca u crtaćima sa Duškom Dugouškom i Pakom Dačom. Ne treba zaboraviti ni Sunđer Boba gde je daleko smešnije i zabavnije kada se gleda na srpskom jeziku, pa čak i za ljude koji znaju i engleski.

Do sada smo bili svedoci toga da se na srpski jezik sinhronizuju uglavnom crtani filmovi namenjeni deci koja još uvek ne mogu da čitaju titl, ali u martu u bioskope stiže Diznijev igrani film „Lepotica i zver“, adaptacija animiranog ostvarenja ovog studija, svojevremeno nominovanog za Oskara, koji će biti sinhronizovan i koji svakako jeste namenjen deci, ali u kome će moći da uživaju i oni malo stariji, kao što uživaju i u mnogim crtanim filmovima koji nam stižu iz Holivuda. Posetili smo studio u kome se radi sinhronizacija za ovaj film da bismo se upoznali sa samim procesom i proverili kako sve to zvuči.

Prvo se vrši odabir glumaca. Za pet do sedam najistaknutijih uloga moraju se snimiti probne verzije određenih scena sa najmanje po tri glumca, ali ih najčešće bude i više. Zatim se ti snimci šalju natrag u glavni studio, koji se u ovom slučaju nalazi u Varšavi, gde se odabere po jedan glumac za svaku ulogu. Ko će igrati ostale uloge bira se kod nas. Svaki glumac snima svoje scene zasebno uz prisustvo tonca i reditelja sinhronizacije. U ovom filmu reditelji su Jana Maričić i Marko Misirača i njihov zadatak je da daju indikacije glumcima pri usklađivanju i prilagođavanju ritma jezika i njegove melodije. Ono što je važno naglasiti je da se, pored sinhronizacije, radi i lokalizacija. To znači da se sve prilagođava našem podneblju i duhu srpskog jezika. U početku to se radi pri prevođenju a zatim se usklađuje i u samom izrazu.

Kada sve bude gotovo snimljeni materijal se šalje nazad na eventualne ispravke koje su najčešće tehničke prirode, kako nam je rečeno. Tu se uglavnom podrazumeva da se otklone šumovi i slično. Kada je i to završeno sve se šalje na finalni miks u Diznijev studio u Londonu.

Mi smo imali prilike da pogledamo nekoliko sinhronizovanih scena u nastajanju i možemo da potvrdimo da ono što smo čuli zvuči poprilično dobro.

Glasove za ovaj film, između ostalih, daju Mina Softić i Petar Benčina za lepoticu i zver, kao i Vojin Ćetković , Milan Cici Mihailović, Dragan Mićanović, Predrag Ejdus i Nebojša Ilić. Kako u ovom filmu ima dosta muzičkih numera posebno su angažovani i pevači za te numere. Lejla Hot peva ulogu lepotice, a Boris Režak ulogu zveri. Pored njih tu su i Đorđe David, Aleksandar Sedlar, Slobodan Stefanović, Srđan Čilić i naša operska diva Katarina Jovanović, koja takođe i glumi u filmu. Premijera ovog ostvarenja kod nas je 16. marta, a karte su od juče u prodaji.

Originalna ekipa

„Lepotica i zver“ je bajkovita priča o putovanju Bele, pametne, lepe i nezavisne mlade žene koju je zarobila zver u zamku. Uprkos strahu, ona će se sprijateljiti sa začaranom poslugom zamka, naučiće da prevaziđe odvratnu spoljašnjost zveri i shvatiće da se dobrodušni pravi princ nalazi unutra. U filmu igraju Ema Votson u ulozi Bele, Den Stivens u ulozi Zveri, Luk Evans u ulozi Gastona, zgodnog, ali površnog seljaka koji zavodi Belu, oskarovac Kevin Klajn u ulozi Morisa, Belinog ekscentričnog oca, Juan Makgregor u ulozi Lumijera, svećnjaka, nominovan za Oskara, Stenli Tuči kao Kadenca, cimbal, šestostruka dobitnica nagrade Toni, Odra Makdonald u ulozi Madam de Plakar, nominovan za Oskara Ian Makelen kao Časvort, sat iznad kamina, i dvostruka dobitnica Oskara Ema Tomson u ulozi gđe Čajnik.