Foto: Shutterstock/LarichJugoslavija se prvi put pominje 1849. godine i to u časopisu „Slovenija“, u autorskom tekstu Bukovšeka, Slovenca čije puno ime nije potpisano, a čije podatke za sada nisam uspeo da pronađem u literaturi, otkriva za Danas ovaj malo poznati podatak Đokica Jovanović, sociolog kulture i univerzitetski profesor u penziji.
Kako kaže naš sagovornik, Bukovšek se u svom tekstu založio za ideju stvaranja zajednice slovenskih naroda na Balkanu, zarad njihovog opstanka, pozivajući ih da se odreknu „sebičnosti”
Jovanović objašnjava da je za ovu činjenicu prvi put saznao iz intervjua Božidara Jezernika, profesora etnologije Balkana i kulturne antropologije na Univerzitetu u Ljubljani.
Nakon toga je preko Mirana Komca, prijatelja i profesora ljubljanskog univerziteta, iz bibliotečkih fondova uspeo da obezbedi „Sloveniju“, broj 84. iz 1849. godine, u kojoj je objavljen Bukovšekov tekst „Da li mi Slovenci imamo budućnost?“.
„I tačno, Jugoslavija se u ovom kratkom tekstu javlja šest puta. Bukovšek zastupa ideje nacionalog romantizma, i sasvim jasno zastupa ideju stvaranja zajednice slovenskih naroda na Balkanu, jer su pod pritiskom germanskog faktora sa severa i osmanskog sa juga. Da bi se ovaj važan cilj dostigao, on moli da ’ustukne svaka sebičnost, svaka samovolja, svaka isključivost’, kako kod Slovenaca, tako i kod drugih. Ukoliko ne dođe do takve integracije, slabi narodi će ’životariti’ i ’nestati’, smatra autor teksta, koji ga nije pisao sa stanovišta ’veličine’ i ’herojstva’ slovenačke istorije, već sa idejom da mali narodi nađu mogućnost opstanka u ravnopravnom zbližavanju“, objašnjava Jovanović.
Valja naglasiti, dodaje naš sagovornik, da Bukovšek Jugoslaviju pominje dve godine pre pre nego što je to učinio Njegoš u „Lažnom caru Šćepanu Malom“. Čini to i koju deceniju pre Ilirskog pokreta i delatnosti Juraja Štrosmajera i Franje Račkog.
„On piše svoj tekst u drugoj godini velike evropske revolucionarne krize (1848-1849), kada je došlo do revolucionarnih nemira u Evropi u borbi novonastalog građanstva protiv apsolutičkih vlasti. Kriza je sobom nosila velike opasnosti i neizvesnosti, te je, tim pre, jasnija potreba malih naroda da međusobno zbiju redove. Kao podsticajan primer on navodi da je ’štampa ushićeno objavila da su Rusini pred terminološkim ujedinjenjem sa Česima’, pozivajući da to bude ‘sveti primer za nas Slovence, jer niko neće kriti da su Slovenci mnogo bliži Ilirima nego što su Rusini bliski sa Česima’“, kaže Jovanović.
On naglašava da je jugoslovenstvo bilo izraz jakog istorijskog procesa, koji je trajao više decenija, a na osnovu snažnog uverenja da je dobra osnova za kulturni, privredni i politički razvoj svih južnoslovenskih naroda i zajednica.
“Jugoslovenstvo je najznačajnija integrativna ideja 19. veka među južnim Slovenima, i starija nego što se često misli. Nastala je, prema pisanim tragovima, otprilike, četiri veka pre no što je Jugoslavija formirana kao država. Kao romantičarska ideja pojavila se u našim krajevima u vreme evropske renesanse. Kod Italijana je oživelo slavljenje starog Rima, nemačkim humanistima je otkriće Tacitove ‘Germanije’ povratilo sećanje na pretke i ponos na dedove, a kod nas se javljaju pojmovi o ‘Iliriji’ i ‘slovinstvu’ i o njihovoj ‘slavnoj istoriji’…“, kaže Jovanović.
Dodaje da je od tada bilo različitih predloga šta bi mogla biti osnova za konstituisanje jugoslovenskog identiteta, a da je jedan bio i – kosovski mit.
„Ivan Meštrović, jugoslovenski i hrvatski vajar i arhitekta, radio je od 1908. godine na grupi skulptura kojima je dao ime ‘Kosovski ciklus’. On je smatrao, i to uverenje delio sa mnogim kulturnim i političkim delatnicima sa južnoslovenskog područja, da ‘Kosovski ciklus’ treba prihvatiti kao istorijsko- kulturnu osnovu za izgradnju ideje zajedništva među južnoslovenskim narodima, odnosno za izgradnju jugoslovenstva”, kaže on.
Zajedničko jezičko nasleđe i stvaranje književno-ilirskog jezika
Đokica Jovanović kaže da se Bukovšek u tekstu poziva na već objavljene knjige u Sloveniji u kojima se tretira zajedničko jezičko nasleđe balkanskih naroda. Posebnu brigu ispoljava u vezi sa očuvanjem nacionalne književnosti Slovenaca u zajednici sa ostalim južnim Slovenima. Snažnu potporu nalazi u ideji stvaranja jedinstvenog književno-ilirskog jezika.
Tekst iz „Slovenije“ u vojvođanskom “Politikonu”
Tekst „Da li mi Slovenci imamo budućnost?“, objavljen u “Sloveniji” sredinom 19. veka, uskoro će biti publikovan u novosadskom Politikonu, časopisu za istraživanje fenomena politike, čiji je izdavač Vojvođanska politikološka asocijacija. Urednik časopisa je profesor Duško Radosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
