Najuspešniji deo centralne proslave velikog jubileja

Ova postavka sa 700 eksponata, od kojih je gotovo polovina prvi put pred očima javnosti, ima za cilj da, kako objašnjavaju u Muzeju SPC, „upozna posetioce sa 800 godina kontinuiteta crkveno-umetničkog stvaralaštva kroz hronološki prikaz razvoja rukopisnih i štampanih knjiga, crkvenog tekstila, ikonopisa, bogoslužbenih sasuda i drugih dela primenjene umetnosti, svedočeći o duhu njihovih ktitora i stvaralaca, kao i o posvećenosti kojom su čuvana od Svetog Save do naših dana“.

Izložba je najuspešniji deo centralne proslave velikog jubileja SPC sa originalnim i ekskluzivnim sadržajem, koji po prezentaciji i vrhunskom katalogu predstavlja manju verziju kultne izložbe Blaga Svete Gore u Solunu dok je 1997. bio evropska prestonica kulture.

Tih osam vekova burne prošlosti SPC struje već od prvog koraka u nevelikom prostoru Muzeja, gde najstarije srpske ikone i delovi ikonostasa u pristupnom delu oživljavaju duh pravoslavnog hrama.

Tematski osmišljena, ova jubilejska izložba prirodni je deo i dopunjuje se sa stalnim izložbenim prostorom u kome takođe ima novih, po prvi put izloženih predmeta, dok je Studenička plaštanica Antonija Heraklejskog iz 14. veka upravo sad za izložbu vraćena sa četvorogodišnje restauracije.

– Ovo je možda prvi put da se većim delom vidi u pravom sjaju i punom obimu najbogatija riznica srpskog naroda. Prostor nam je bio glavni ograničavajući faktor da prikažemo svo kulturno i duhovno nasleđe koje se sačuvalo tokom osam vekova. U tom dugom razdoblju Crkva nije samo vodila brigu o duhovnom životu svoje pastve, već i o kulturi i umetnosti, a u teško vreme preuzimala je na sebe i ulogu svetovne vlasti radi očuvanja srpskog naroda. Tokom tih osam vekova neprekidnog umetničkog stvaralaštva dosta toga je uništeno i nestalo, ali svakako ima mnogo toga što je sačuvano. Osim vremenske, želeli smo da pokažemo i prostornu dimenziju u kojoj je ta crkvena i kulturna baština stvarana, jer je Pećka Patrijaršija posle obnove 1557, tokom 16. i 17. veka, zauzimala teritorije od današnje Severne Makedonije do današnje Slovačke – kaže za Danas đakon Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja SPC.

Prema njegovim rečima, to je jedan od glavnih razloga što su na ovoj izložbi najzastupljenije riznice manastira Visoki Dečani i Krka.

– Izabrali smo dve riznice – jednu koja se nalazi na krajnjem jugu naše države – na prostoru Kosova i Metohije, i drugu na krajnjem Zapadu, van naših državnih granica. Radi se o dve riznice koje su vrlo udaljene jedna od druge, ali koje u trenutku kad su stvarane, u vreme gradnje tih manastira, kad je naš narod naseljavao taj prostor, nisu bile obod nego centri iz kojih se dalje prema Istoku i Jugu, odnosno Zapadu širilo pravoslavlje, naš narod i naša kultura. Takođe ideja je bila i da kroz te dve riznice pokažemo i umetničke uticaje koje su dobijale – Krka sa Zapada, a Visoki Dečani, koji su bili bliži Vizantiji, sa Istoka i dalje pod turskom imperijom. Iako se radi o dve udaljene riznice sa različitim uticajima, u njima se ogleda jedna umetnost, jedna kultura i jedna vera, što jeste bio naš krajni cilj – da prikažemo duhovno i umetničko jedinstvo srpskog naroda – ističe đakon Radovanović.

Na izložbi zbog eskluzivnosti i značaja posebnu sobu dobile su rukopisne knjige koje su „kao simbol znanja i prosvećenosti vekovima služile za prenošenje Reči Božije, očuvanje i odbranu prave vere“. Izložene su rukopisne knjige nastale između 13. i 15. veka, kao i štampana izdanja stara od 15. do 19. stoleća.

Takođe je prikazana i kultura nastajanja i korišćenja knjige jer postavku čine i nalonji – drveni držači za bogoslužbene knjige u duborezu ili bogato ukrašeni intarzijom, kao i pribor za pisanje, ukrasni i zaštitni okovi od plemenitih metala.

– Crkva je na ovoj izložbi po prvi put svoje bogato rukopisno nasleđe izložila na jednom mestu. Nažalost ne u punom obimu. Ako se zna da Muzej SPC u svom fondu ima više od 800 rukopisnih knjiga, Patrijaršijska biblioteka više od 200 knjiga, a tu su i manastirske riznice, kao i crkve koje imaju obimnu rukopisnu građu, onda izloženih 110 knjiga nije toliko veliki broj. Ali, hvala Bogu, do sada smo imali samo sedam rukopisnih knjiga koje su bile izložene. Posetioci će sagledati kroz napravljeni izbor ne samo naše pismo i njegov razvoj, nego i knjižnu iluminaciju, zastavicu, opremu knjige, okivanje… Želeli smo da predmetima damo i kontekst, što je jedan od glavnih zadataka ove postavke – naglašava upravnik Muzeja SPC.

Crkveni sasudi: krstovi, kadionoce, putiri, kandila, diskosi, zvezdice, petohlebnice, darohranilice, kivoti, ripide, čaše, crkvena zvona… svedoče o tradiciji umetničke obrade metala i drveta za potrebe Crkve. Za obavljanje obreda korišćeni su samo plemeniti metali – srebro i zlato koji imaju simboliku nasleđenu iz starozavetne tradicije.

Kao „rize spasenja“ liturgijski i crkveni tekstil i vez predstavljaju posebnu izložbenu celinu.

Zbog vrednosti i osetljivosti, radi se o najskupljim tkaninama, pažljivo su čuvani i nasleđivani, tako da zbirka tekstila Muzeja SPC ima više od 1.150 takvih predmeta – od remek dela 13. veka – plaštanice kralja Milutina do svečane odore kneza Lazara od italijanskog svilenog brokata u dvostrukom „žakar tkanju“ i Jefimijine pohvale knezu Lazaru – pokrova za glavu kneza Lazara rad monahinje plemenitog roda, nekadašnje despotice Jelene Mrnjavčević, koja je istovremeno i neproceljiv umetnički rad i književno delo.

Tu su i delovi svečnih bogoslužbenih odeždi, među kojima je i prvi put javnosti izložena mitra – svečana kapa – mitrpolita Maksima, rad i dar Katarine Kantakuzine Branković iz 15. veka.

Umetnost ikonopisa na izložbi u Muzeju SPC ima posebno mesto, kao i u samom životu Crkve. Među njima se ističu dela zografa Longina, monaha, pisca i najboljeg srpskog slikara druge polovine 16. veka.

Naročito su zanimljive njegove ikone manjeg fomata sa „dva lica“ zbog izbora tema iz Jevanđelja i žitija svetih koje se često ne viđaju čak ni na srednjovekovnom ikonopisu, poput starca Zosime koji pričešćuje Mariju Egipćanku.

Među predmetima primenjene umetnosti pažnju privlače dve panagije, koje su nedavno datirane i od sada će biti deo stalne postavke – jedna je iz manastira Novo Hopovo sa kamejom iz 12. veka, a druga je dečanska sa Hristom u duborezu iz 14. veka, čiji je okov iz vremena cara Dušana.

– U izloženim predmetima na prvom mestu vidimo posvećenost ljudi koji su ih stvorilii. Vidi se da ono što mi u Crkvi, a nadam se i drugi ljudi, vidimo – ogromna vera. Izrada ovih predmeta, od rukopisnih knjiga do predmeta od metala, tekstila, zahtevala je ogroman napor i mnogo vremena. Ovakva dela mogli da stvore samo ljudi koji su imali krajnju i istinsku veru. Oni to nisu činili zbog materijalnih bogatstava, nego zato što su smatrali da prilaganjem i pomaganjem Crkvi ne stiču samo ovozemaljski, nego ulažu za večni život. Kad pogledate sve te razne premete, shvatite da bi njihova izrada i danas, uz sva tehnološka dostignuća, iziskivala veliki napor i vreme. Zato su za nas neke od glavnih vrednosti predmeta vera i trud utkan u njihovo stvaranje – kaže upravnik Muzeja SPC.

Ne muzej već crkvena riznica

– Mi smo na prvom mestu, po svojoj suštini i tradiciji koju baštinimo, riznica. Muzeološka pravila i dostignuća koja je muzeologija poslednjih 200 godina dala pimenjujemo kad se radi o zaštiti i očuvanju predmeta, ali zapravo baštinimo tradiciju osmovekovnog rizničkog načina skupljanja predmeta i njihovog čuvanja, koje je utemeljio Sveti Sava u 21. glavi Studeničkog tipika, kad je osnovao naše prve riznice – Hilandarsku i Studeničku. Zbog toga smo i hteli da nas kroz ovu postavku posetioci ne dožive kao muzej, nego kao crkvenu riznicu koja se pred njima otvorila. Koristeći neka muzeološka dostignuća potrudili smo se da izloženim predmetima damo kontekst u kome se oni korste u Crkvi, objašnjavajući njihovu simboliku i prenosno značenje. Pokušali smo da ispričamo celu priču, koliko su nam to date prilike dozvolile – kaže đakon Vladimir Radovanović.

Realizatori izložbe

U realizaciji izložbe učestvovali su: đakon Vladimir Radovanović, Miljana Matić, Marija Jović, Biljana Cincar-Kostić, đakon Aleksanadr Sekulić, Peter Krajnc, Aleksandar Radosavljević i Stefan Kojadinović. Izdavač kataloga izložbe je takođe Muzej SPC. Autor teksta u katalogu je Miljana Matić, a recenzenti su akademik Miodrag Marković i arhimandrit Tihon (Rakićević), iguman manastira Studenica.

Muke sa radnim vremenom

Izložba u Muzeju SPC biće otvorena u sadašnjem obimu do 9. decembra. Neće nigde gostovati jer je reč o izuzetno vrednim predmetima – kulturnim dobrima nulte kategorije i značaja za Crkvu, čije bi premeštanje zahtevalo velike finansijske troškove, organizacione i bezbednosne mere. Interesovanje za jubilejsku postavku je veliko, jedini problem je što posetioci moraju da se prilagođavaju ograničenom radnom vremenu Muzeja SPC, radnim danima od devet do 16 sati, dok vikendom Muzej ne radi.