Kultura, a bibliotekarstvo je njen važan deo, ugaoni kamen ne svakog naroda i ne svake države, no samo onih uspešnih i naprednih, trebalo bi da znaju to oni koji su izabrani da vode državu, da budu sluge naroda – poručio je Dejan Vukićević, ovogodišnji dobitnik Nagrade „Janko Šafarik“.

Vukićević je diplomirani bibliotekar savetnik u Odeljenju posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije, a nagrada mu je uručena danas povodom Dana NBS. Ukazujući na „nevidljivost“ bibliotekarstva i položaj bibliotekara koji su pri poslednjem povećanju plata u javnom sektoru „spali u kategoriju ‘ostalo'“, Vukićević je rekao i da sam detalj iz odluke žirija da je bio jedini kandidat za Nagradu „Janko Šafarik“ govori da su prilike kao što bi narod rekao: „boljeg nisu imali, goreg nisu mogli da nađu“.

– Došao sam ovde da kažem mlađim kolegama: usudite se! Razgolićujte mediokritete! Rušite lažne autoritete, oni zato i postoje da bi bili srušeni. Kad ste sigurni u sebe, usprotivite se! Recite popu pop, a bobu bob! Buntujte! Ne vezujte baš uvek konja gde vam gazda kaže, počesto će se desiti da konj krepa, a nema potrebe da bilo ko krepa. U prvi mah, biće bolno po vas, ali u konačnoj računici, bićete na dobitku, ako ništa drugo, imaćete samopoštovanje – rekao je Dejan Vukićević, ističući da „nema potrebe da se potcenjuju bibliotekari“, o čemu svedoče primeri Janka Šafarika, Đure Daničića, Stojana Novakovića.

Osim uručenja Nacionalne nagrade iz oblasti bibliotekarstva, Dan NBS obeležen je danas svečanim programom na kome je besedu držao književnik i lekar Goran Milašinović, otvaranjem izložbe „Žene u srpskom“ Đure Jakšića, književnim programom u kome je Milašinović razgovarao sa bibliotekarima o ulozi institucija kulture u 21. veku, odgovornosti umetnika, fenomenu fragmentarnosti, spoju „naučnici-pisci“ i „lekari-pisci“, a predstavljen je i izdavački rad ove institucije.

Govoreći i mentalitetu savremenog sveta, tehnologiji i elektronici, Goran Milašinović poručio je da „knjiga neće nestati jer u tu svrhu nije izmišljeno ništa drugo ni bolje“. On je rekao da se uz sve postojeće književne i spisateljske dileme „čovek neće odreći knjige i biblioteke, koje mnogima valjaju takve kakve su sad“, zbog čega je apelovao da se „ne digitalizuju, sajberizuju, plastifikuju…“

„Žena u srpskom“ Đure Jakšića

Nakon što je prošle godine obeležena 140. godišnjica smrti Đure Jakšića, njegovo delo danas se našlo i na rođendanskoj izložbi NBS. Kao inspiracija za ovu postavku, autorima izložbe i kataloga Dragani Pantelić i LJiljani Bašić, poslužio je portret svešteničke kći Nede Jaković, koji je Jakšić naslikao 1857. pod nazivom „Žena u srpskom (građanskom odelu)“. Na izložbi, koja je juče otvorena snimkom kola koje je slikar posvetio ovom modelu, predstavljen je deo stvaralaštva jednog od najvećih umetnika i boema srpskog romantizma, fotografije, knjige i časopisi iz 19. veka, koji svedoče o životu žene tog doba, posebno onih koje su bile važne za emotivni i pesnički život Đure Jakšića.

Sedam decenija Muzeja Vuka i Dositeja

Muzej Vuka i Dositeja juče je obeležio svoj 70. rođendan. Tim povodom predstavljena je knjiga Elijene Gavrilović o ovom memorijalnom muzeju, posvećenom prosvetitelju i prvom srpskom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, tvorcu srpskog književnog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću. Starija i bogatija Vukova zbirka oformljena je još krajem 19. veka, kad je njegova kći Mina Karadžić Vukomanović, poklonila očevu zaostavštinu Kraljevini Srbiji. To je bila prva od zbirki Narodnog muzeja, čiji je stručni katalog u celini štampan. Deo Vukove zaostavštine stradao je u Prvom svetskom ratu. NJegova zbirka je posle Drugog svetskog rata izdvojena iz fonda Narodnog muzeja i sa malobrojnim zaostavštinama Dositeja Obradovića 28. februara 1949. zvanično postala poseban muzej koji se nalazi u jednoj od retkim spratnih beogradskih kuća iz doba turske vladavine, u kojoj je od 1809. do 1813. bila Velika škola koju je Dositej Obradović osnovao. Ove zbirke 1979. ponovo su vraćene u fond Narodnog muzeja.

Povezani tekstovi