Ne postoje drugi izdavači u Srbiji koji bi mogli da nas zamene 1(BETAPHOTO/EMIL VAS/EV)

Održavanje 56. Sajma knjiga u izmenjenom terminu od 11. do 19. septembra upitno je budući da su tri udruženja Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) i Nezavisni izdavači prekjuče uputuli saopštenje u kome se kaže da su „predstavnici sve tri grupacije saglasni da učešće na ovogodišnjem Sajmu knjiga nije prihvatljivo i pozivaju Odbor Beogradskog sajma knjiga, da uz podršku Gradske uprave i Ministarstva kulture, odloži održavanje Sajma knjiga do standardnog oktobarskog termina sledeće godine“.

Potpisnici saopštenja navode 12 argumenata zbog kojih Sajam knjiga ne treba da se održi u novom terminu.

Glavni razlog je neizvesna epidemiološka situacija i moguće povećanje broja zaraženih virusom korona, vremenske prilike tokom sajma – još uvek toplo vreme u septembru odbija posetioce da dođu u zatvoreni prostor, traju godišnji odmori i mnogo ljudi je u to doba godine van Beograda i zemlje, počinje školska godina i kupovina udžbenika i školskog pribora u tom periodu dodatno opterećuje kućni budžet, a knjižare i izdavači imaju povećan obim posla zbog kupovine udžbenika, organizovana poseta đaka, koji čine značajan i poželjan broj posetilaca, pod znakom je pitanja, u toku je ispitni rok za studente, a deo studenata se u tom periodu i dalje nalazi van Beograda, održavanje Sajma knjiga preklapa se sa Bitefom, onemogućena je organizacija dolaska stranih autora, delegacija i gostiju, produkcija knjiga neće biti pripremljena niti odštampana u skladu sa godišnjim planom, naročito najzahtevnija i najsloženija izdanja, štamparije rade u manjem obimu i kapacitetima tokom letnjih meseci ili uopšte ne rade, izdavači nemaju dovoljno vremena za pripremu – manji broj naslova će biti dostupan, cena zakupa štandova i prateće opreme je ostala ista kao i prethodnih godina, što je nesolidarno nametnuto finansijsko opterećenje kome su izloženi isključivo izdavači, bez uvažavanja pandemijskih okolnosti. Cena ulaznica, kao i parkinga, i dalje su dodatni trošak koji mnoge posetioce odbija od dolaska na Sajam, posebno u ovogodišnjoj situaciji.

– Nama izdavačima su samo saopšteni novi termini Sajma i uslovi organizovanja. Niko nas nije konsultovao oko bilo čega i naše sugestije ni ovoga puta nisu uvažene. Razumemo da je procenjeno da će opasnost od razvoja epidemije biti veća krajem oktobra nego polovinom septembra, mada sada ni novi termin ne izgleda tako bezbedno. Sve drugo ne ide u prilog ovakvog Sajma – kaže za Danas Dejan Papić, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) i osnivač i direktor Lagune. On ukazuje da je prva polovina septembra vreme kada se život vraća u normalu nakon letovanja, polazi se u školu, kućni budžeti se opredeljuju za neke egzistencijalne obaveze.

– Do početka septembra mnogi izdavači neće moći da pripreme knjige koje su planirali, štamparije su tokom leta na kolektivnim odmorima. U knjižarama se prodaju udžbenici i teško je tada izdvojiti radnike za Sajam. Organizacija sajamskog nastupa je ozbiljan zahvat za svakog izdavača i ne može se izvesti u kratkom vremenskom roku. U isto vreme se održava i Sajam knjiga u Banjaluci. Posetilaca iz unutrašnjosti će nesumnjivo biti mnogo manje, a izostaće i većina organizovanih poseta škola. LJudi jednostavno imaju neke druge prioritete u septembru – dodaje Papić i naglašava – Izdavači se dovode u situaciju da podnesu nepromenjene troškove nastupa na Sajmu za posetu koja će biti svakako barem prepolovljena. Ne postoji spremnost da im se pomogne na bilo koji način. Nakon teškog perioda poslovanja u uslovima pandemije, ovo je udarac koji mnogi izdavači jednostavno ne mogu da podnesu. Svakako da su upravo izdavači ti koji najviše žele da se očuva tradicija našeg najvećeg Sajma, ali u ovakvim uslovima smatramo da treba sačekati normalizaciju situacije i onda organizovati istinski veliki i posećen Sajam, kako to i dolikuje kada je Beograd u pitanju – zaključuje Dejan Papić za Danas.

Zoran Hamović, predsednik UPIS-a, glavni urednik izdavačke kuće Clio, ukazuje na još jednu činjenicu koju ne treba zanemariti.

Nismo ni u kakvom sukobu sa Beogradskim sajmom knjiga kako nam se imputira. Sve vreme pokušavamo da pronađemo rešenje koje će biti u interesu svih. Ne želimo da donosimo odluke koje će povećati već postojeće rizike. Želimo iznad svega da pronađemo sklad i zadržimo nivo kakav se od Beogradskog međunarodnog sajma knjiga i očekuje – kaže Zoran Hamović za Danas.

Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga koji je član UPIS-a, upozorava da su izdavači odlukom organizatora i Grada Beograda da će se Sajam knjiga održati polovinom septembra dovedeni pred svršen čin.

– Izdavači nisu imali drugih mogućnosti osim da praktično jednoglasno odluče da na takvom Sajmu knjiga neće učestvovati. Kada su organizatori doneli odluku, bilo je jasno da na Sajmu neće biti mnogo novih knjiga. Sada, kada su svoju odluku doneli izdavači, jasno je da na Sajmu neće biti ni izdavača. Razlozi su višestruki. Jedno je tradicija Sajma knjiga. Zna se kada je Sajam knjiga. U Srbiji je to krajem oktobra – podseća Božović i upozorava da se ne može od danas do sutra menjati termin manifestacije na koji su se ljudi navikavali preko šezdeset godina.

– Odluka o terminu je doneta bez razmišljanja o posledicama. To je jedan od najgorih mogućih termina u kome je jedan deo stanovništva na odmoru, a drugi deo obuzet početkom školske godine. Do septembra je ostalo malo vremena i za izdavače i za organizatore, tako da u organizacionom smislu ta odluka nimalo nije dobra. Treće je ekonomsko pitanje. Sajam knjiga je kulturna manifestacija, ali je čitav rizik prebačen na izdavače. Zakupljujući prostor, izdavači omogućavaju održavanje Sajma knjiga. To ima ekonomskog smisla samo kada se može očekivati veliki broj posetilaca. U promenjenom i lošem terminu, kao i u komplikovanim i neizvesnim epidemiološkim okolnostima, može se očekivati dramatičan pad posetilaca, tako da izdavači ne mogu da upravljaju rizikom i da preuzmu na sebe sve ekonomske posledice. Od izdavača se očekuju da prihvataju i sprovode odluke u kojima nisu učestvovali, kao i da plaćaju rizik tuđih odluka. To nije ni realno, ni opravdano. Na poslednjem mestu pominjem razlog koji je promenio sve okolnosti. To je epidemiološka situacija. Ona je u ovom trenutku sasvim neizvesna, a pogotovu je neizvesno kako će izgledati čitava jesen kada se uzmu u obzir izjave i analize medicinskih stručnjaka o mogućim tokovima pandemije i o novim sojevima virusa. U takvim okolnostima je poseban rizik praviti masovne događaje u zatvorenom prostoru. U najkraćem, postojeći biznis model Sajma knjiga nije moguć u kriznim i pandemijskim vremenima. Taj model podrazumeva da izdavači kroz zakup prostora finansiraju Sajam knjiga, a motiv izdavača je to što tako mogu da dođu do velikog broja posetilaca. Ali ekonomska dimenzija Sajma nije moguća bez velike posete koja je u vreme pandemije rizična. Otuda održavanje Sajma knjiga nije moguće u predloženom terminu u septembru. Izdavači su doneli odluku i nemaju nijedan razlog da je menjaju. Pored izdavača koji su doneli odluku, ne postoje drugi izdavači u Srbiji koji bi mogli da ih zamene na Sajmu knjiga. Ne može se praviti Sajam bez knjiga, bez posetilaca i bez izdavača. Rešenje za Sajam knjiga jeste da se odgovorno razume kontekst pandemije u organizovanju jednog takvog događaja i da se u organizovanje Sajma ubuduće svakako uključe predstavnici relevantnih udruženja izdavača – objašnjava Božović za Danas.

Brojni su argumenti protiv održavanja Sajma knjiga u septembru: od upitne epidemiološke situacije, smanjenog broja posetilaca i izdavača, nemogućnosti organizacije većeg broja pratećih programa, do ekonomske neopravdanosti za izlagače na koje je prebačen ceo finansijski rizik – kaže za Danas Dijana Dereta, glavna urednica izdavačke kuće Dereta, koja je član UIKS, i ona misli da bi održavanje Sajma knjiga van tradicionalnog termina i u ovakvim okolnostima dovelo do urušavanja veličine i značaja ove kulturne manifestacije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.