Nekada fotografski atelje brata Paje Jovanovića – danas bioskop i spomenik kulture

Danas je „atelje“ ona pod zaštitom Zavoda kao spomenik kulture, piše N1.

U samom centru Beograda, u ulici Terazije broj 40, zgrada je zamišljena tako da na spratu fotograf Milan Jovanović dobije svoj atelje u kom će izrađivati fotografije, a da u prizemlju budu dućani.

Po izgradnji, u prizemlje je smešten upravo fotografski dućan. U izlogu su stajali, pored portreta u stilskim ramovima i grupnih slika, satova, keramičkih figurica i abažura za lampe – natpisi i reklame: „Rol filmovi – kom. 10 dinara sa 8 snimaka“, „Hoh-glanc kopije – 50 para“…

Pre toga, Jovanović je imao je atelje nedaleko od Terazija, na Obilićevom vencu, ali je ovo bila prva zgrada podignuta namenski, jer ugledu dvorskog fotografa nije odgovarao improvizovani atelje.

Fotografije su se tada čuvale u kožnim albumima tvrdog poveza. Na prve stranice porodicnih albuma obično su se nalazile fotografije kraljevske porodice, fotografije slavnih ličnosti, a tek nakon toga porodične i portretne, a albumi su postali obavezni deo svakog salona bogatije kuće, piše kaldrma.rs, a prenosi N1.

Milan Jovanović je bio brat slikara Paje Jovanovića, sin fotografa Stevana Jovanovića i otac vajara Dušana Jovanovića.
Na samoj fasadi zgrade ateljea, i dan danas nalaze se i dva anđela – jedan koji se nalazi iza kamere i fotografiše i jedan ispred aparata.

Zgrada je nastala po projektu arhitekte Milana Antonovića, jednog od prvih zagovornika Art Nouveau u athitekturi Beograda, a po svojim arhitektonskim osobinama se potpuno uklapa u uobičajeni tip građevina početkom 20. veka, piše Zavod za zaštitu spomenika kulture.

Fotografije samog ateljea ne postoje, što je čudno, imajući u vidu da je Jovanović slikao beogradske ulice i trgove, i da je upravo on zaslužan što je ostao zabeležen izgled grada iz tog vremena i za neke od najstarijih razglednica Beograda, navodi se na sajtu Zavoda.

Između dva rata, staklena fasadna površina, ili stakleni krov koji je bio važan za fotografski atelje, zamenjen je zidom od opeke sa balkonom od kovanog gvožđa, a uz atelje je 1911. izgrađen i bioskop „Koloseum“, navodi Zavod.

On je posle Drugog svetskog rata dobio ime po kom je prepoznatljiv – „Bioskop Zvezda“.

Posle Drugog svetskog rata, zgrada je nacionalizovana, a prvi sprat je dodeljen „Beograd filmu“, dok su se u prizemlju su se nalazili restoran i modni salon.

Tokom ’60-ih godina, kada je bioskop postao jedna od glavnih zabava Beograđana, svake večeri je „Zvezda“ otvarala svoja vrata u centru Beograda. Bioskop je bio zatvoren dugi niz godina, onda je grupa studenata 2014. godine odlučila da ga vrati u život. Danas se u Novom bioskopu „Zvezda“ prikazuje po jedan film svako veče.

Zgrada fotografskog ateljea Milana Jovanovića je utvrđena za kulturno dobro 1992. godine.