Andrej Bursać je prvo govorio o tome da je iz budžeta grada Novog Sada za finansiranje kulture u ovoj godini izdvojeno 897.120.394 dinara. Oko 60 odsto ukupnih sredstava Gradske uprave za kulturu odlazi na finansiranje rada 11 ustanova čiji je osnivač grad i ove godine u te svrhe dato je 527.596.521 dinara. Grad Novi Sad, na godišnjem nivou, takođe finansira programe u oblasti kulture i umetnosti ustanova i organizacija kojima grad nije osnivač. Reč je o četrnaest takvih korisnika, koji su do sada spadali u prvu grupu, među kojima su Zmajeve dečje igre, Brankovo kolo, Egzit, Muzička omladina grada Novog Sada, Centar za kulturnu animaciju i drugi, a na taj način podržava se rad i pet organizacija lica s posebnim potrebama. U drugoj grupi su bile sve one zainteresovane organizacije i uduženja kojima Gradska uprava za kulturu omogućava da sa svojim projektima učestvuju na konkursima koji se raspisuju najmanje jednom godišnje. Postoje tri grupe konkursa koji pokrivaju oblasti kulture, izdavanja knjiga i časopisa i oblast informisanja, kojima se obezbeđuje rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etničkih grupa kao i nesmetano korišćenje prava invalida, hendikepiranih lica i drugih lica sa posebnim potrebama – a u ovoj godini za njihovo finansiranje opredeljeno je 73.235.000 dinara. Odluku o izboru projekata kao i o visini sume kojom će svaki pojedinačno biti finansiran donosi stručna Komisija.

Vladimir Kopicl je objasnio da će iduće godine institucije kulture iz prve grupe biti izjednačene sa drugom, tj. da će morati da konkurišu za odobravanje sredstava za programe po istom principu kao i udruženja iz druge grupe i da će dobijati sredstva samo za programe. On je, takođe, istakao da će se sredstva do sada namenjena pojedinačno za te dve kategorije spojiti u jednu stavku u budžetu za kulturu, ali da će dodatni problem u sledećoj godini predstavljati činjenica da će i ukupan budžet za kulturu biti smanjen čak i za 30 odsto u odnosu na ovogodišnji.

Dvojica čelnika za kulturu su najavili i tribinu koju će organizovati u narednih desetak dana i na kojoj očekuju sve zainteresovane da će uzeti učešća. Biće to prilika da i predstavnici „trećeg sektora“ iz prve ruke čuju planove razvoja i funkcionisanja Gradske uprave kada je kultura u pitanju jer već mesecima traju značajne nesuglasice na relaciji kulturnjaka i predstavnika vlasti. Predstavnici više udruženja u gradu, kao i brojne javne ličnosti iz kulture, od letos su se udružili i formirali inicijativu „Za kulturne politike“ izražavajući nezadovoljstvo odnosom gradskih vlasti prema udruženjima umetnika, kontinuiranom zanemarivanju alternativne scene u gradu, gašenjem festivala „Interzone“ i drugim. Oni smatraju da se prioritet u razvoju kulturne politike gotovo isključivo prebacuje u sferu zabave i da se daje ogromna podrška festivalskom konceptu kulture.