Foto: Boris Burić

Deo tog Rackovićevog biblijskog štiva biće predstavljen večeras u Asocijaciji i Galeriji Remont koja je objavila monografiju „Fenomen Racković“. To nije klasična umetnička monografija, iako su u njoj reprinti tekstova autora poput: Jovana Ćirilova, Ješe Denegrija, Slavka Timotijevića, Darke Radosavljević, Zorice Jevremović, Branislava Dimitrijevića, Dragana Velikića, Stevana Vukovića i mnogih drugih. Kako bi to i mogla biti obična knjiga kada svako ko je makar i jednom došao u susret sa Rackovićem ima svoju ideju i viziju ko je i šta je on, dok će oni koji nisu bili u prilici da vide njegov rad, performanse, eksperimente, ludovanja moći kroz ovu knjigu da sagledaju mali deo velike i složene priče koja i dalje traje, skrenuli su pažnju istoričari umetnosti Saša Janjić i Miroslav Karić na početku monografije. Zadatak da se ona napravi je bio težak budući da je cilj bio da se monografijom pruži što širi spektar informacija o Rackoviću. Ono što, ipak, nikada nisu izgubili iz vida radeći na ovoj knjizi, kako navode Janjić i Karić, jeste činjenica da predstavljaju čoveka koji sam za sebe pomalo u šali, pomalo u zbilji kaže:

„Ja sam jedinstvena samonikla pojava i predstavljam ugaoni kamen između dva milenijuma. Kombinacijom dve šahovske figure, konja i laufera sa mogućnošću rokade sa kraljicom majkom, ostvario sam svoju umetničku strategiju nezabeleženu na ovim prostorima. Istoričarski i budući kuratorski posao je da upravo to što radite, da se spasi što se spasti može, koliko od društvene iracionalnosti, toliko od umetnikove genijalnosti i provale destruktivnosti i autodestruktivnosti iz nesvesnog“, kazao je Racković, čije se priče takođe nalaze u monografiji. Neke od njih su, kako je ispričao za Danas, nastale „kao rad na nekoj vrsti eksperimentalnog romana“ tokom njegove dvogodišnje kognitivne psihoterapije.

„Doktor mi je davao tekstualni izvod moje priče u jednoj skraćenoj verziji. Dakle, ono što su u Bibliji bile ranije knjige propovednika to su danas izveštaji lekara specijalista. To je spiritualni proces koji sam prolazio sa svojim doktorom zbog toga da bi što jednostavnije izneo svoj umetnički sadržaj za realizaciju monografije koja se bavi fenomenom Racković. Ali sam, što se kaže, sve to, svojim književnim majstorijama, zapravo, pretvorio u stanje psihoze savremenog čoveka“, objasnio je Racković za Danas.

U Remontu, gde će večeras biti promovisana monografija o njemu i otvorena izložba fotografija umetnika Boris Burića na kojima je glavni akter opet Racković, govoriće istoričari umetnosti Saša Janjić i Miroslav Karić, kao i živa legenda grada, umetnik lično.

Odrednice vizuelni umetnik, performer, pisac, glumac, radijski voditelj, skejter, klaber, samo su neke od mnogih na osnovu kojih se može sagledati više nego atipične karijere i društvene prisutnosti Rackovića, ističu u Remontu. „Od prvih izložbi u Studentskom kulturnom centru 80-ih, preko filmova, pozorišnih predstava i legendarnih performansa tokom 90-ih, akcija nakon 2000-ih, do kontinuirane književne produkcije Rackovićeva delovanja u različitim medijskim oblastima ostaju prepoznata po snažnom autorskom izrazu i iskazu. Veliki izazov u koncipiranju monografije o njemu sumiralo je pitanje na koji način predstaviti, rezimirati i definisati svu složenost i jedinstvenost Rackovićeve višedecenijske umetničke prakse, duboko prožete umetnikovom odlukom da se radikalno konzumira život sa svim rizicima koje takva odluka može da nosi. „Fenomen Racković“ jeste verovatno i jedini mogući odgovor u predstavljanju njegove nesvakidašnje umetničke ličnosti bez obzira da li je reč o vizuelnim i izvođačkim umetnostima, književnosti ili svakodnevnim nastupima u javnom prostoru. Ova publikacija stoga nije mogla da ima samo klasičan monografski pristup, već je pre svega osmišljena da kroz namenski pisane tekstove, reprinte izabranih kritika, Rackovićevih intervjua, autorskih priča i bogatu foto-dokumentaciju, prenese sav intenzitet njegovih životno-umetničkih akcija pružajući nekim budućim istraživačima smernice za dalje interpretacije Rackovićevog lika i dela u nekom novom ključu i kontekstu“, zaključuju Remontovci.