Neposlušna, brza i žestoka ličnost koja je pomerila granice feminizma 1Foto: Srđan Veljović

Ja jesam radila što niko nije, to je moja pozicija.

Od početka, od studiranja paralelno imam dramsku teoriju i praksu, to niko nema, za to je potrebno da se otvori zona u mozgu. U knjizi sam stavila teatrološki tekst sa više nastavaka „Pozorišne političke fabrike“, prvenstveno da se vidi šta je pozorišna umetnost – kazala je povodom svog rada Zorica Jevremović, pozorišna i video rediteljka, dramska spisateljica, intermedijalna teoretičarka, istoričarka kulture i feministkinja, na debati povodom promocije svoje knjige „Kao zaspala među leptirima – žena u drami“, u izdanju Most Art Jugoslavija. Ona je najavila još jednu knjigu sa kojom će završiti svoj opus o pozorištima.

Promocija je održana u prostorijama Žena u crnom, u okviru ciklusa „One su se usudile: o znamenitim ženama“. Debatu, sa brojnim učesnicima, moderirala je Staša Zajović, dok je recenziju dela pisala Milena Minja Bogavac.

„Knjiga sabranih komada Zorice Jevremović, značajna je i dragocena, jer predstavlja svedočanstvo, ne samo o ženskom, već o feminističkom izvedbenom tekstu, pisanom i izvođenom u vreme ratova i neposredno posle ratova; u vreme mržnji, vreme podela i vreme kada je bilo dovoljno teško biti žena, a neshvatljivo teško biti feministkinja i borkinja za ženska i ljudska prava… Zorica je bila i ostala sve to, u svakom segmentu svog javnog delovanja“, ukazala je Bogavac u svojoj recenziji.

Dragan Stojković, izdavač knjige, objasnio je zašto je objavio ovo delo.

– Zorica ima jedno jako specifično mesto u kulturnoj istoriji ovog grada, Srbije i šire, ne samo kao dramski stvaralac već i kao javna ličnost koja je pomerala granice u oblasti feminizma koje su u to vreme bile pod stigmom. Zato je ova kuća pravo mesto za promociju njene knjige. Zorica je svoja i neposlušna, vrlo neposlušna, što je moto Žena u crnom, i vrlo je brza i žestoka – pojasnio je Stojković.

Miloš, jedan od učesnika debate, izdvojio je rečenice iz autorkinih drama i na njih napisao komentar.

– Zanimljivo mi je da ste za mesta za vaše dve drame odabrali mesta bola – jedna je psihijatrijska klinika, druga autonomni ženski centar – kazao je on i upitao zašto je izabrala da radi sa onima koji imaju najmanje društvene moći, onima koji su ostavljeni iza, u ovim slučajevima: ludaci i žene koje su preživele nasilje, a potom i citirao: „Biti spremna na let je više no biti ptica“, na šta je Jevremović ukazala da je to je himna feminizma.

– Ja sam tu napravila himnu feminizma u drami „Šaputave devojke“, a o tome niko nije pisao kod nas. Ja želim odgovor kod nas – istakla je Jevremović. Ona je dodala da je u njenoj drugoj drami „Balada o devojačkom odelu“ pisala o dve žene koje se vole, pa umiru na kraju drame. O Albanki i Srpkinji. S tim u vezi, upitana da li možemo da volimo jedni druge bez bremena istorije, autorka odgovara da ne možemo, dok god je ovakva politika u praksi.

– To što je politika učinila tim dvema ženama je konačna stvar. Svaka politika, uopšte me ne zanima koja… da li neko pravi nacionalnu zajednicu ili je odbija, uopšte me to ne zanima. Zanima me konkretna situacija dve osobe koje ne mogu da se iščupaju… One imaju taj hendikep da su sa Kosova. Ti s Kosova nosiš svoje breme nesreće – zapazila je Jevremović.

Povodom iste drame je kazala da ljudi stalno prave podele na „moji i tvoji“, a nikako da budemo naši.

– Jedino što možemo u životu i ovom svetu, mi lično, jeste da brinemo za same sebe, i da nikako ne ulazimo u situaciju, kad smo umetnice, da branimo nešto što nije naše. Baš me briga za državu, ja nijednu državu ne podnosim. Naciju – ne podnosim. Ja nisam nacionalista – istakla je ona.

U tom kontekstu Jevremović je tokom debate uočila i to da nas javnost uči, a pogotovu političari, da je neko „Fahrudin ili Filip“, da smo mi dopingovani glupostima, i povodom svoje drame dodala da dve žene, koje su prošle strašan deo ratnog Kosova imaju svoj izbor, svoj identitet.

– One u ime tog identiteta ne bi smele da osete da je jako bitno ko je odakle, ko se kako zove. Vidite koliko one greše u svemu tome. Jedna drugu nabeđuju te ovo, te ono… To je pogrešno. Nacionalisti robuju nacionalističkim aršinima. To se ne sme dopustiti. Intelektualci to ne smeju da dopuste. Feministkinje nikako ne smeju da dopuste da budu u kolu onih snaga koje će prepoznavati ko je „Fahrudin“ a ko „Filip“. To se ne sme, jer u tom slučaju govoriš jezikom fašista – objasnila je ona.

Zadat život

Povodom toga što je bila Titov pionir rekla je da je prošla jako loše, jer je imala osećanje da u kući sluša jedno, na ulici drugo, a u školi treće, i zato upitala – koje dete u takvoj situaciji može da bude normalno. Prema njenim rečima, to je zadat život.

– Tek sam se smirila kad sam došla u grad, šezdeset i osme. Onda sam dobila nešto svoje. Prošla sam zadat život, jer su tako hteli drugovi i drugarice. Ja o njima sve najgore mislim, ko i o fašistima – zaključila je Zorica Jevremović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.