Nestabilnost je odlika ovdašnje kulture decenijama 1Foto: Bojan Cvejić

Želimo da posebno pomognemo onim kulturnim radnicima i radnicama koji su nezaposleni, koji plaćaju rentu za stan, koji imaju penziju ispod proseka, koji izdržavaju porodice bez drugih primanja… Moramo na delu biti solidarni sa svima kojima je pomoć potrebna, svi zaslužuju dostojanstven život – to u razgovoru za Danas poručuju osnivači Fonda solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, koji je ustanovljen 3. jula ove godine potpisivanjem sporazuma o saradnji između Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), AICA Srbija, Stanice – Servisa za savremeni ples, BAZAART-a i Asocijacije NKSS.

Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije namenjen je svim umetnicima i umetnicama, kulturnim radnicima i radnicama, kao i drugim delatnicima od čijeg radnog angažovanja neposredno zavisi kulturna i umetnička produkcija, koji su izostavljeni u merama Vlade Republike Srbije i ostalih državnih nivoa, a koje se tiču prevazilaženja finansijskih teškoća nastalih usled posledica epidemije kovida 19.

Iz Fonda ističu da je, iako osnovan od nekoliko udruženja, on otvoren za radnike i radnice u kulturi bez obzira na to da li su ili nisu članovi ovih ili nekih drugih udruženja, a finansiranje je za početak obezbeđeno iz međunarodnih fondacija dok se za kasnije njegovo funkcionisanje planiraju sredstva od donacija.

– U pitanju je policentrični fond kojim će se i finansijski i operativno upravljati od strane svih koosnivača fonda. Inicijalna sredstva za funkcionisanje fonda su prikupljena od strane raznih međunarodnih fondacija i na taj način je obezbeđeno oko 150 jedinica finansijske pomoći u visini do 30 hiljada dinara bruto. Nakon javnog proglašenja početka rada fonda, ući će se u drugu fazu prikupljanja sredstava iz donacija svih drugih fizičkih i pravnih lica. Nadamo se da će se u ovoj fazi njegova vrednost višestruko uvećati, tako da bude u mogućnosti da odgovori na nadolazeće potrebe prouzrokovane nastavkom pandemije kovida 19 .

Kriterijum za dodelu sredstava, odnosno jednokratnu pomoć je stepen ugroženosti radnika u kulturi, a u prvom trenutku ne mogu konkurisati oni koji su već dobili pomoć od grada ili države.

– Fond je namenjen svim radnicama i radnicima u kulturi koji su zbog vanrednog stanja i krize izazvane pandemijom ostali bez ikakvih primanja, ali i radnicima od čijeg neposrednog radnog angažovanja zavisi kulturna i umetnička produkcija (u ovu kategoriju spadaju modeli, statisti, tehničari, itd.) i koji nemaju nikakvih zagarantovanih radnih obaveza, niti prava. Za fond mogu da se prijave i umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi udruženja koosnivača, a prioritet za dodelu jednokratne pomoći imaće oni koji se nalaze u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji. Sam poziv predviđa četiri kategorije ugroženosti, a potražioci pomoći će putem onlajn formulara sami definisati svoju poziciju. Važno je navesti i da u ovom trenutku za pomoć ne mogu da se prijave umetnici kojima je pomoć već bila dodeljena od strane grada ili države. Želimo da posebno pomognemo onim kulturnim radnicima i radnicama koji su nezaposleni, koji plaćaju rentu za stan, koji imaju penziju ispod proseka, koji izdržavaju porodice bez drugih primanja i tako dalje.

Za sada fokusirani i organizovani za dodelu jednokratne pomoći, nadaju se da će Fond solidarnosti dugoročno postati pravno lice i tako biti „spreman“ i ukoliko se situacija sa pandemijom oduži, kako se sve češće i nagoveštava.

– Mi smo, videvši da država ne ulaže dovoljno napora, i generalno ne raspolaže instrumentima za analizu i procenu štete koju trpe različite kategorije umetnika i kulturnih radnika u jeku pandemijske krize uspeli da obavimo istraživanja, obezbedimo sredstva i osmislimo model za dodelu jednokratne pomoći. Za sada smo fokusirani da to i sprovedemo, što, s obzirom na kapacitete koje imamo i uslove u kojima radimo kao udruženja, nije mali zadatak. Ukoliko ova akcija bude uspešna, a javnost, pojedinci i ostali donatori prepoznaju Fond solidarnosti kao nešto što žele da podržavaju i u njemu učestvuju, on bi dugoročno mogao da preraste u pravno lice. To bi mogao biti način za pomoć i podršku najugroženijim radnicima u uslovima nestabilnosti koji karakterišu ovdašnju kulturu usled načina na koji je ustrojena i vođena od strane države već više decenija.

Državne institucije nisu se pokazale kao sagovornik na temu statusa i položaja radnika u kulturi. Štaviše, donosile su odluke ne njihovu štetu poput ukidanja konkursa kao jedinih načina da se finansira i izvaninstitucionalna kulturna delatnost. Fond je, kako ističu njegovi pokretači, upravo zbog tog odsustva dijaloga i osnovan.

– Državne institucije su u periodu krize delovale neodgovorno, jednostrano, i umesto da pokrenu dijalog i uključe sve relevantne aktere u odluke koje se tiču kulture, ali i celog društva, nekada su i na dnevnom nivou pravile zaokrete i menjale već donete odluke. Najeklatantniji primer je odluka Grada Beograda da ukine konkurs za projekte u kulturi za ovu godinu. Stvarni dijalog ni u jednom trenutku nismo uspeli da uspostavimo ni sa jednom od instanci zaduženih za kulturu, ali se nadamo da ćemo dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija od kojeg smo tražili da isplate solidarne pomoći krajnjim korisnicima oslobodi poreskih nameta. Na neki način, Fond solidarnosti se i razvio i nastao upravo zbog nemogućnosti ili nespremnosti vlasti da sagleda svu širinu i dubinu problema u kojem su se kulturni radnici našli usled vanrednog stanja i produžene krize.

Za pomoć države samostalnim umetnicima i onima koji su imali honorarne ugovore sa ustanovama kulture iz Fonda podsećaju da je trebalo dugo da do toga uopšte dođe i da su umetnici zasta bili poslednje rupe na svirali. A takođe, ispostavilo se da su i oni tek mali deo svih onih koji u sistemu nisu prepoznati, pa tako ni zbrinuti u situaciji u kojoj su dugoročno ostali bez posla i prihoda.

– Državni aparat je, posle dužih pritisaka i degutantne igre obećanja i odlaganja koje je buduće primaoce pomoći stavljalo u ulogu prosjaka, na kraju pomogao umetnicima sa statusom samostalnog umetnika i onima koji su za vreme vanrednog stanja imali honorarne ugovore sa ustanovama kulture, kao i one koji su merama privrede podržani kroz svoje preduzetničke radnje. Ipak, to je vrh ledenog brega i naša istraživanja su pokazala da upravno oni koji su najugroženiji ne spadaju ni u jednu od ovih kategorija. Takođe, ova situacija nam je pokazala da Ministarstvo kulture, nažalost, ne raspolaže preciznim podacima o strukturi i raznovrsnosti oblika rada u kulturi, o broju zaposlenih i angažovanih u tom polju, te o njihovim realnim pozicijama u redovnim i vanrednim uslovima, što bi moralo biti osnova za veliki deo njihovih odluka i strateških mera. Usled toga, zalažemo se za sistemske promene u kulturi u celini.

Zajedništvo fragmentirane kulturne scene u Srbiji

– Posle mnogo godina i decenija Fond je možda prva međuorganzacijska, zajednička i saradnička inicijativa. Kulturna scena je u Srbiji, nažalost, veoma fragmentirana i ovakve akcije, ako uspeju, imaju veliki simbolički značaj. Konačno, važna je horizontalna i solidarna dimenzija fonda jer je u njega sistemski uzidana ideja da i male i velike organizacije i njihovi članovi i „nečlanovi“ mogu i moraju biti ravnopravno tretirani kada se nađu u teškoj, socijalno neprihvatljivoj situaciji. Njegova poruka je da moramo na delu biti solidarni sa svima kojima je pomoć potrebna i da svi zaslužuju dostojanstven život.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.