Suština onoga koga smatramo za heroja drastično se promenila za jedan vek. Nekada je predstava heroja svetlela u svojoj gotovo naivnoj dobroti, dok su junaci današnjeg doba mnogo kompleksniji, čak mračniji, najavljuje za Danas istoričarka umetnosti Dragana Garić Jovičić iz Muzeja Vojvodine izložbu “Heroji nekad i sad”, koja će biti orvorena sutra u zgradi Muzeja u Dunavskoj 37. Otvaranje je zakazano u 19 časova, a rezultat je art kolonije u kojoj je učestvovalo devetoro umetnika.
Krajem avgusta prošle godine, na Andrevlju na Fruškoj Gori, u organizaciji Muzeja Vojvodine, održana je umetnička kolonija pod nazivom Heroji nekad i sad. Učestvovali su: Sonja Bajić, Larisa Ackov, Sonja Jo, Ivana Mitrović Ica, Gordana Basta, Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf, Filip Markovinović, Vojin Ivkov i Gojko Dutina.
Umesto nekadašnjih klasičnih likovnih kolonija, ovaj skup bi pre mogao da se nazove okupljanje umetnika u prirodi, kao uslovni prevod sve popularnijeg engleskog termina art residence.
Ovih devetoro kreativaca stvaraju u različitim medijima – od stripa, preko ilustracije, fotografije, crteža, unikatnog veza, grafike do instalacije i videa, no ono što im je zajedničko je svest da umetnici ne žive u bezvazdušnom prostoru i da u interakciji imaju više ideja.
Njihovi radovi često predstavljaju reakciju na svet oko nas i nepravde sa kojima se susrećemo i na taj način njihova umetnost može da se smatra i društveno angažovanom.
“Pošto kao kustoskinja vodim zbirku čiji je sastavni deo zbirka likovne umetnosti nekadašnjeg Muzeja socijalističke revolucije Vojvodine, poželela sam da umetnicima prikažem i taj deo nasleđa koje čuvamo, a koje od devedesetih godina prošlog veka skrajnuto u drugi plan. Tako je neke umetnike nadahnuo i fond našeg muzeja, dok su drugima bili inspirativni sami razgovori i druženje na Andrevlju. Uočili smo da se suština onoga koga smatramo za heroja drastično promenila za jedan vek. Nekada je predstava heroja svetlela u svojoj gotovo naivnoj dobroti, dok su junaci današnjeg doba mnogo kompleksniji, čak mračniji. Tako je nebo i zemlja između simplifikovanih junaka stripova iz tridesetih godina prošlog veka, tipa princ Valijant i modernih junaka sa tamnom stranom, kao što je lik Džokera iz istoimenog filma pre tri godine”, objašnjava Garić Jovičić kako je došla do same teme izložbe koja je izuzetno aktuelna u današnje vreme.
Na naše pitanje kako je uopšte Andrevlje odabrano kao lokacija za ovu koloniju, ona objašnjava:
“Svi znamo da je Drugi svetski rat bio poraz ljudskosti i da su njegove žrtve i na našim prostorima poražavajuće. Goloruki narod je pretrpeo silna zverstva, teret i muku, između ostalog i po šumama Fruške Gore. Zato je umetnicima Andrevlje kao lokacija bilo posebno zanimljivo. Oni su tokom tri dana ove jedinstvene kolonije Muzeja Vojvodine imali priliku da prođu stazama partizana i da pokušaju na trenutak da zamisle kako je strašno bilo bežati pred neprijateljem ovom šumom zimi ili spavati pod krošnjama pokriven lišćem”.
Umetnici su tom prilikom obišli nekoliko Spomen obeležja iz Drugog svetskog rata – Rohalj baze, Jabuku i Lepenjicin grob.
One spomenike koje nisu stigli da posete ilustratorka i dizajnerka Sonja Bajić je u saradnji sa kolegom, istoričarem Vojislavom Martinovim, ucrtala na jedinstvenu mapu Heroji nekad i sad.
Ovu umetnicu već dugo vremena uzbuđuju mape kao likovni i saznajni fenomen, a crtež ove diplomirane arhitektice, namerno je pojednostavljen da bude nalik na dečiji, a opet izrazito elegantan i pročišćen. Upravo je njena mapa i na naslovnoj strani kataloga za ovu izložbu.
Dragana Garić Jovičić nam otkriva još neke pojedinosti koje će publika moći od sutra da vidi u Muzeju Vojvodine.
Još jedan narativni rad, kaže ona, je strip Aleksandra Zografa Šetnja Fruškom Gorom. Ovaj poznati pančevački strip umetnik pokušava da oslušne krošnje stare jabuke oko koje su se partizani skupljali, kao i da rekonstruiše puteve kojima su se kroz šumu probijali sremski ilegalci među kojima je bio i njegov deda po majci.
Zografovim stripovima dominira jaka, tamna i ekspresivna kontura kojom ovaj vešti crtač akcentuje situacije i likove.
Teško da je neko ko je nekad tokom protekle dve decenije čitao nedeljnik Vreme mogao da zaboravi ovaj prepoznatljivi stil, najpribližnije objašnjen terminom andergraund strip.
Zograf u priči o herojima ukazuje na činjenicu da su ratove na svojim plećima iznosili obični ljudi. To predstavlja kroz razgovor sa režiserom Filipom Markovinovićem, jednim od učesnika kolonije.
Za ovu priliku Markovinović je osmislio video rad koji kombinuje audio snimak i savremenu video igricu, osmislio je i superheroja koji se sastoji od delova spomenika NOB-a sa čitavog eks-Ju prostora.
I rad vajarke Sonje Jo pod nazivom Urbani tragovi ispituje spomeničko nasleđe, ali ovaj put na jedan konceptualan način. U svojoj suštini rad preispituje naš odnos prema memoriji i postavlja pitanje: čemu spomenik, ako nema sećanja!?
Još jedan rad u koji je inkorporiran građevinski materijal je instalacija Ivane Mitrović Ice pod nazivom Rekonstrukcija, a potpuno drugačiji pristup je na radovima Gordane Baste, koja je na dva platna izvezla likove narodnih heroja, brata i sestre koji su poginuli u cvetu mladosti.
Na izložbi će biti izloženi i keramičarski panoi Larise Ackov koji predstavljaju stremljenje ka istinskim vrednostima pravima na vazduh, vodu i slobodu.
Novosadskog umetnika Gojka Dutinu je prvo zaokupirala fascinantna biografija narodnog heroja Stevana Petrovića Brileta, a fokusirao se i na ličnost znamenitog beogradskog slikara Bore Baruha.
Fotograf i reditelj Vojin Ivkov, takođe, je učestvovao u koloniji, a na njegovim izloženim fotografijama se vidi da on “uvažava svakog ko je u fokusu njegovog objektiva” i njegovi portreti odišu nesvakidašnjom toplinom i ljudskošću.
“Dok sam pripremala ovu koloniju i zvala umetnike u glavi su mi odzvanjali The Stranglers i pesma No more heroes koja postavlja pitanje: Whatever happened to all the heroes?, a potom u vidu zaraznog refrena daje odgovor: No more heroes any more. Ipak, mene su radovi ovih umetnika ubedili da ih ima. Možda su se samo sakrili, u poplavi egoizma i besmisla koje nam serviraju kao istinu. Možda svaki dan prolazimo pored nekog od njih. Možda i oni trebaju našu pomoć da bi bili kadri za neke nove diverzije. Mali ljudi čine velika dela. A heroje ne čini ordenje na reveru, već srce u junaka”, kaže Dragana Grbić Jovičić koja nam, na kraju, najavljuje i da će ova postavka trajati i tokom februara meseca.
Potraga za junakom današnjice
Za razliku od kontemplativnih radova na temu herojskih likova iz prošlosti, novosadski fotograf i reditelj Vojin Ivkov pristupa akciji i kreće u pravu potragu za junakom današnjice. Za tu priliku je napravio mejl adresu: [email protected], a potom odštampao i zalepio oglase po gradu. Strpljivo čeka u nadi da će se neko javiti i pojaviti. Poziv je otvoren i glasi: Ako si heroj ili poznaješ nekog ko to jeste, javi se!
Ivkov ima optimističan stav i veruje da će se onaj ko treba pojaviti. Hteo bi da ga intervjuiše i kako sam kaže načini njegov spisak mana. Kao dugogodišnji reditelj dokumentaraca, ovaj umetnik se sretao sa najrazličitijim ljudskim karakterima i baš zbog toga od heroja pored silnih vrlina, očekuje i slabosti.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
