arhiva Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/DS)Trg slobode u Novom Sadu večeras je bio pun duše. Tiho, dostojanstveno, sa suzama, u neverici, sugrađani su odavali poštu, palili sveće kod Miletićevog spomenika na glavnom novosadskom trgu Đorđu Balaševiću.
Sve je bilo spontano, u jednom momentu tihi aplauz jer, neko je doneo ozvučenje, zvučnik stavio na spomenik i krenula je tiho muzika. Đoletove pesme, tiho, uz uzdahe, svi su pevušili… Deca na ramenima roditelja, uplakani svi. Teško je večeras u Novom Sadu…
Sveće u obliku srca, plakatić na spomeniku… i jecaj. Poslednji put su se ovako Novosađani okupljali u tišini i zajedničkom bolu kada su nestajali mostovi na Dunavu… Prisećali su se večeras i kako je baš Đole bio “odraz naše duše” i kako je bio veliki u svim ovim teškim decenijama iza nas i da nam je, ne retko, već uvek, osvetlavao obraz, čast i poštenje. I osvetljavao dušu. I gradio mostove, one najznačajnije – među ljudima. Zato je i bio svima “naš”.
Prof. dr Radmila Marinković-Nedučin
“Ovo je pravi Novi Sad. Đole je naš Novi Sad. Ovo večeras ovde, ova tiha publika, suznih smo očiju svi mi, mi smo Novi Sad. On je više od legend. On je odraz naše duše. Jako mi je žao što ćemo od sada moći samo da ga slušamo ali, videćemo mi njega. Gledaćemo ga u svim onim nastupima koje smo sa velikim zadovoljstvom gledali.”
Zoran Bulatović Bale
“Ništa ne mogu sada da kažem. Samo plačem. Čudno se osećam… ne znam nijednu njegovu pesmu da odsviram, nijedan tekst, nijednu stvar… ali, to je duh koji je prisutan. I sada ga nema a bio je toliko ugrađen u sve, i u nas i u sve oko nas. Baš u svaku poru svih nas. Tu je.”
Branislava Kostić
Danas je tuga ponovo spojila sve delove bivše nam domovine Jugoslavije. Balašević je jedini koji je mogao, makar u tuzi, da ujedini ì Novi Sad i Sarajevo, Zagreb, Ljubljanu, Niš, Suboticu… Zato što je bio čovek koga su u svoju dušu podjednako lako primali i učitelji, spremačice, doktori nauka, paori i majstori, inženjeri i trafikanti… I „naši“ i „njini“. Pripadao je svima i svima bio „naš“. Zato smo danas u momentu svi zanemeli. Jer, najteže je kad ode neko stvarno tvoj.
Robert Kolar
“Ovo je dan koji će nam svima ostati duboko urezan u sećanje. Mi smo danas izgubili čoveka koji je bio deo našeg identiteta. To osećam. Nisam lično bio prijatelj sa Balaševićem ali, kao rođeni Novosađanin, osećam gubitak deo svog identiteta. Po meni, nikakve arhitekture, nikakve ulice, nikakvi bulevari nisu identitet grada, nego upravo ljudi. A među ljudima je Đorđe svakako bio najveći.”
PUF-ovci / Pokret ujedinjenih fantoma
“Došli smo odmah iz Zrenjanina da odamo počast velikom kantautoru Đorđu Balaševiću. Odrasli smo uz njegove pesme, išli smo na njegove koncerte… Posebno nam je ostalo u sećanju u jednom period studentskih dana i protesta tokom devedesetih godina, naročito pesma “Živeti slobodno” nam je bila važna. I sve pesme sa tog albuma… Prava je legenda bio i sve nas je iznenadila vest o njegovoj smrti. Baš smo imali u planu da se s njim upoznamo i lično, da se sa njim posavetujemo oko nekih naših stvari koje se tiču naših vokalno-satiričnih nastupa, dalje promocije PUF-a, ali to sada nećemo moći. Sada nam je velika želja da snimimo pesmu o njemu. Baš o njemu. To ćemo uraditi.”
Milica Stojanov
“Kada sam čula vest, imam osećaj kao da … zabolelo me je nešto u grudima. Bilo mi je jako teško. Krenula sam da plačem. Veoma mi je teško. Imam osećaj da se čitav jedan svet završio.“
Branislav Sekulić
“Sada sam stigao iz Vrbasa. Ovo je jedan od najtužnijih dana u mom životu. Obeležio je Đole našu Mladost, naše školovanje, naše ljubavi… sve. Ne samo ljudi koji žive u Novom Sadu, u Vojvodini, već i u čitavom region. Čuo sam večeras da se okupljaju na trgovima ovako kao u Novom Sadu i u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Skoplju, Ljubljani… To je poslednji čovek sa ovih prostora koji može da okupi ovako ljude da ga isprate sa suzama u duši i na licu. On je to baš zaslužio, svojim je tekstovima pozivao na mir, na smirivanje, na ljubav, na spajanje i činio je da ono što je u ljudima najbolje, izađe na videlo. To je i večeras prisutno, prosto se ovde oseća ta pozitivna energija koju je Đole znao da izazove. Tužna je atmosfera, ali je i veličanstvena ova tiha muzika i ove suze. Kulturno i dostojanstveno… za Đoleta.
Milenko Vujić
“Ovo je dan kada je svako od nas izgubio deo sebe. Đole je obeležio svaki značajan trenutak u mom životu. Ja mislim da je tako is a svakim Novosađaninom ili Novosađankom. Ne mogu da prihvatim činjenicu da nam više nijednu pesmu neće otpevati na koncertu, uživo. Ne mogu da prihvatim ni činjenicu da je poslednji koncert otpevao baš u Novom Sadu, svojoj publici, prošle godine za Bogojavljanje. Hvala mu za sve.”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
