O klovnovima iza scene

Predstava „Bez maske“ po tekstu Saše Večanskog, u režiji Marka Manojlovića, premijerno će biti izvedena večeras u 20.30 sati u Teatru u podrumu Ateljea 212. Saša Večanski, rekao je juče novinarima upravnik Ateljea Svetozar Cvetković, prvi put je u ovom pozorištu, kao i mladi, ali već afirmisani Manojlović. Tematika komada „Bez maske“, dodao je, atipična je za domaću dramaturgiju. U pitanju je tekst o dva klovna – Pepu i Depu, zapravo onome što se dešava posle predstave i nastupa, iza maske, kad se treba suočiti sa ljudima koji nose maske u životu i koje ne daju takvu sigurnost kao klovnovske, rekao je Večanski. To je priča o dvojici prijatelja i njihovoj nemogućnosti da stave maske u svakodnevnom životu.
Klovnovi su, smatra Manojlović, samo začin, a ne ono čime se komad bavi. To je po njegovom mišljenju priča o dva junaka koji se kao karakteri mogu prepoznati u Srbiji ili Beogradu danas. Jedan je ostareli, surovi profesionalac, a drugi je njegov mladi učenik koji, iako talentovan, još uvek to ne prepoznaje u sebi i dvoumi se da li da se bavi tim poslom. Priča ga je, kako je rekao, privukla jer nema mnogo takvih tužno-smešnih (biter-svit) domaćih tekstova koje on voli.
Ulogu Pepa tumači Mihajlo Janketić. On je, radeći na svom liku, primetio da je zajedničko profesiji glumca i klovna u svakodnevnom životu to što ih ne shvataju ozbiljno i da je, da bi se opravdali, neophodan kvalitet i autoritet izvođenja i u jednom i u drugom slučaju. Depo je Nebojša-Cile Ilić, a u ulozi upravnice je Renata Ulmanski. Ona se prisetila da su u jednom komadu Aleksandra Popovića postojala takođe dva klovna – Toto i Moto čija su imena, baš kao i Pepo i Depo, njoj uvek zvučala kao jedna reč. A njih dvojica su i prijatelji što podrazumeva da pripadaju jedan drugom, da su, u stvari, jedno. Zato je ovaj komad, ističe ona, retka priča o prijateljstvu i o mučnoj ljubavi prema svom poslu u kome ste (baš kao što je opet to slučaj sa glumcima) vi sami taj posao i bez njega, dakle, ne postojite, kako se kaže u komadu. Igraju i Mira Peić-Armenulić, Petar Mihailović i još uvek student glume Miloš Pjevač.
Prijatnu, nostalgičnu, ušuškanu atmosferu na sceni napravile su scenograf Marija Jevtić i kostimograf Lana Cvijanović, a kompozitor je Vladimir Pejković. Prva repriza predstave je 27. marta.