Skup u Novom Sadu će početi čitanjem eseja Đerđa Konrada “Pitaj, čitaj Lasla Vegela, nećeš se pokajati” na srpskom i mađarskom jeziku. Prvi dan konferencije će svoje radove izlagati: Vladislava Gordić Petković „Lutanje u mestu: Grad i identitet u romanima Lasla Vegela”, Šandor Radnoti „Od univerzalnog do lokalnog o Vegelu”, Vladimir Arsenić „Laslo Vegel i ‘manjinska književnost’”, Erika Bence „Rituali kulturnog preoblačenja u romanu Neoplanta ili Obećana zemlja Lasla Vegela”, Marko Špadijer „Zlatna žica pripovijedanja (povodom romana Neoplanta i Balkanska lepotica Lasla Vegela)”, Miroslav Vujičić „Računanje vremena u Memoarima jednog makroa” i Đorđe Krajišnik „Pareneze Lasla Vegela: Hronike nemira i razvalina”.

Organizatori su za sutra uveče od 18.30h zakazali i promociju nove knjige Lasla Vegela „Novosadski dnevnik 1991–2016“ u knjižari Bulevar Books. Pored autora, o njegovim dnevničkim beleškama o Novom Sadu govoriće: Gordana Draganić Nonin, Aleksandra Đurić Bosnić i Teofil Pančić.

Konferencija se nastavlja u petak, 25. maja u seminaru za hungarologiju na Filozofskom fakultetu gde će svoja izlaganja, od 10.30h imati: Mile Stojić „Vegelovo ‘Odricanje i opstajanje’, život na granici”, Gordana Draganić Nonin „Dnevnici Lasla Vegela: Pisanje o nečemu prvom”, Aleksandra Đurić Bosnić „Panonski palimpsest – o problemu identiteta u Balkanskoj lepotici Lasla Vegela”, Slobodan Šnajder „Advocatus diaboli kao drugo Ja”, Teofil Pančić „Vegel – Život na rubu, grad u središtu”, Đerđ Horvat „’Hvala bogu nisam manjinac’ ili o koristi i šteti marginalizovanosti“.

Ulaz je slobodan na sve programe Konferencije koju organizuje „Akademska knjiga“, izdavač Vegelovih knjiga na srpski jezik, a koja će i nakon ove Konferencije objaviti Zbornik sa radovima koji će biti izlagani o književnom delu Lasla Vegela na ovoj konferenciji.

O Novosadskim dnevnicima Lasla Vegela

„I dok su smutnih devedesetih godina ljudi oko Lasla Vegela, kada je nepoznata, sablasno raspršena svetlina poručivala da s druge strane Dunava duše nesahranjenih mrtvaca uznose se na nebo i kada je na novosadskom groblju bilo sve više humki bez oznaka i bez cveća, „skretali pogled“ sa stvarnosti, on je u dnevniku zapisao da je najčešća rečenica koju čuje na ulici, u autobusu, u prodavnicama „Hajde da pričamo o nečemu drugom“. Dok je običnim ljudima bilo lakše da ne pričaju, Vegel, ne samo da je pričao već je i zapisivao. Uvek nezavisan i hrabar jer, kako sam veli u „Novosadskim dnevnicima 1991-2016“: „Nezavisnost je mnogo više od politike, ona je forma življenja, kultura i moral i autentična je, i kredibilna, samo ako se te tri komponente stope u jedno.“ Dnevnici Lasla Vegela, pored ovog najnovijeg novosadskog u izdanju „Akademske knjige“: „Vitgenštajnov razboj“ (Vreme knjige, 1993), „Ispisivanje vremena u međuvremenu I“ (Helsinški odbor za ljudska prava Srbije, 2003) i „Ispisivanje vremena u međuvremenu II“ (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin) pokazuju da ovaj pisac nema „rezervnu domovinu“, on čak nema ni svoju jer, kako je napisao „Teško će naći domovinu onaj ko ima savest“.

  • Deo izlaganja Gordane Nonin, novinarke i urednice našeg lista