O odluci pariske Opere da angažuje veći broj 'obojenih' umetnika 1Foto: EPA-EFE/ IAN LANGSDON

Naime, još od prošlog leta kada se u Mineapolisu dogodila nesreća, francusko, kao i ostala evropska društva, što se najbolje može videti po čitanju dnevne štampe, pogledalo se u ogledalo i ono što je u njemu videlo nije mu se svidelo.

Mesecima unazad se širom Evrope objavljuju tekstovi koji pozivaju na preispitivanje odnosa prema drugom i drugačijem.

Svi pokušavaju da se suoče sa rasizmom u sopstvenim redovima.

Naročito se to moglo videti u brojnim kulturnim institucijama, širom Evrope, gde su ‘obojeni’ umetnici tražili svoje bolje mesto pod suncem, jer ne žele više da igraju epizodne uloge koje im se dodeljuju zbog boje kože.

Pritisak na kulturne institucije sve je veći te inkluzija polako ne postaje samo poželjna, već i obavezna.

Pariska Opera je, prema pisanju francuske i evropske štampe, obećala da će „ozbiljno revidirati svoje kriterijume za izbor i stalni angažman u svojoj plesnoj školi“ odakle se kasnije biraju budući članovi njihovog uglednog baletskog ansambla.

Takođe će se o tome voditi računa kad je reč o njihovom horu i orkestru.

Zanimljivo je da se su se krajem prošlog decembra širile glasine kako će „klasični repertoar nestati“ što je izazvalo burnu polemiku.

Iz Opere su saopštili da kao institucija podržavaju različitost i da to može samo obogatiti sve njihove ansamble, hor i orkestar.

Sa desnice je odmah stigao odgovor.

Marin le Pen je konstatovala da je „prestižna institucija podlegla raspomamljenom anti-rasizmu“, a potom su usledili komentari da se ustuklo pred „kulturom otkazivanja“.

Ove konstatacije su preterane budući da je rečeno da se više neće šminkati beli igrači da igraju crnce i Azijate, već će ih igrati oni čije je to poreklo.

„Različitost je odsutna iz pariske Opere. Od 154 igrača i igračica samo je petoro crnaca“, piše u izveštaju od stotinak stranica koji je objavljen pre desetak dana. Sa ovim problemom se suočio i novopostavljeni direktor Opere Nemac Aleksandar Nef.

Kako će se ova situacija razrešiti ostaje da se vidi. Međutim, ne treba zaboraviti da se priča o rasizmu pojavila mnogo pre Džordža Flojda.

Pre tri godine Montrealski džez festival je skinuo sa repertoara scensko delo „Slav“, čiji su autori dramaturg i pozorišni reditelj Rober Lepaž i pevačica Beti Bonifasi, zbog optužbi za zloupotrebu kulture, kako je preneo madridski Pais.

Okosnicu ovog dela čine pesme crnih američkih robova.

Glavna uloga bila je poverena Beti Bonifas koju na sceni prati još šest žena.

Ona i još četiri umetnice su bele puti, dok su dve umetnice crne.

Upravo ova činjenica je pokrenula proteste i lavinu poruka na društvenim mrežama, što su zabeležili i kanadski mediji.

Saopštenjem se oglasila i direkcija festivala koja je svoju odluku da delo ukloni iz programa obrazložila željom da podstakne inkluziju i dijalog među zajednicama.

„Izvinjavamo se onima koji su uvređeni, to nam ni u kom slučaju nije bila namera“, navodi se u dokumentu.

Sve je počelo 26. juna 2018. pred premijeru dela „Slav“.

Mediji prenose da se ispred Teatra Novog sveta, gde se predstava održavala, okupilo oko stotinak ljudi.

„Čvrsto verujemo da je ‘Slav’ čist slučaj zloupotrebe kulture zato što pesme američkih crnih robova nisu nastale da bi se belci o njih okoristili. Neprihvatljivo je da bele žene budu našminkane i odevene kao crne robinje“, izjavio je hip-hop pevač iz Montreala Lukas Čarli Rouz, organizator protesta koji su trajali nekoliko dana.

Nekoliko sati nakon prvog protesta, Lepaž i Bonifasi oglasili su se statusom na Fejsbuku.

„Prema našem mišljenju, dužni smo da, bez obzira jesmo li belci ili crnci, obratimo pažnju i pokušamo da rasvetlimo najmračnije epizode iz naše istorije kako bismo odatle izvukli nešto pozitivno. Muzika i pozorište su bez sumnje dve najplemenitije forme stvaranja koje pomažu da to i postignemo.“

Festival je pre izbijanja protesta stao iza ovog scenskog dela: „Tokom 39 godina održavanja festival je bio i ostao sinonim za globalno mesto, na kome nikada nije bila važna ni rasa, ni pol, ni religija, gde su sva ljudska bića bila i ostala jednaka“, rečeno je iz direkcije.

Ulaznice za prvih pet izvođenja su bile rasprodate, bilo ih je planirano još jedanaest.

Nakon definitivnog otkazivanja organizatori su morali onima koji su kupili ulaznice da vrate novac.

Na društvenim mrežama osvanula je peticija koju je potpisalo 1.500 predstavnika različitih nevladinih organizacija i civilnog društva koji su tražili skidanje „Slava“.

Zbog cele situacije neki umetnici su otkazali svoje učestvovanje na festivalu.

Tako je američki pevač Mozes Samnio otkazao svoj koncert na festivalu i održao ga na alternativnoj lokaciji.

Celo ovo zamešateljstvo izazvalo je brojne javne reakcije.

„Ovde je reč o kulturi ljudi koji su bili marginalizovani. Ne možemo se ponašati kao da nas se to ne tiče. Crnačka zajednica mora da bude prisutna“, rekla je aktivistkinja Rouz Pejs.

Suprotnim stavom oglasio se i antropolog Serž Bušar, koji je u izjavi za kanadski Nacionalni radio kazao: „To je nadrealno. Ne mogu da verujem kako se odgovorne i inteligentne osobe žale i tvrde da belci ne mogu da pevaju crnačke pesme.“

close
O odluci pariske Opere da angažuje veći broj 'obojenih' umetnika 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.