O vlastitom strmoglavu u varvarizam treba govoriti pošteno 1

Razlozi su svima poznati. Ovde su nam dolazili mnogi časni ljudi sa prostora bivše zajedničke nam zemlje, koju sada svi zovu neprikladnim i nekorektnim izrazom, region. U ovaj Centar, koji je ovog leta izgubio svoju Borku (Pavićević), svoj stožer, noseću gredu, svraćala su mnoga značajna imena.

Danas smo ovde zbog knjige uzoritog Mileta Lasića, rekao je večeras u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) nekadašnji novinar Borbe i Naše Borbe Dragan Banjac, uvodeći posetioce u priču o Miletu Lasiću, dugogodišnjem dopisniku lista Danas iz Nemačke, na promociji njegove knjige „Demokrature i neuspjele tranzicije u post- Jugoslavenskim zemljama“.

Knjiga koja je beogradsko- zagrebačko izdanje, je zapravo zbornik odabranih tekstova koje je Lasić, u periodu života u Nemačkoj, od 1995. do 2009. godine, do povratka u Mostar, pisao i objavljivao u Danasu kao dopisnik.

– Knjigu Mileta Lasića pročitao sam tokom letnjih vrelina, i sa njenih 336 stranica prepisao sam čak 53 dela, što redovno činim prilikom čitanja, i to zovem „voćka na vrhu kolača“. Govorio bih satima o čoveku koga sam upoznao zahvaljujući dugim kazivanjima o njemu našeg zajedničkog prijatelja.

Lasić je bez dvojbe čovek, koji najkraće rečeno Bosnu i Hercegovinu veoma dobro razume i za razliku od većine i u BiH i oko nje, želi joj dobro. Vešto sročen naslov njegove knjige, novom kovanicom, kao da sve govori. Ne znam dragi Lasiću, da li će se ostvariti tvoje želje, ali i želje svih nas, za uljuđivanje svih na bivšim jugoslovenskim prostorima, ali što se mene tiče, dodao sam te davno na listu znamenitih Mostaraca i Jugoslovena, iako te smatram Beograđaninom, poručio je Banjac Lasiću.

O tome kako je došlo do objavljivanja knjige, govorio je u ime beogradskog izdavača Factum Dušan Janjić.

– Bilo je jedno vrlo loše vreme u Beogradu, pre 30 godina, kada su se mediji okrenuli na jednu stranu, kada vesti iz stranih, civilizovanih zemalja nisu stizale do nas i kada je u glavama prosečnih čitalaca odjekivala najgora vrsta nacionalizma. U jednom trenutku se Jugoslavija raspala i počeo je rat, a u takozvanoj državnoj Borbi osvanuo je naslov „Jugoslavije više nema“. U tom trenutku sam prestao da čitam Politiku, koju sam godinama kupovao. Onda je došla Naša Borba, pa Danas. Kada sam počeo da čitam Danas, primetio sam jednog dopisnika, esejistu iz Nemačke, bio je to Mile Lasić.

Tekstovi su bili izvrsni i predstavljali su veliko osveženje u sumornoj medijskoj slici, ali su i bila zapažanja jednog našeg čoveka iz strane zemlje. To nisu bili samo politički komentari, već i vesti o kulturnim događajima, gledani kroz oči nemačkog čitaoca, ispričao je Janjić i dodao da izdavanjem knjige „vraća dug Miletu Lasiću zbog svega što je godinama čitao u njegovim člancima“.

Kako je autor naveo, knjiga je „izbor iz svih pisanija poslednjih godina“, ili „Autohrestomatija iz pozamašnog opusa“, kako je delo nazvao jedan Mostarac. Sebe vidi kao autora s margine, ali je, kako kaže zadovoljan što je ove godine predstavljanje njegove knjige uvršteno u službeni program Bosanskog proljeća.

– Osamnaest godina sam živeo izvan svog jezika. U međuvremenu je Nemačka postala moja zemlja. To je zemlja koja je nakon posrnuća u varvarizam ogromnih razmera smogla snage da ozdravi. To je ono što me inspiriše i to je bio motiv da počnem da pišem za Danas, koji je tada bio tek pokrenut. Tako sam postao dopisnik, pišući o stvarima koje nisu bile na dnevnom redu niti u zemlji Srbiji, niti u drugim postjugoslovenskim zemljama. Trebalo je pokazati kako je ozdravljenje moguće, i to tako što će se pošteno govoriti o vlastitom strmoglavu u varvarizam, i propitivati odgovornost, onih aktera koji su tome doprineli, i onih koji su bili samo sledbenici. To je u osnovi mog pisanja- objasnio je Lasić.

On je naveo da mu je lično važno što se, „u učionicama u koje je ulazio, na skupovima na kojima je govorio“, ponašao jednako kao i u Danasu.

-To znači da sam pošteno pisao i govorio o onom čime se bavimo. Morate pisati o nezgodnim temama. Reč je o tome da su pobedu izvojevali prostaci koji su se u međuvremenu etablirali u nepodnošljivu izvesnost, ako hoćete i večnost, zaključio je Lasić, napominjući da na prostoru bivše Jugoslavije još vema volje za ozdravljenjem.