Odlazak beogradskog Koltrejna

Klarinetista, saksofonista, kompozitor, aranžer, publicista, dugogodišnji urednik Radio televizije Beograd i PGP RTB – gotovo da je nemoguće obuhvatiti svestranost ovog muzičara koji je, prema pisanju inostranih časopisa, svojom virtuoznošću „skidao zvezde s neba“.

Međutim, beogradski Koltrejn, kako ga još zovu ljubitelji džeza, verovatno je najpoznatiji kao autor muzike za legendarnu televizijsku seriju „Otpisani“, čijim taktovima su ga svaki put kada je ulazio u kafanu pozdravljali muzičari.

Milivoje Mića Marković rođen je 20. marta 1939. u Zagrebu, a gimnaziju i Muzičku školu „Franjo Kuhač“ pohađao je u Osijeku. „Direktorka Gordana Gojković kaznila me je ukorom pred isključenje jer sam sa Vladislavom Fridrihom iz Zagreba svirao džez 1956“, kazao je jednom prilikom Marković. Upamtio je kako je u detinjstvu u Osijeku, u glavnoj ulici u kojoj je živeo sa roditeljima i bratom, na banderi bio zvučnik sa kojeg je slušao tadašnje hitove. Zvao je to „ulični program“, koji je „skidao“ sa velikim zadovoljstvom.

Za džez se odlučio najviše zbog muzike u američkim filmovima „Bal na vodi“ i „Serenada u dolini sunca“. „U džez su me uveli najbolji muzičar tog vremena: veliki Glen Miler, Ksavijar Kugat i Hari DŽems. Te filmove sam gledao po 10-15 puta“, pričao je kasnije Marković.

U Beograd dolazi 1957. godine i nakon položene audicije postaje član Udruženja džez muzičara Beograda. Upisao je studije prava i paralelno nastavio školovanje u muzičkoj školi „Josip Slavenski“, gde je 1959. godine diplomirao u klasi prof. Franje Partlića. NJegov instrument bio je klarinet, ali je na nastupima na igrankama u Zemunu, gde je svirao sa Mirkom Šoucom, po prvi put uzeo u ruke saksofon. Kao saksofonista, bio je prepoznatljiv po snažnom, zemnom tonu i oštroj, provokativnoj improvizaciji, zbog čega je brzo dobio nadimak po najvećem iz svoje branše – Mića Koltrejn. S druge strane, kao klarinetista, nadahnuće je potražio u lepršavom svingu Benija Gudmena. U domenu kompozicije, ravnopravno se zanimao za tradicionalnije forme bibapa, fanki izraz i ukrštanja folklora sa džezom.

Bio je prvi diplomac džez odseka Muzičke akademije u Gracu, a dobro se pamti njegov koncert na Kolarcu sa legendarnim Klarkom Terijem. Sa slavnim trubačem dugo godina se družio, a više puta je prepričavao kako se Teri zbog njegove supruge zaljubio u srpski prebranac koji su kasnije morali i da mu zapakuju da ponese.

Predvodio je Big bend u Beogradu, bio muzički urednik na Televiziji Beograd, ali i autor i voditelj niza emisija poput serijala „U gostima kod orkestra“ (1970). Zanimljivija je i njegova saradnja sa Mićom Orlovićem kao koautorom brojnih kvizova.

Godine 1972. godine napisao je muziku za film i TV seriju „Otpisani“. „Aleksandar Đorđević, reditelj serije ‘Otpisani’, zamolio me je da napišem modernu muziku, u koordinatama teme iz filma ‘Šaft’. Obišao sam ih na snimanju i popričao s Vojom Brajevićem i Draganom Nikolićem, koje sam poznavao od pre. Rekli si mi da snimaju dinamičnu seriju i na osnovu toga osmislio sam čuvenu bas deonicu koja je davala ritam igrama klinaca širom Jugoslavije. Muzika je snimljena na mikseti koja je ručno pravljena i imala je keramičke cevi. Zato i danas tako grmi muzika kada se ‘Otpisani’ emituju na televiziji“, kazao je jednom prilikom Marković.

Zajedno sa Stjepkom Gutom osnovao je Marković-Gut sekstet sa kojim je nastupao na evropskim džez festivalima i snimio pet samostalnih LP-ja. Sa Milošem Petrovićem osniva „M&P South Quartet“, etno-džez orijentacije, koji je snimio dva CD-a. Autor je plana i programa nastave za džez klarinet i saksofon, objavljen u Prosvetnom glasniku Republike Srbije. Držao je klasu saksofona i klarineta na Muzičkoj školi „Stanković“ u Beogradu. Bio je predsednik SOKOJ-a, kao prvi džez kompozitor u svetu, kao i predsednik Udruženja kompozitora Srbije. Početkom devedesetih pisao je kolumne u Borbi u kojima je molio da se prekine s ratom i bezumljem.

Tokom karijere stekao je više nagrada i priznanja. DŽez festival Nišvil uručio mu je nagradu za životno delo, dok ga je Beogradski džez festival imenovao za doživotnog člana Odbora i počasnog stanovnika „DŽez planete“. Za ovu manifestaciju bio je vezan od 1976. godine i kao organizator i kao izvođač, a poslednjih par izdanja bio je njen umetnički direktor. NJegov poslednji uspešno obavljeni posao bio je finalizacija programa 33. Beogradskog džez festivala, samo nekoliko nedelja pre smrti. Više od 50 godina bio je u braku sa pevačicom Radmilom Mikić.

Stjepko Gut, džez muzičar

Bilo mi je izuzetno teško kada sam čuo da je Mića Marković preminuo. Proveli smo jako lepih pet godina zajedno, svirajući na pozornicama širom sveta. Ja sam bio mladi umetnik kada sam počeo da sviram sa njim. Obišli smo čitav svet. Od Rusije do Kube. Najviše zahvaljujući Mići. Znate, sa nekim možete da radite 20 godina, a da vam ne ostane u lepom sećanju. Mene za Miću i tih pet godina vezuju vrlo lepa sećanja. Osim toga, imam jak osećaj zahvalnosti prema Mići kao čoveku, prijatelju i starijem kolegi. Nadam se da je sada na boljem mestu.

 

Vojislav Pantić, džez kritičar

Dragi Mića. Za sva vremena spojio je partizane sa džezom, objasnio tinejdžerima osamdesetih „šta bi rekao Koltrejn“, razlio čistu ljubav u „es-kutabile“ i naložio vatru bluza druge generacije jugoslovenskih džezera u motornom ritmu „Stemija“. Privilegovan što sam ga poznavao, slušao sam iz prve ruke legende o prebrancu sa Klarkom Terijem, bajke o srpskim džezerima na Kubi, kako su Kornijevci sa njim u gostima opčinili Montre, i kako je sekstet Marković-Gut deceniju kasnije opčinio svoje učitelje, američke bibapere na festivalu u Hagu. Do kraja života ostao je radoznao da noćima istražuje šta se u džezu sada dešava, pun radosti kada god bi otkrio novog talentovanog klinca na nekoj udaljenoj tački zemljine kugle.

 

Jovan Maljoković, džez muzičar

Milivoje Marković obeležio je jednu epohu srpskog džeza. Pogotovo kao vođa ansambla Marković-Gut, koji je bio najbolji džez ansambl koji je Srbija imala. Svirali su na svim svetski važnim festivalima. Ja se sećam da sam, kada sam kao mlad student došao iz Valjeva u Beograd, slušao Miću Markovića koga su zvali Mića Koltrejn. Bio je veliki saksofonista. Zajedno sa Mišom Blamom, Stjepkom Gutom, Mišom Krstićem, Lazarom Tošićem, Mimom Mitrovićem… obeležio je epohu. Ta velika imena srpskog džeza bili su uzori generaciji koja danas svira i koja ne bi bila to što jeste da nije bilo ljudi kao što je Mića Marković. On je doprineo da se o džezu priča, pogotovo u Domu omladine, gde se sve dešavalo. Velika je uloga Miće Markovića u osnivanju Beogradskog džez festivala, čiji je on kasnije bio i umetnički direktor. Jedno veliko ime napustilo je džez scenu, ali je ostavio iza sebe veoma važne stvari koji će mladi moći da slušaju i iz kojih će moći da uče i da shvate vrednost jednog života posvećenog džezu.