Foto: Lična arhivaDanas mladi pokazuju veće interesovanje za popularnu i komercijalnu muziku, često stranu, a zanemaruju vrednosti nacionalne, umetničke i tradicionalne muzičke kulture.
Mislim da, u našem društvu, nisu dovoljno razrađeni i iskorišćeni mehanizmi delovanja na svest mladih o značaju kulture i potrebi njenog negovanja, očuvanja i učestvovanja u njenom razvoju. Tako, kada su u pitanju sadržaji muzičke kulture i tradicije, nije dovoljno da u gradu postoje samo kulturno-umetnička društva, koja će kroz rad folklorne ili pevačke sekcije, negovati i promovisati određene muzičke i kulturne sadržaje i vrednosti svoga i drugih naroda. Neophodno je da se kroz školski sistem, na svim nivoima, u saradnji sa relevantnim institucijama, osmisle kulturno-umetničke aktivnosti, u kojima će učestvovati što više mladih. Neophodno je da kroz zajednički osmišljene projekte omogućimo mladima da svoje slobodno vreme koriste na koristan način, da kroz takve aktivnosti i projekte predstave svoja znanja i sposobnosti – ocenjuje Biljana Pavlović, profesorka muzike na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu i osnivačica novopazarske etno-grupe „Rašanke“. Dodaje da su u njenom pedagoško-muzičkom radu sa mladima bitne smernice „upoznavanje, razumevanje, usvajanje, doživljavanje i vrednovanje tradicionalne i umetničke muzičke kulture“.
* Kako se kod mladih razvija svest o značaju kulture?
– Predstavljajući svoja znanja i sposobnosti kroz aktivnosti i projekte, mladi će bolje da upoznaju zajednicu u kojoj žive i njene kulturne specifičnosti. Kreće se od škole, koja kroz kontakte sa društvenim okruženjem, obeležava značajne nacionalne i lokalne praznike, posetama, takmičenjima, priredbama, smotrama, promocijama knjiga i drugim kulturnim sadržajima. Kulturno-umetnički programi su prilika da se predstave učenici koji pevaju u horu, sviraju u orkestru ili učestvuju u drugim sekcijama. Učestvovanje u raznim kulturnim programima kod mladih razvija svest o značaju kulture. Na pedagozima i relevantnim institucijama je velika odgovornost i obaveza u osmišljavanju i pokretanju kulturnih dešavanja u kojima će učestvovati mladi.
* Koliko mladi u Novom Pazaru imaju mogućnosti da iskažu svoj talenat u muzici, slikarstvu, književnosti?
– U ovoj sredini se poklanja pažnja podsticanju kreativnosti mladih. Ali, mislim, da je nedovoljno razvijena strategija kontinuiranog praćenja i podržavanja napretka i razvoja talentovane dece. U Novom Pazaru postoji Festival stvaralaštva mladih, na kojem učenici osnovnih i srednjih škola predstavljaju svoje talente. Ovde ima niz pitanja: šta se dešava sa tom talentovanom decom po završetku Festivala, koliko kao društvo ulažemo u dalji razvoj te talentovane dece, koliko im stvaramo mogućnosti da taj talenat neguju, usavršavaju i ispoljavaju? Nisam sigurna do to činimo u dovoljnoj meri. Zbog toga insistiram na zajedničkom osmišljavanju i planiranju kulturnih programa između škola i institucija, jer na taj način je moguća podrška i usmeravanje mladih talenata.
* Da li je ova sredina spremna da podrži mlade talente u kulturi?
– Nadležne institucije ulažu određene napore, ali to ne čine onoliko koliko treba. U takvim uslovima, pojedinci i kulturno-prosvetne organizacije snalaze se kako znaju i umeju. Prinuđeni su, često, da idu od vrata do vrata i da mole kako bi obezbedili sredstva za realizaciju svojih ideja i projekata. To je pokazatelj da se ne poklanja dovoljno pažnje onima koji su zainteresovani za promociju i razvoj kulture. Primećujem da neki ljudi imaju pogrešnu predstavu o ovom pitanju. Pozvaće pevačku grupu, hor, orkestar ili folklor za neku manifestaciju samo da bi popunili program i zabavili publiku.
* Ima li, bar, neki izuzetak?
– Ima. Grad Novi Pazar, nedavno je podržao projekat „U spomen novopazarskim pesnicima Omeru Turkoviću i Dragoslavu Nikoliću“. Predškolci i učenici osnovnih škola imaće priliku da upoznaju znamenite ličnosti novopazarskog kraja i njihovo stvaralaštvo. Razvijanje znanja o sopstvenoj kulturi i o kulturi naroda sa kojima živimo treba da bude polazna tačka međusobnog upoznavanja i povezivanja. Upravo, humanistička vizija kulture se ogleda u funkciji povezivanja, a ne razdvajanja ljudi. U višenacionalnim sredinama, kakva je ova, podrška ovakvim projektima znači ulaganje u napredak, mir i stabilnost ovog kraja.
* Pre skoro dve decenije pokrenuli ste etno grupu „Rašanke“, sa kakvim problemima ste se suočavali na početku rada?
– Sledeće godine grupe „Rašanke“ i „Rašankice“, koje okupljaju talentovanu decu i omladinu, slave dve decenije postojanja. Na početku je bilo mnogo poteškoća i izazova. Niti je bilo dovoljno sredstava, niti osnovnih uslova za rad. Intenzivno smo radile od 2002-2012. i tada nam se dešavalo da vežbamo u hladnoj prostoriji, bez potrebnog muzičkog instrumenta, a uniforme smo same kupovale. Imale smo prekid u radu od nekoliko godina. Kad smo se ponovo okupile, javio se problem mesta gde da održavamo probe. Jedno vreme okupljale smo se u cvećari, koju drži naša članica, pa kad naiđe mušterija mi prekinemo probu, onda su nam predstavnici crkvene opštine dozvolili da održavamo probe u crkvenim prostorijama. Svaku pomoć cenimo i znamo da uzvratimo na najbolji način, promovišući svoj grad i vrednosti muzike. Imale smo oko 200 nastupa i imamo snimljena dva CD. Institucije zadužene za kulturu i umetnost u gradu, trebalo bi da sagledaju šta ko i kako radi i da u skladu sa rezultatima rada pruže odgovarajuću podršku onima koji mogu da doprinesu kulturnom razvoju mladih. Podrška relevantnih institucija je neophodna radi ostvarivanja projekata trajnije vrednosti i omogućilo kvalitetno učešće mladih u njima.
Tekst je deo projekta „Mladi u kulturi i umetnosti Sandžaka“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
