Izložba Jelene Aranđelović u Galeriji Kolarčeve zadužbine 1

„Zašto se čovek skoro uvek vraća u prošlost i pokušava da je rekonstruiše i objasni? Zar sadašnjost nije dovoljno inspirativna, upitna i pokretačka? Kao strastvenom, a ne isključivo racionalnom biću, čoveku je potrebna patetična reč i slika. Ne tvrdi Hegel slučajno da se mnoštvo svakodnevnog sveta, raznovrsnost neposrednog, ruši u času kad nastupa racionalno mišljenje“, navela je Jelena Aranđelović povodom izložbe na kojoj predstavlja radove nastale na osnovu pronađenih starih, odbačenih fotografija o događajima o kojima uglavnom ne zna ništa, ali je odlučila da ih spase od zaborava.

NJihov vremenski raspon kreće se od kraja 60-ih godina 20. veka do danas.

„Slike koje su prikazane su za svakoga, osim za potomke njihovih aktera, frejmovi neodgledanih filmova. Raspon emocija koji je na njima prikazan kreće se od ekstremne sreće i veselja do tuge, patosa. Uzeti frejmovi su nalik prizorima iz Čehovljevih drama, gde nas više od radnje obuzimaju likovi i atmosfera“, kaže Aranđelović, dodajući da se, susrećući se sa odbačenim foto-materijalom o kojem ne zna ništa ili onim na kojem je vinovnik proživljenog, čovek izlaže agresiji iracionalnih ideja i impulsa.

Neželjenim – odbačenim sećanjima umetnica daje novi život, čime se prošlost neumitno kombinuje sa sadašnjošću i ponovo pojavljuje.

Pored takvih naizgled proizvoljnih sadržaja, drugi segment postavke čine njene subjektivne proživljene sekvence na ruševinama hotela „Fjord“ u Crnoj Gori, koji je svedočanstvo posleratne jugoslovenske arhitekture i čiji tragovi sada egzistiraju samo kroz formu fotografije, jer od tog zdanja nije ostalo ništa.

„Da li je čovečanstvo kojem stremimo utopistički poduhvat ili iskrena želja za humanijim društvom? Kakav je grad sa svojom memorijom i da li grad doživljava svoju propast, podvrgnut tehnološkim uticajima? Da li grad gubi jedinstvo i transformiše se u prostor ‘rata’ i virtuelni prostor telekomunikacija? Da li se, kao što je Pol Virilio nagovestio, iza te veštački izazvane brzine nazire sklonost ka inerciji?“, pita se umetnica u tekstu povodom izložbe, koja će biti otvorena do 14. marta.

Jelena Aranđelović diplomirala je (2003) i magistrirala (2008) slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a 2004/05. studirala je na ENSBI (Ecole Nationale Superieure de Beaux/art) i 2006/07. boravila u Cite Internationaldes Arts u Parizu. Dobitnica je norveške (2002) i stipendije Francuskog kulturnog centra (2004), kao i stipendije za mlade talente Srbije.

Izlaže na samostalnim i grupnim izložbama, kao i na internacionalnim festivalima u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUS-a od 2003, a u statusu samostalnog umetnika je od 2006.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.