Otvorena izložba „Devedesete“ Imre Saba

Izložbu čine fotografije koje je Sabo napravio na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom 1990-ih, uz neke zabeležene događaje koji su im prethodili ili su se paralelno dešavali sa tim u Beogradu.

Istoričarka umetnosti Vera Blagojević Ugrinov ocenila je u najavnoj kritici izložbe da je veliki poduhvat sačuvati surove događaje rata, koje je Sabo pratio 1990-ih. „U snazi fotografije po impulsu i vatri umetnikovog oka, pretpostavljamo da je snimati ratna zbivanja jedno od najintenzivnijeg iskustva. Hrabro obavljajući posao dokumentariste, na izuzetan način, na otvorenom polju ratišta, beleži surovu realnost“, ocenila je Blagojević Ugrinov.

Ona je dodala da Sabo pokazuje fotografiju koja je „živa“. „Shvatamo da je ratni reporter čovek-senka koja se kreće po vojnoj zoni, kao po crvenoj liniji ambisa. Shvatamo razloge zašto umetnik želi da se ne zaborave događaji i ljudi u strahotama rata.

„Shvatamo da snimljeni trenuci sa borbene linije prikazuju ne samo surova zbivanja – dokumentarno govore o suštini – o tamnoj strani ljudskog bića“, navela je Blagojević Ugrinov. Ona je dodala da je ratni reporter svedok istorije i da Sabo publici pokazuje „očaj koji prati ljude“, na brzinu iskovane mrtvačke sanduke, potamnela lica staraca, lica ratnika, uniforme i puške, lica koja su ostala da strepe i čekaju.

Imre Sabo jedan je od autora koji su na najdublji i najdirektniji način zadužužili novinsku fotografiju kako u savremenoj Srbiji tako i u bivšoj Jugoslaviji – istakao je dokumentarni fotograf, Igor Čoko i dodao da je ta tvrdnja utemeljena na autorovom višedecenijskom radu i izvanrednom izraženom osećaju bivstvovanja na pravom mestu u pravo vreme, procenjivosti i odlučnosti da zgrabi trenutke istorije koji su mu se svih tih godina odvijali pred objektivom.

Pitajući se da li smo naučili lekciju iz prošlosti ili nam se sprema popravni ispit, istakao je da je pre svega važna analiza kosovskog konflikta počevši od antologijske fotografije „Kuća na prodaju“ iz 1981, obraćanja Slobodana Miloševića Srbima na Kosovu Polju iz 1987, do prizora tokom NATO bombatdovanja 1999, kao hronološki epilog prvog poluvremena ovog Gordijevog čvora.

– Tema izložbe Devedesete jeste autorov ratni opus, trenuci koje je proveo na ratištima u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu. Sabo nastupa kao svedok vremena, vođen ličnom intuicijom, i na dublji i kompleksniji način beleži životne okolnosti – naglasio je Čoko. Prema njegovim rečima u prvom planu Sabovih ratnih i socijalno angažovanih fotografija su ljudi i groteska nacionalnih podela u nastajanju, a koje su nesumitno vodile u dubinu konflikta.

– U situacijama kada je pravilo odabrati stranu za koju ćete igrati Imre je uspeo da ostane svoj, jer je jezik kojim je govorio isključivo bio fotografski – kazao je Čoko a za istaktnute fotografije saopštio da su simboličan arhiv vremena koje je uzelo preveliki danak.

Sabo prisutne uveo u deo svoje prošlosti i ispričao da je od 1981. godine kao novinski fotograf radio u Ilustrovanoj Politici. Napomenuo da mu je jako žao zbog situacije koju danas imamo sa tim časopisom, jer kako kaže to su nekad bile velike i dobre novine, a prema njegovim rečima sada smo „spali na ovo zbog dva čoveka“. Naime, ispričao je to da ga je tadašnji urednik Ilustrovane Politike upitao šta želi da fotografiše, a on je odgovorio ono što ne želi, a to su sport i estrada.

– A Ilustrovana Politika je zasnovana na estradi. Kada su videli da ne volim da slikam sport i estradu rekli su: Dobro, ovaj nek ide na Kosovo. Tako sam ja od tih samih početaka osuđen na političku fotografiju – kazao je Sabo. Prema njegovim rečima, kada je otišao tamo osetio je ogromnu nepravdu prema srpskoj manjini od strane albanske većine.

Govoreći o radu u ratnim devedesetim Sabo kaže da je vrlo brzo i nenadano, nešto slično ratu pokucalo na njegova vrata.

– A ja nisam bio svesan toga. Sve mi je to bilo pokrivanje događaja. Radio sam posao i trudio se da nikada ne budem isključivo na nekoj strani već da beležim ono što jeste – istakao je on i sopštio „ne želim da ova izložba ima političku konotaciju. Na žalost, ovi današnji dani navode na pomišljanje da danas nije mnogo bolje nego što nam je bilo“.

Izložbu su podržali magazin Grain i istoimeni festival.