Foto: Z. S. M.Više od 10 godina posle prve i šest posle druge knjige „Bluz leve obale”, pisca Jovana Kaleta Gligorijevića, Kragujevčani su željno dočekali izlazak njegove treće knjige proze iz ovog ciklusa „Stare očeve fotografije”, koja je promovisna sinoć pred prepunom galerijom kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić”.
– „Stara očeva fotografija” je proistekla iz moje druge kniige „Bluz leve obale”. Nekako se desilo da su sve moje knjige međusobno povezane, mada postoji ono staro pravilo „da svaki pisac celog života piše jednu istu kbjigu”, podseća Glgorijević.
U svojoj trećoj knjizi o Kragujevcu, „Staroj očevoj fotografiji” je suzio fokus na svoju porodicu i ljude i porodične prijatelje koji su „prolazili kroz njihovu kuću”.
– Knjiga je zapravo panorama Kragujevca od dvadesetih godina pošlog veka pa do januara 1993. godine kada je moj otac preminuo. Dosta stvari koje su napisane u knjizi zapamtio sam kao dete. Čitav život taj „film” se okreće u meni i likovi se „spajaju, prespajaju i montiraju”. Na početku knjige stoji napomena „da su, sem dve smrti, sva lica u njoj izmišljena”, jer ja više uopšte nisam siguran da je to tako i bilo – verovatno nije, ali u meni, danas „taj fim” izgleda tako, iskren je autor.
Naslovna priča, po kojoj je knjiga dobila ime „Stara očeva fotografija” je novela, a u knjizi se nalazi još nekoliko priča, „strašnih” kako je autor naglasio: „Kao sav normalan svet”, „Strep tease”, „Tri sorele”, „Ravnodušnost jednog grada”… i jedna bajka „Mujezin”.
– Gligorijević ume i ima šta da pripoveda, istako je Mirko Demić, direktor kragujevačke biblioteke, priznajući da je fan njegovih knjiga „Bluz leve obale” – prvog i drugog dela.
Po njegovim rečima, „Stara očeva fotografija” je heterogena knjiga iz dva dela.
– U prvom, obimnijem delu knjige Gligorijević priča priče iz svog ranog detinjstva. To je tema i oblast koja je najmanje zastupljena u prozi kragujevačkih stvaralaca, period koji spaja ponore tragedije koja se desila u našem gradu u ratu sa vremenom pre i posle njega, smatra Demić.
Po njegovom mišljenju, Gligirijević se seća priča koje nisu tada bile ispričane za njegove, dečje uši i iskreno se nada da nije ispričao sve priče iz ovog ciklusa.
– Siguran sam da će biti još priča iz ove zlatne žice autorovog detinjstva, zaključio je on, preporučivši knjigu kao vredan doprinos kragujevačkoj i srpskoj prozi u kojoj je uhvaćen duh vremena 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.
U drugom delu „Stare očeve fotografije”, po Demićevom mišljenju, Gligorijević je „pokazao da ume da pripoveda i na savremene teme”.
Jovan Kale Gligorijević studirao je filmsku i TV režiju na fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Autor je teksta za Veliki školski čas „Dosije 21101941/98” koji je izveden u šumaricama 1998. godine. Objavio je knjige kratkih priča „Bluz leve obale” i „Bluz leve obale 2”.
Knjiga Jovana Kaleta Gligorijevića promovisana je u sklopu književnih večeri koje je kragujevačka Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” posvetila izdanjima Ustanove kulture „Koraci” koja je izdavač „Stare očeve fotografije” u ediciji „Kalem” sredstvima grada Kragujevca po konkursu za finasiranje projekata u oblasti izdavaštva i kulture za 2021. godinu.
Odlomke iz knjige čitao je Aleksandar Milojević Lija, glumac kragujevačkog pozorišta.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
