Odlomak iz nove knjige pape Franje „Nada nikad ne postiđuje“: Ne bojte se da promenite svet

Knjiga pape Franje nosi naslov  „Nada nikad ne postiđuje“,  a ovo novo, nažalost i poslednje papino delo sa italijanskog jezika preveo je Igor Radojčić, koji  kaže za Danas da su “u pitanju razmišljanja na temu nade, neka vrsta duhovnog vodiča hrišćana u savremenom svetu, odgovori na izazove kako se odnositi prema svemu što se trenutno dešava u svetu, a ujedno zadržati nadu i verovati u promene”.

– Kad je Papa Bonifacije Sedmi 1300. godinu proglasio Jubilarnom istoričari i crkveni oci smatraju da je osnovna ideja bila da se, po ugledu na Jevreje, koji slave „godinu oprosta“, na početku svakog veka obeleži Jubilarna godina koja bi bila godina oprosta, pokajanja i milosrđa. Imajući u vidu trenutno stanje u kome se svet nalazi papa Franja je prošle godine doneo odluku da 2025. proglasi Jubilarnom, koristeći kao osnovni moto Poslanicu Rimljanima (5,5): „A nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama“.

Upravo nada je centralna tema Jubilarne godine i novog dela pape Franje „Nada nikad ne postiđuje“ koje predstavlja duhovni vodič za hrišćane u vremenima velikih izazova. Sveti otac se ne ustruačva da u ovoj knjizi govori o svim izazovima s kojima se moderni svet suočava. Ratovi, geopolitika, siromaštvo, migracije, ekologija, savremene tehnologije, uloga politike u društvu, uloga porodice, odnos „velikih“ država prema malim državama koje imaju prirodne resurse, uloga mladih u društvu, zapostavljanje starijih, ali iznad svega lice nade jer samo nada može pobediti današnju „globalizaciju ravnodušnosti“ – kaže Igor Radojčić.

On napominje da je „iako pisana povodom Jubilarne godine 2025. knjiga ‘Nada nikad ne postiđuje’ vrsta priručnika za tumačenje, hrišćansko tumačenje, događaja i kretanja u savremenom svetu i podsećanje da nadu ne smemo nikada izgubiti i ne smemo dozvoliti da budemo pasivni i ravnodušni“.

Igor Radojčić citira samog Papu koji je u svojoj najnovijoj knjizi rekao: „Budući da nada ne postiđuje, mislim na naše mlade, na mnoge migrante koji su prisiljeni da napuste svoje domove, na ljude lišene slobode, na one koji trpe posledice ratova, na milione siromašnih ljudi širom sveta koji se bore za preživljavanje, na žene koje se još bore za istinsku ravnopravnost, na sve ljude koji nisu samo statistika nego su za nas prava lica koja zrače nadom – oni su bili inspiracija za ovu knjigu“.

Danas, zahvaljući izdavačkoj kući Nuvoli, prenosi eskluzivno deo knjige koji govori o mladima. Oprema teksta je redakcijska.

Ne bojte se da promenite svet

Kako bi savezništvo sa starima dalo najbolje plodove potrebni su nam mladi ljudi koji su predani pretvaranju snova starijih u nadu, mladi ljudi sposobni da pobede strahove i preuzmu rizik.

Mladi ljudi koji izlaze napolje, izlaze na teren i izbegavaju da padnu u iskušenje zavisnosti o fotelji koju nudi savremeni svet.

Treba poslušati iskustva onih koji su već u penziji, a ne da idete u penziju sa dvadeset godina, poput nekih mladih koji deluju skamenjeno, kao da su sporedni glumci u vlastitom životu. Ne! Budite protagonisti.

Ne bojte se da promenite svet.

Snaga godina je na vašoj strani i možete da joj dodate iskustva onih koji su to pre vas pokušali. Mladost je, takođe, vreme kada se pojavljuje kreativnost: iskoristite je za postizanje bratskijeg sveta.

Nemojte se bojati greške.

Zapamtite, kao što sada slušate svedočanstva onih koji su bili pre vas, sutra će biti vaš red za prenošenje iskustva.

I biće puno lepše ako kažete: “Onog dana sam pokušao to i to i pogrešio sam, shvatio sam to, promenio sam se i iz toga izašao bolji”.

Nije važno ako posrnete, važno je da naučite da ustanete.

Nemojte da se bojite da isprljate ruke.

Nemojte da se bojite da idete protiv struje kako biste napravili dobru stvar. Blato rada za opšte dobro je blato koje oplemenjuje. Radite to sa strašću, stavljajući se na raspolaganje.

Nemojte da upadate u prosečnost ili površnost, koje navode ljude da pomisle da sve znaju od početka i stoga ne traže rešenja za probleme.

Nemojte se bojati da doživite sukobe.

Srećemo ih svuda u svetu, u porodici, na fakultetu, na poslu.

Ali sukob treba doživeti kao vežbu slušanja, prepozanavanja drugih i zajedničkog rasta.

Napetosti i sukobi deo su života, ali znamo da njihovo rešavanje na višem nivou znači da smo svoje ciljeve postavili u drugi plan u odnosu na više ciljeve.

Ne bojte se da tražite sreću i ne mešajte je sa konsumerizmom.

Pazite, ne želim da kažem da je zabranjeno s vremena na vreme priuštiti sebi malo zadovoljstva.

Svi to radimo.

Ali nemojte to mešati s gomilanjem iluzija za stvaranje lažne sigurnosti.

Sećam se dela iz Jevanđelja o bogatašu koji je imao veliku žetvu da nije znao gde bi odložio pšenicu.

I reče Bog: “Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe, a ono što si pripremio čije će biti? Tako biva onome koji sebi teče blago”. (Up. Lk 12, 16-21).

Ne bojte se da riskirate.

Ko ne riskira, ne dozreva, ne živi proročki.

Vi odlučujete o svojoj budućnosti, ne dozvolite drugima da to čine.

Ostavite svoj trag, posvetite se.

Uložite svoju energiju u pretvaranje snova koje primate od starijih u vizije nade za budućnost koja će doći.

Živite stvarne živote, a ne neke fiktivne poput onih iz reality show-a, koji nemaju plan za sutra, cilj je samo dobiti nominaciju.

Ne bojte se da uđete u Politiku, pisanu velikim početnim slovom.

To je najviši oblik dobrotvornosti.

Čuo sam da je neko nekad rekao: ako vidimo grupu gladnih ljudi i nahranimo to je dobrotvorna ljubav.

Ako se umesto toga organizujemo i pokušamo da im pronađemo posao i socijalnu pomoć to je Politika.

Svidela mi se ta slika.

Organizacija pobeđuje vreme i otvara put nadi.

Nemojte se bojati da preuzmete odgovornost.

Preuzmite povest svog naroda.

Svaka mlada osoba treba da želi da bude uključena u proces rasta svoje zemlje i svoje domovine.

Mislim da je nedovoljno učešće mladih smrt jedne zemlje.

Morate da odlučite da budete uključeni društveno, politički, verski, kulturno i intelektualno, ne možete čekati sutra.

Ali iznad svega, ne bojte se da slušate starije i da njihove snove sprovede u delo.

Želeo bih da ponovim reči koje je izgovorio pokojni brazilski nadbiskup Dom Helder Kamara, velikan zalaganja za pravdu i zaštitu prava najranjivijih: “Kada sanjaš sam to je samo san.

Kada sanjaš s drugima to je početak nove stvarnosti”. Radimo rame uz rame. Sanjajmo zajedno. Postoji alternativa kulturi odbacivanja: kultura nade, koju upravo predstavlja savez između starih i mladih.

Sećanje je ono što čini narod snažnim, jer ga čini ukorenjenim na putu, u istoriji, u korenu. A nada je ono jedro koje nas vodi i prati prema budućnosti.