Foto: Ida K. RosandaHartefakt je sa svojim Kvir karavanom krenuo na put za jug, a prvo stajalište im je bilo Narodno pozorište Pirot, gde su u utorak, u punom teatru, izveli predstavu „Naš sin“, koju potpisuje reditelj Patrik Lazić.
Na sceni su glumci – Dragana Varagić, Aleksandar Đinđić, Amar Ćorović, maestralno izveli predstavu, ispraćenu dugim aplauzom publike svih generacija, a kuriozitet je bio i poseta đaka pirotske gimnazije, jer se, kako i sami kažu, ne dešava često da škole dovedu srednjoškolce na predstavu sa LGBT+ tematikom.
Sjajna atmosfera sa predstave nastavila se druženjem srednjoškolca sa autorom i glumačkom ekipom. A karavan se dan nakon toga zaputio za Niš.
Senka nad inače vedra zbivanja, koja se prenela i u razgovor sa rediteljem Patrikom Lazićem, nadvila se iz Beograda pošto je 26. februara u Prajd info centru organizovana konferencija za medije nakon što je na društvenim mrežama eksplodirala vest o optužbama za policijsko nasilje nad pripadnicima LGBT populacije.
Na konfereniji je majka napadnutog gej mladića iznela podatke da je policija nasilno upala u stan gde maldić živi sa cimerkom, u potrazi za opijatima. Kada su pripadnici MUP-a primetili obeležja LGBT+ populacije, nasilje je eskaliralo i u seksualno zlostavljanje, ispričala je ova, vidno potresena, žena na konferenciji.
Na konstataciju da se većina napada na pripadnike LGBT+ populacije gotovo nikada do kraja ne procesuira, te da je ovo najniži udarac do sada jer su sada sami pripadnici MUP-a napadači, Lazić odgovara primerom – praveći paralelu sa huliganskim nasiljem tokom Evroprajda 2022.
– Kad me pitaš kako se osećam, rekao bih poniženo. To je ključna reč. Sećam se 2022. godine kada se Evroprajd održavao u Beogradu, jer sam tog dana doživeo najveći životni strah. Desio se u trenutku odlaska na Prajd, dok se u gradu osećao „lov na tebe“, čekao si kada će te i iz kog ćoška neko nahvatati da ti polomi glavu. U takvim momentima instinkti prorade – društvo i ja smo išli ka ulazu, doslovno bez reči, pokušavajući da se rasporedimo tako da izgledamo što manje „sumnjivo“, da idu momak i devojka, ili tri momka kao društvo – priseća se Patrik.
A o strahu o kome reditelj govori verovatno svako ko je te 2022. godine krenuo na Evroprajd može da posvedoči. Sada se, kako uviđa reditelj, rodio novi strah.
– U momentu prelaska barijere i po ulasku iza policijskog kordona na Evroprajd, stvarao se osećaj sigurnosti. U tom trenutku si znao da je tu neka policija koja te štiti. Ovo što se desilo je posebno zastrašujuće i zabrinjavajuće, zato što te sad i ti policajci koji su te štitili, više, očigledno, ne štite. Zato je sve ovo užasno potresno – zapaža rediteljl.
No, ono što ga ipak najviše brine, a o čemu je govorio i dok su Protesti protiv nasilja bili aktuelni – jeste činjenica da se u Srbiji jako selektivno bori protiv nasilja.
– Niko ovo zapravo neće ni okarakterisati kao nasilje. Većinska Srbija vrlo selektivno gleda na to šta je nasilje. I kad kažemo – imamo nultu toleranciju na nasilje – istina je – ne, nemamo. Imamo prema jednom aspektu u kome smo se svi udružili kad se desilo ubistvo dece i kada je bilo toliko očigledno da se protiv toga mora ustati. A sva druga nasilja koja se dešavaju – njih nekako ne doživljavamo. Zato mene, kada se koristi sintagma „protiv nasilja“, zabrinjava i užasava činjenica što mi nismo protiv svake vrste nasilja, a dokle god se selektivno borimo protiv nasilja, ovakvih stvari će biti. I nikada ga nećemo iskoreniti, ako na svaki oblik nasilja ne kažemo – ne, to ne može tako – zaključuje Lazić.
I pita se gde su sada protesti protiv nasilja, i zašto nisu organizovani.
– Mene zanima da li će ih sutra biti i gde su danas protesti, gde su danas reakcije, gde je masovni izlazak? Ali ne, naravno da ih nema. Kada je gej zajednica u pitanju, onda to nije nasilje – konstatuje ironično reditelj tužnu istinu u vezi sa hipokrizijom našeg društva.
Upitan na koji način tema predstave komunicira sa auditorijumom na datu temu, on ukazuje da „Naš sin“ to čini na intimnijem, nivou porodice.
– Ova predstava pomaže da se reši nasilje unutar porodice. Ok, trpiš nasilje policije, nasilje huligana, trpiš nasilje u školi, svuda… Koliko je užasno kada nasilje trpiš i unutar svoje porodice. „Naš sin“ targetira rešavanje porodičnih problema i toga šta se dešava kada porodice počnu da razgovaraju, krenu da pričaju o stvarima, i da ih rešavaju. Lično mi je značilo da i sam posle predstave sa svojom porodicom rešim stvari i da shvatim da je zapravo samo trebalo razgovarati – ukazuje reditelj.
Opet, moguće je napraviti paralelu, jer je vidna zabrinutost majke napadnutog mladića nešto sa čime bi se svaka brižna majka mogla da saoseća. A sama predstava se bavi emocijama roditelja LGBT+ dece.
-Strašno je kako ljudi ne mogu da se poistovete sa roditeljima LGBT+ populacije i koliko je strašno roditeljima nas LGBT dece, kao i to koliko ovaj slučaj prepadne svakog roditelja koji je prošao tu borbu, koji proživi sve sa detetom i odrastanje i užasno težak pubertet i razna maltretiranja i dođe od toga da iskreno prihvati svoje dete, da ga voli – a onda doživi nešto ovako. To je onaj strah koji roditelji imaju, te se sa razlogom brinu kad im se dete „autuje“. To jeste jedan od glavnih roditeljskih strahova, a videli smo u ovom trenutku – policija ga samo pojačava – konstatuje Patrik Lazić.
Putujuća predstava po zemlji i inostranstu
Izvođenje „Našeg sina“ u Pirotu i Nišu dešava se u susret jubilarnom pedesetom izvođenju predstave koje će se desiti 5. marta u Hartefakt kući u Beogradu. Predstava je do sada gostovala i u Dablinu, Drezdenu, Temišvaru, Bratislavi… Glavna glumačka nagrada Dragani Varagić na festivalu u Banja Luci, kao i nagrada mladog žirija za najbolju predstavu na festivalu u Drezdenu, samo su neka od priznanja koje predstava, prema tekstu i u režiji Patrika Lazića, dobija. S druge strane, Kvir karavan obuhvata desetak gradova po Srbiji u koje dolaze Hartefaktove predstave s kvir tematikom. Nakon Pirota i Niša, tokom cele 2024. godine karavan ce svakog meseca obilaziti po neki grad u Srbiji gde će biti odigrana predstava i nakon toga organizovan razgovor između publike i izvođača/autora.
– Ovim želimo da manjinske teme i perspektive dovedemo u gradove i mesta gde tradicionalno teže dolaze predstave nezavisne scene, pogotovo predstave sa osetljivim temama kao što su LGBTI+ pitanja i problemi. Neretko publika ima potrebu da posle predstave razgovara s autorima i glumcima o društvenim pitanjima koje predstava pokrene – ističe Patrik povodom karavana i predstave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
