Pohvala Magrisu

Da, on se kod kuće svakodnevno kreće među nekoliko stotina godina starijim kućama. Kad čoveka njegova biografija spoji s njegovom temom, istinski talenat će to odmah primetiti. Samo originalni duh je u stanju da shvati i da zgrabi ono što mu je palo u krilo.

Tršćanski profesor je razumeo da je Trst centar sveta. Imajući posebno u vidu kafe „San Marko“. S dopunama u svim pravcima. Nije moguće da esejistu, profesora književnosti, naučnika germanistu koji između sebe i sveta, poput štita, poput zavese, postavlja knjige, sistematizovano znanje, čoveka koji i plete, i raščlanjuje metaforu Srednje Evrope, tršćanskog lokalpatriotu, nekadašnjeg senatora, dinamičnog, kosmopolitski širokogrudog sagovornika brojnih konferencija, koji svoje misli izražava na savršenom nemačkom, a koji se najbolje oseća u uskomešanom šarenilu, jednog dunavskog putnika, amblema jedne srednjoevropske književne prestonice, Trsta, Italijana koji u graničnom pojasu iskreno razgovara sa Slovenima, Austrijancima, stanovnika primorskog grada koji doživljaj ograničenog beskraja Mediterana može da oseti tako da ovaj neprestani zanos, tu opsenu – ja, starosedelac dunavskih obala, lišen mora, jedva mogu i da zamislim, vrednog autora, u čijem peru mastilo nikad neće da presuši, i koji se kupa u rečima, nije moguće, dakle, da tog Klaudija Magrisa ne iskušava želja da napiše roman? Već i zbog toga da bi se iskobeljao iz sebe, i da, makar dok piše taj roman, bude neko drugi, različit od onog koji obično jeste, da bude, na primer, Enriko, a ne Klaudio, i da vrsni znalac književnosti, koji u predavanjima, intervjuima, javnim razmišljanjima daje naslutiti s kakvim bogatim intelektualnim arsenalom raspolaže, može da se preobrazi u velikog ćutljivca koji će otploviti brodom u Argentinu, na pampe, zaposliti se kao konjušar, gde će s vremena na vreme, kad ožedni, zaklati jednog konja i popiti njegovu krv. Telo pripovesti je vitko i utegnuto, nad njom pirkaju slani vetrovi, vetar brzo nastupajućeg usuda.

Ravnice, stenovita brda, lepi iskoraci iz polazne tačke, s borbenog stanovišta jednog urbanog pisca, iz kafea, iz „San Marka“, iz mesta gde počinju Mikrokosmosi, jer kosmos je Trst, unutar kojeg su kafe, pristanište, gradski park i crkva mikrokosmosi, naravno, možemo poći i dalje sada već otvorenim putem malih svetova, kao u nekom velikom tržišnom centru, ili u nekom bliskoistočnom bazaru, levo-desno se otvaraju primamljive figure i priče, sve se umiljavaju, nude, svima bismo se rado pridružili, na primer, DŽojsu, Zvevu, koji stoje ovde u parku, kao kipovi, i lebde obojica i u tršćanskoj mitologiji.

Prevod s mađarskog: Arpad Vicko

Autor je poznati mađarski pisac čiji su romani Odlazak od kuće i povratak kući i Pomračenje sunca, na brdu i knjiga eseja Izveštaj o stanju duha objavljeni u izdanju Arhipelaga.

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs