Pozorišni reditelj Oliver Frljić svakom svojom predstavom šokira, izaziva burne reakcije publike od oduševljenja do odbacivanja i gnušanja, a čak se sadržajem jedne njegove predstave pre nekoliko godina bavilo pravosuđe u Poljskoj.
Postavlja se pitanje jesu li njegove predstave zaista katarzične ili su najobičnija provokacija. Odličnu knjigu o delu ovog reditelja napisala je Jasna Novakov Sibinović. Reč je o naslovu „Političko pozorište Olivera Frljića: od empatije do simpatije“, čiji je izdavač Sterijino pozorje.
Autorka kroz stručnu analizu nastoji i uspeva na oko 300 stranica da čitaocu razloži i razjasni fenomen Olivera Frljića u njegovom umetničkom, društvenom i političkom angažmanu.
Delo je potkrepljeno brojnim fotografijama iz Frljićevih predstava, ali pre svega referencama koje svima koji su zainteresovani za Frljićev rad mogu da posluže kao odlično polazište za dalja istraživanja.
„Možemo reći da se u Frljićevim autorskim projektima spajaju elementi brehtovskog i lemanovskog koncepta političnosti… skrećemo pažnju i na to kojim se argumentima Frljić u svojim teorijskim radovima suprotstavlja Lemanovim stanovištima prema kojima se pozorištu osporava značajna društvena moć. Upravo to omogućava pretpostavku da je Frljić ipak bliži Brehtovom konceptu političkog pozorišta“, ukazuje u uvodu Jasna Novakov Sibinović, koja je izanalizirala šest Frljićevih predstava: „Turbofolk“, „Proklet bio izdajica svoje domovine“, „Kukavičluk“, „Zoran Đinđić“, „Izbrisani/ autorski projekat 25.671“ i „Aleksandra Zec“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
