Promocija knjige Fahrudina Kladničanina „Peča“, zbirke priča, odnosno intervjua sa ženama iz Novog Pazara i okoline koje su bile svedokinje, posredno ili neposredno učestvovale u aktivnostima koje su organizovane povodom sprovođenja „Zakona o zabrani nošenja zara i feredže“ 1951. u Novom Pazaru, održana je danas u prostorijama Žena u crnom.
Na promociji ove knjige koju je nedavno objavila Akademska inicijativa „Forum 10“, govorila je, između ostalih, i feministkinja Sajber Vanderlast.
– One koje su pripadale revolucionarnom delu stanovništva, odnosno partizanima i samim tim igrale ulogu u promeni društvenih odnosa i nastanku socijalističke države – videle su logičnost skidanja zara i feredže, dok su one koje su bile tretirane kao resurs svoje lične porodice bile višestruko istraumirane zbog zakonom nametnute obaveze. Od tada su i muslimanke, kao i sve druge žene u bivšoj Jugoslaviji uključene u proces koji traje i do dana današnjeg. Sve žene ovog regiona su tačno 70 godina u obavezi da državi, koja je u međuvremenu postala ekonomski neoliberalna a politički totalitarna, doniraju prvo svoj neplaćeni kućni i reproduktivni rad, a onda i svoj plaćeni rad – ocenila je na promociji knjige Sajber Vanderlast.
Prema njenim rečima, više pitanje nije zašto se ženama oduvek manipuliše na ovaj način, već zašto, kako je istakla, „mi žene ne shvatamo da je oduvek na nama ženama da se same istinski oslobodimo“.
– U ovoj knjizi su u zadnjem trenutku sabrana svedočenja koja bi ostala bez ikakavih tragova, a to su svedočenja o jednom, više nego značajnom procesu, koji se dogodio, ne samo u Sandžaku, dakle svugde gde je bilo muslimanske veroispovesti i tradicije. To što se dogodilo je krajnje kontradiktorni postupak, naime, prisilna sloboda – istakao je filozof Lino Veljak.
Sloboda je po samoj svojoj definiciji, napomenuo je on, suprotnost prisili.
– Ovde se, dakle, dogodilo prisiljavanje da žene oslobode svoje lice od skrivanja od javnosti i na taj način učini jedan bitan korak ka emancipaciji – zaključio je Lino Veljak na promociji knjige „Peča“.
Prema rečima Marka Veličkovića, kulturologa, moderno društvo počiva na jasnoj podeli između privatne i javne sfere, gde je ova privatna sfera označena kao politički nerelevantna.
– I, zapravo, samo neko ko ima pristup javnoj sferi, ko je vidljiv, može da zavredi to pravo političke subjektivnosti, odnosno, u političkom smislu pravo ljudskosti. Jedna od najcitiranijih definicija feminizma je radikalna ideja da su žene ljudi. Sa druge strane imamo privatnu sferu koja je rezervisana za sve te identitete koji treba da ostanu politički nevidljivi, dakle, u takvom poretku ženama je mesto određeno u nerelevantnoj privatnoj sferi i skidanje feredže je poremetilo tu javnu granicu javnog i privatnog, koliko god to bio jedan korak, to je svakako bio radikalni poduhvat, ali i teško iskustvo za mnoge žene – zaključio je Veličković.
Staša Zajović iz Žena u crnom istakla je da žene u ovoj knjizi svedoče o onome što oficijelna istorija ne pamti.
– Njima ne dozvoljava taj prostor da pronose glas o onome što oficijelna istorija ne beleži, a one su o tome svedočile. To su potisnute traume, prećutani glasovi i nevidljivi ožiljci. I bitnije je to da one nisu objekti istorije, već akterke, one ne trpe istoriju, već nama objašnjavaju kako su je razumele, jer one govore o našoj alternativnoj ljudskoj istoriji. Ova knjiga je omogućila da one uđu u istoriju, to nije samo puko svedočenje, već ulazak na subverzivan način i zauzimanje prostora. Status moralnih istorijskih svedokinja nama služi za rekonstruisanje istorijskih događaja u Sandžaku. Žene u ovoj knjizi govore o svom dostojanstvu, o preplitanju različitih ekonomsko-socijalnih, kulturnih, političkih i tradicijskih matrica – istakla je Staša Zajović.
Kako je istakao Fahrudin Kladničanin, autor ovog dela, obimna istraživačka građa plod je petnaestogodišnjeg intervjuisanja starijih žena iz Sandžaka.
U knjizi je objavljeno dvadeset svedočenja, dok u svojoj arhivi ima ukupno četrdeset svedočenja ili nešto više od dvadeset i šet sati audio i video materijala. Sve žene koje je intervjuisao rođene su u periodu od 1918. do 1938.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
