Povratak u staro društvo 1Foto: Medija centar

Britanci koji su doneli Bi Bi Si i pragmatizam napuštaju Evropu. Pitanje koje se s tim u vezi nameće je šta je to što nas danas drži zajedno kao Evropljane. Ono što nas još povezuje i deli od USA i Azije su naša kultura i naša zajednička istorija. A u tome mediji igraju izuzetno važnu ulogu.

Tome smo mogli da svedočimo u nemačkom gradu Potsdamu, gde je, od 6. do 12. oktobra, održano ovogodišnje takmičenje za nagradu Pri Evropa. Ovaj festival su, još 1987. godine, pokrenuli Evropski parlament i Evropska komisija.

Kao domaćin, njime upravlja Rundfunk Berlin – Brandenburg (RBB). Medijski profesionalci sa svih strana kontinenta ove godine su se okupili u Potsdamu da bi odali priznanje najboljim evropskim televizijskim, radio i digitalnim produkcijama, koje kvalitetom i inovacijama slave kreativnost u medijima.

Za evropskog novinara godine proglašen je televizijski novinar dr Armin Volf (dr Armin Wolf), politički novinar ORF (Austrija), koji nije bio zastrašen kritikama i pretnjama vladajućih populističkih političara, već se držao svog stava i prakse da uvek na isti način ispituje sagovornike, postavljajući im kritička pitanja.

U svom govoru, koji je prihvaćen aklamacijom prisutnih, upozorio je „da populisti, čim su na vlasti, pokušavaju da preuzmu kontrolu nad uticajnim medijima, kako to na zastrašujući način možemo videti u nekim evropskim zemljama“. Pozvao je novinare „da svoj posao obavljaju profesionalno, savesno, pouzdano i korektno“.

Ove godine je u konkurenciji bilo mnogo inovacija u oblasti digitalnih medija. Po prvi put su dodeljene dve „studentske“ nagrade za „zvezde u usponu“. U oblasti digitalni audio, dodeljena je nagrada nemačkoj““Heleni“, prilogu o gubitku prijateljstava, a u oblasti onlajn medija švajcarskom veb dokumentu „Stend ap“, o transrodnim muškarcima i transrodnim ženama na Kosovu. Najbolji evropski digitalni audio projekat je češki „Projekat 68“, o okupaciji češkog radija i rušenju Praškog proleća.

U radio sektoru je u oblasti dokumentarnog programa pobedio „Osećaj tišine“, iz Velike Britanije, koji svedoči o ženama koje se bore za pravo na abortus.

Za najbolje radio drame proglašene su austrijska „Deca pakla“ i francuska „Putevima želja: Prvi put“. Nagrada za najbolju „radio istragu“ je takođe pripala Britancima za „Lutkara“, o sobama moćnika u Putinovoj Rusiji. Najbolji muzički radio program je poljski „Čovek koji peva iz srca“, koji govori o jermenskom pevaču u egzilu.

Nagrada za najbolji evropski televizijski film na temu kulturne raznolikosti otišla je u Švajcarsku za „Ali kada mama dolazi?“. To je dokumentarni film o ocu koji je morao da ostavi ženu u Iraku da bi spasao sina koji je invalid. Za najbolji TV dokumentarac proglašena je evropska koprodukcija koju su poslali Šveđani, „Splav“. Reč je o sumnjivom antropološkom eksperimentu iz 70-ih godina, čiji se učesnici ponovo susreću posle više od 40 godina.

Najbolja evropska televizijska serija je finska produkcija „Nevidljivi heroji“, o dvojici diplomata koji su spasili preko 2000 Čileanaca u vreme vojnog udara, 1973. godine. Ovogodišnja najbolja televizijska drama je britansko ostvarenje „Briga“, koje govori o borbi dve sestre sa zdravstvenim sistemom, kako bi omogućile da njihova majka, koja je usled razornog moždanog udara postala dementna, provede svoje poslednje dane u udobnosti, miru i dostojanstvu.

Posebna tema festivalskih razgovora bila je kako u budućnosti povezivati i kako stimulisati dijalog u Evropi koja se raspada. Jedan od mogućih odgovora dale su skandinavske zemlje svojim programom Nordik 12. Duga je saradnja između Norveške, Švedske, Danske, Finske i Islanda.

Participacijom u platformi Nordik 12 omogućeno je svakoj od zemalja da slobodno bira televizijsku seriju koju će prikazivati i u tome ima dvostruku dobit: u promociji i u finansiranju. Sve to nema obavezujuću klauzulu – svako može da izabere da li će biti „u klubu“.

Festivalski dijalozi su bili sadržajni i pratili su svaku festivalsku projekciju.

Za nas je posebno zanimljiva i značajna bila diskusija o TV filmu koji je predstavljao Srbiju, „O životu i o smrti“, posvećenom sećanju na žrtve bombardovanja zgrade RTS i obeležavanju 20. godišnjice njihovog stradanja. Film je pokrenuo zanimljiva pitanja o nedavnoj prošlosti i o njenim ranama na podeljenom savremenom srpskom društvu. Inostranim kolegama su posebno otkriće predstavljali pažljivo odabrani glumci, za koje su imali samo reči pohvale.

U kategoriji TV fikcije smo imali briljantan sastav članova međunarodnog žirija. Standard takmičarskih programa je ove godine bio viši neko ikada ranije. Sa zadovoljstvom je konstatovano da je – posle deset godina – naš televizijski film ponovo našao svoje mesto među najboljim evropskim ostvarenjima.