Sećanja, uspomene zabeležene u prvoj publikaciji o ovoj pozorišnoj kući, na fotografijama – na rođendanskoj izložbi i onih koje su za ovu priliku donete iz kućnih arhiva, originalne plakate i programe, ponovni susreti kolega i prijatelja rasutih po celoj Srbiji i van nje, dopunili su u ponedeljak uveče smeh i aplauzi kojima je dočekana premijera Gogoljevog komada „Ženidba“, u režiji Milana Karadžića, posle koje je druženje nastavljeno u gračaničkom „pozorišnom“ klubu „Staro mesto“.

– To je čarolija pozorišta, u kome se zapravo generacijama ništa ne menja – glumci su glumci, život je život – to su te ‘daske’ koje to znače – kaže za Danas nekadašnja prvakinja NP u Prištini Ankica Milenković, čije je pojavljivanje na svečanoj akademiji salu Doma kultura podiglo na noge.

Posle rođendanske premijere primala je čestitke zbog svog sina Igora Damjanovića, koji u „Ženidbi“ igra Kočkarjova. Za predstavu je rekla da je „sjajna vizuelno, glumački i režijski“, a njene reči da se „smejala i da joj je bilo jako lepo“ ponavljali su gotovo svi koji su preksinoć sedeli u publici.

– Čini mi se da su se ljudi uželeli klasičnog pozorišta i da je ova komedija bila u ovom trenutku potrebna. U malenoj Gračanici ispuniti salu sa 400 mesta nije lak zadatak. Mi smo uspeli da odnegujemo publiku u ovako malom mestu. Naše pozorište jeste neka vrsta porodice kao i sva druga, ali nosi tu svoju specifičnost i posebnu sudbinu za koju ne znam da li ima neko drugi u svetu – u Evropi svakako nema nijednog takvog pozorišta i to nas zaista čini posebnim. Ali, iz te posebnosti zbog otežavajućih okolnosti, izniče i nešto što predstavlja novu i drugačiju snagu i energiju koja privlači ljude – objašnjava za Danas Predrag Radonjić, upravnik NP u Prištini, kako se „navrat nanos“ pripremana proslava završila pravim „porodičnim okupljanjem“, na kome se između ostalog čulo“ da je tajna opstanka ove pozorišne kuće u tome što ga publika nikad nije ostavila.

To je razlog što je povodom jubileja ustanovljena Nagrada publike koja nosi ime Smilje Bajčetić, jedine preostale Srpkinje i jedinog gledaoca u Donjoj Plešini kod Uroševca, za koju je prištinsko NP pre nekoliko godina igralo predstavu ispod lešnika u dvorištu njene kamene kuće. Ona zbog godina prekjuče nije mogla da prisustvuje obeležavanju pozorišnog jubileja u Gračanici.

Za svoj 70. rođendan NP u Prištini dobilo je prvu publikaciju u istoriji. Nosi naslov „Uprkos svemu“, a njeni autori su poslednji upravnik ove umetničke kuće do bombardovanja SRJ 1999. Radoslav Stojanović i najstarija glumica u ansamblu Radmila Knežević. Oni su sedam decenija NP i 73 godine profesionalnog života na KiM hronološki saželi kroz prizmu političkih i administrativnih odluka posleratnih jugoslovenskih vlasti, njenih zahteva da se u Prištini stvori multietnički teatar – srpska i albanska drama, kao i težnji upravnika iz redova kosovskih Albanaca da naprave albanski nacionalni teatar. Srpska drama je 23. juna 1999, nekoliko dana posle uvođenja protektorata UN na KiM, izbačena iz matične kuće u Prištini, u kojoj su joj ostali arhiva i fundus, sa kojom više nema nikakvih kontakata. Albanska drama je u međuvremenu postala NP Kosova.

– Ja sam u ovoj brošuri obrađivala period od 1999. do današnjeg dana. Mi smo jedina institucija kulture koja nije bila izmeštena van KiM i u početku nismo znali gde ćemo i šta ćemo. Do 2005. smo nešto raduckali, ali nikakva ansambl predstava, nešto veliko nije urađeno. Otišli smo da živimo u druge gradove, zbog dece i porodice mnogi su našli drugi posao. Raznorazne situacije su nam se dešavale u životu i u pozorištu. Ali, bitno je da je to što smo opstali kao institucija. Bez obzira na to što nismo imali krov nad glavom, nastavili smo da radimo spremamo predstave u nemogućim uslovima, na scenama van scene – u dvorištima, crkvenim portama, na stadionima, po privatnim kućama – kaže za Danas Radmila Knežević.

Prema njenim rečima, sve to ima i dublju poruku – pokazuje da je kultura u najširem smislu najbitnija za identitet i opstanak naroda.

Izložbu o jubileju u Galeriji Doma kulture u Gračanici osmislio je Goran Stojčetović, kostimograf NP u Prištini. Najstarije fotografije i originalni plakati potiču iz 1952, a tu su i dokumenta o promenama imena ovog pozorišta, koje su pratile promene statusa KiM u posleratnoj Jugoslaviji. Drugu celinu čine fotografije Živojina Ćelića nastale do 1999, slede umetnički foto radovi nekadašnjeg prištinskog studenta Grka Anastasija Vamvakisa, sa turneje NP 2010. po Metohiji. Posebno su izdvojene fotografije raznih autora nastale od 2008. do 2014, koje svedoče da za „pozorište nije neophodna zgrada“, kako je na proslavi konstatovao španski pozorišni reditelj Mauricio Fore, kao i foto svedočanstva o radu NP od kako je dobilo stalnu scenu u Domu kulture u Gračanici.

– Zabrinut sam zbog stanja kulturnog i umetničkog nasleđa na KiM koje je ugroženo, a suočava se i sa pokušajima falsifikovanja identiteta, uz ćutanje moćnika. Zbog toga NP u Prištini nosi misiju svakom novom premijerom i susretom sa publikom. Iako već dvadesetak godina nije na svojoj sceni, živi i nosi taj plam, jer važno je, kao što je rekao Ovidije, ‘stvari se menjaju, ali ne nestaju“ – poručio je u besedi na svečanoj akademiji Nebojša Bradić, reditelj najnagrađivanije predstave NP u Prištini.

Minimalizam, gostovanja, saradnja

Scenografija Gogoljeve „Ženidbe“, koju čine jedan krevet i nekoliko stolica, idealna je za gostovanja. Predstava je već sinoć igrana u Šilovu, a Predrag Radonjić kaže da je „generalna ideja u njegovim pregovorima sa Milanom Karadžićem bila minimalistička scenografija sa bogatijim kostimom – pokretljiva i spremna za predstavljanje u svim mestima“. Za 11. oktobar najavljena je novosadska premijera „Ženidbe“, koja je urađena u koprodukciji sa SNP, na čijoj će sceni igrati i 12. oktobra. Radonjić je sa Mauricijem Foreom prekjuče potpisao Protokol o saradnji između NP Priština i Monbižu teatra u Berlinu, čiji je Fore glavni dramaturg. Fore je režirao dve predstave u Gračanici – „Dantonovu smrt“ i „Revizora“.

Vek od oslobođenja

Jubilej NP u Prištini poklopio se sa 100. godišnjicom od oslobođenja Prištine i Gračanice u Prvom svetskom ratu. Tim povodom kod Spomen-obeležja palim srpskim junacima u centru Gračanice služen je parastos i položeni venci opštinskih vlasti iz srpskog i kosovskog sistema lokalne samouprave.

Plaketa novinarki Danasa Jeleni Tasić

Povodom jubileja NP u Prištini je dodelilo povelje i plakete institucijama i pojedincima koji su pomogli radu i afirmaciji ove umetničke kuće. Povelje su dobili srpski i kosovski gradonačelnici Gračanice LJubinko Karadžić i Srđan Popović, Eparhija raško-prizrenska, Dom kulture Gračanica, NP u Beogradu, Nebojša Bradić, Mauricije Fare… Među mnogobrojnim dobitnicima plaketa je i novinarka Danasa Jelena Tasić. K. D.