Pravo lice pod maskom

Kordula Treml izlaže u galeriji Bosco u Gautingu pokraj Minhena fotografije glumaca koji se nalaze u garderobi u najintimnijem momentu preobražaja sopstvene ličnosti u fiktivnu ulogu. Tako je nastala galerija intimnih portreta koji gledaoce dodiruju psihološkom suptilnošću i prodornošću fokusiranja karaktera protagonista.

Ovi portreti treba da osvetle lične momente u kojima su glumci sami sa sobom, još sa sopstvenim „ja“, pre nego što će pod imaginarno-realnom maskom i šminkom postati drugo „ja“. Ti momenti i mimikrijski prelazi iz jedne realnosti u drugu su izrazi fragilnosti i usamljenosti protagonista koji se na fotografijama Treml odslikavaju sa neverovatnom rafinesom. Ovde nije reč o spoljašnjem preobražaju, već o tihim momentima napetosti pred nastup, ono što je drhtaj i nemir, lampenfiber, groznica pred svetiljkama pozornice. To su momenti povišene koncentracije i poniranja u sebe i uživljavanja u emocije uloge i identifikacije sa karakterom, tanani procesi koji prožimaju vidljive izraze na licu i jeziku tela. Ovde je reč o portretima prominentnih glumaca nemačkog i austrijskog pozorišta u Minhenu, Beču, Hamburgu i Berlinu. Jedna od najučestalijih pozorišnih likova Tremlove je Bibijana Beglau, jedna od najpopularnijih nemačkih pozorišnih i filmskih glumica. Ona je u kratkom slovu na otvaranju ove izložbe Tremovu opisala kao „tihog lovca“ u garderobi, kao hermetički zatvorenom prostoru u kome samo šminkeri i protagonisti rutinirano insceniraju transformaciju realnog u mimetičku stvarnost.

Svuda se debeli slojevi pozorišne šminke, papilotni, perika, veštačkih brada naziru. I pri svemu tome pitanje koju ulogu i o kome komadu je ovde reč, stupa u pozadinu. Pre svega fascinira kako je preko ogledala i kamere fotograf uspeo da se približi u toj meri ljudima koje portretiše, da im osvetli najintimniji momenat preobražaja – i u tom momentu se događa nešto gotovo volšebno: naizgled skriveno i zaštitna maska postaje lupa. Ovi portreti zaista svojom ekspresivnošću i psihološkom suptilnošću prodiru pod kožu. I mimo svoje gotovo bolne intimnosti, ti portreti nemaju ničega voajerističkog, već su izraz čarobne magije fotografije, kojom Kordula Treml virtuozno vlada.

Kordula Treml, rođena 1973, pohađala školu fotografije u Pariyu (Ecole de l’image des Gobelins) i specijalizovala se za fotografije pozorišnih, baletskih i operskih produkcija u čitavoj Evropi, najčešće u Nemačkoj i Francuskoj. Ona je autorka fotografija i tekstova za fah-časopis „Die Deutsche Buhne“ i za nemačko-francuski časopis „ParisBerlin“. Ona danas živi na relaciji između Minhena i Maselja.