Foto: Pixabay / ulleo

Knjiga je predstavljena danas u prostorijama ove neformalne a važne institucije i činjenice u ovdašnjoj kulturi.

Dramoletima o tri žene-heroine – Mili Gojsalić iz 16. veka koja će se do smrti suprotstaviti osvajačima Turcima, Eleonori Bruk, vajarki iz 21. veka, važnoj a gotovo nepoznatoj koja umire u borbi sa teškom bolešću, Umihani Čuvidinoj, prvoj bošnjačkoj, regionalnoj feministkinji iz 19. veka, na kraju se pridružuje i jedan „san“, kako stoji u podnaslovu, zapravo jedan (auto)poetski/poetički tekst o tome kako su drame nastale. Sledi deo „Recepcija/Autorefleksija“ u kome oni, koji su pročitali ove drame pre njihovog objavljivanja, komentarišu, iznose utiske, tumače… „Lako je reći da su pristigli ‘utisci’ koji obavezuju – Ivana Stefanović, Tijana Matijević, Silvija Jestrović, Radmila Lazić, Milena Dragičević Šešić, Borka Pavićević, Aleksandar Milosavljević… zaneti dramom, iskazali su kako su, svako na svoj način, dočitali dramski siže. Po svom kulturološkom položaju u svetu pozorišta iznimno za autorku, i za tekst koji vrednuju“, piše o ovom delu knjige Zorica Jevremović.

„Knjiga ‘Tišina, pomrlice’ nastajala je kao ‘work in progress’. Prvo drama, zatim utisci o njoj, nekoliko, pa pisanje ‘apstrakta’ za esej ‘Recepcija/Autorefleksija’, potom esej ‘Svakih dvadeset minuta prolazi anđeo’, i kao pogovor ‘Kriva sam’. U ‘Recepciji’ su zastupljene ‘sve moje drugarice’, i neki drugovi, neki teatrolozi i osobe iz kulture i nauke, i neke drugarice mojih prijateljica. Zbog čega? Jednog dana će ovih šest meseci 2017, od januara do kraja juna, biti svedočenje o mišljenju, kreativnosti, feminizmu, drami i kulturi ovog dela sveta“, obrazlaže autorka.

A Zorica je na promociji, među „svojim drugaricama“, i ponekim „drugom“ (knjiga je, inače, posvećena svim njenim drugaricama) istakla da ova knjiga ima i veliku emotivnu dimenziju, da je pisana i da bi ona razotkrila samu sebe, ko je i šta je. Otud je na njenom kraju i programska pesma Radmile Lazić „Kriva sam“.