Foto: Pozorište Zoran RadmilovićU foajeu zaječarskog teatra, u okviru pratećeg programa 32. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, predstavljena je monografija posvećena glumcu Milanu Gutoviću, autorke Tatjane Njažić.
Aleksandar Milosavljević , koji je za ovu monografiju pisao deo o Lanetu kao pozorišnom glumcu, a juče je na neki način bio i u ulozi moderatora, na početku je objasnio da je monografija deo nagrade „Dobričin prsten“, koja je posthumno dodeljena glumcu.
„Treba reći da udruženje dramskih umetnika Srbije dodeljuje kao najveće i naznačajnije priznanje, koje je većim delom utemeljeno u teatarskim dostignućima naših glumaca i glumica, „Dobričin prsten“ .Uz to priznanje i plaketu, uz tu veliku čast koja se dodelom nagrade ukazuje dramskim umetnicima, deo nagrade je i monografija“, rekao je Milosavljević i dodao da je neke od najboljih monografija posvećenih dobitnicima Dobričinog prstena uradila autorka i ove knjige, Tatjana Njažić.
„Knjiga se sastoji iz nekoliko delova. Budući da je reč o nagradi za životno delo na početku su uvodna tri teksta o Lanetu pozorišnom glumcu, čiji je autor Aleksandar Saša Milosavljević , zatim o njemu kao televizijskom i kao filmskom glumcu. Sledi najobimniji deo knjige, koji sam ja nekako sklapala iz raznih izvora, dakle brojnih Lanetovih iskaza, intervjua, kritika, koje su o njemu pisane.Tu mi je zapravo najviše pomogao jedan jednočasovni intervju koji smo radili za televiziju u Beogradskom dramskom „Bardovi teatra“. Ispostavilo se nažalost da je to bio testamentarni intervju budući da je poslednji koji je dao a po prirodi stvari smo razgovarali od detinjstva do poslednjih uloga. Ide potom jedan manji deo koji je meni jako drag a to je deo u kojem je pesma Ljube Bandovića koju je posvetio Lanetu, zatim pesma jednoh mladog čoveka koju je njegova ćerka čitala na sceni kada je Petar Božović deci uručivao prsten, budući da Lane više nije bio među nama i tekst Vide Ognjenović koja je ustanovila nagradu sa njegovim imenom a tu je i deo gde su njegove kolege , saradnici, prijatelji pisali o njegovovoj glumi, njegovom životu, sećanjima… Imala sam nekoliko repera u njegovim izjavama, jer kada se radi ovakva knjiga o čoveku koji više nije među nama onda je to prilično klizav teren, prilično je problematično i često ste u dilemama raznoraznim. Da li je bolja ova ili ona varijanta jer poenta je da bude tačno, da bude slika i prilika onoga što je taj čovek ostavio kao trag u ovdašnjoj kulturi i u svima nama,“ rekla je autorka i navela kao primer Lanetov odgovor na pitanje novinara zašto snima trećerazredne filmove ili takozvane lake note.
On je njih pitao da li su čuli da je policajac Jovan (tada policajac na terazijama koji je bio fenomen, zato što je sa mnogo stila i inovativno regulisao saobraćaj) pozvan u London da obučava tamošnje policajce, naravno ne da ih obučava kako se reguliše saobraćaj u njihovoj zemlji nego kako se ni od čega može napraviti nešto. Zatim je zaključio da, ako ste u lošim projektima to vas ne obavezuje da budete loši. Vi uvek možete biti najbolji.
Prilikom predstavljanja monografije Borka Trebješanin , novinarka „Politike“ ispričala je anegdotu u vezi sa intervjuom koji je radila sa Milanom Gutovoćem , koji nije baš bio sklon razgovoru sa predstavnicima sedme sile.
„On je prosto bio begunac od medija i od javnosti. Imao je svoj svet a ja sam dobila težak novinarski zadatak da napravim razgovor sa njim . Meni odmah proradi želudac. Kako njega da privolim da priča. Ne postoji mogućnost da se taj intervju pomeri a na novinaru je da se snađe. I ja tako u šoku krenem od politike ka Beogradskom dramskom pešaka, pošto je tamo bila proba..U međuvremenu zovem organizatore u BDP. Oni mi kažu da je proba u toku i da mi mogu ponuditi bilo kog glumca ali za Laneta ne garantuju da ću uspeti nešto da uradim. Ja dođem u probnu salu. Sedi Lane u nekom kožnom mantilu već namrgođen. Nije voleo intervjue i nikada novinar nije znao kako će Lane da odreaguje. Ja mu tako stidljivo prilazim i kažem da sam ja Trebješanin iz „Politike“ a on kaže:“ pa mi smo porodica“. On je vodio korene iz Nikšića i znao je da su Trebješani starosedeoci Nikšića i da njegova porodica vodi poreklo otuda. Onda se čovek otvorio i pokazao svu toplinu i koliko je držao do porodice. Pričao mi je o letima koje je provodio u Nikšiću, o svojim stričevima i posle toga smo postali prijatelji. Nekako sam ga kupila za ceo život i nikad lakši intervju nisam napravila“, prisetila se Trebješanin.
O Gutoviću su u monografiji pisali Radoslav Zelenović, Branka Petrić, Branka Otašević, Aleksandar Milosavljević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Vida Ognjenović, Božidar Đurović, Aleksandar Dunić, Irfan Mensur, kao i Jelisaveta Seka Sablić i Jug Radivojević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
