Preminula glumica Milena Dapčević

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U znak poštovanja prema seni Milene Dapčević.
   U poslednjem broju „Nove misli“ iz 1954, uz odlomak iz Andrićeve „Proklete avlije“ i uz tekstove Anice Savić-Rebac, Borislava Mihajlovića Mihiza, Milana Bogdanovića, Boga Grafenauera, objavljena je jetka pripovest Milovana Đilasa „Anatomija jednog morala“.
   Mlada glumica Milena Vrsjakov je bila jedna od prvih žrtava novonastajuće i novonarastajuće „komunističke“ srednje klase. (Koja je, usput, u poslednjoj fazi njene restaljinizacije krenula putem novog jednoumlja – nacišovinizma). Te i takve pripadnike srednje klase je još Marks nazvao filistrima, malograđanštinom. Njen „greh“ je bio u tome što se udala za slavnog partizanskog komandanta i španskog borca Peka Dapčevića. Milena Vrsjakov, sada Dapčević, je udajom bila podvrgnuta izrugivanju žena ostalih partijskih funkcionera. Već tada, neposredno posle rata, formiran je zatvoreni krug privilegovanih, koji uživaju privilegije zbog toga što su iz rata izašli „s puškom u ruci“. Tom krugu nisu pripadali oni (koji su, takođe, iz rata izašli „s puškom u ruci“) a nisu, ni posle ratne pobede, napustili partizansku etiku. Ogromna većina takvih je pretrajala ostatak svojih života u anonimnosti, u tišini odbačenosti, na marginama društvenog zbivanja. Ratna prošlost tih novih hegemonih slojeva je bila njihova socijalna legitimacija koja im obezbeđuje ekskluzivno mesto u odnosu na neherojsku većinu. Utoliko je neshvatljivije to da proslavljeni general stupa u brak sa ženom „sumnjive“ prošlosti, a ne sa nekom, njemu „ravnom“ drugaricom. Ipak, „… mladoženjina krivica je olako odbacivana, a u najboljem slučaju mu je nonšalantno i uz šalu zamjerano da je ušao ipak u godine i da mu… ‚sad odgovara piletina‘. A ustvari je i u tome krivica bacana na nju na najfrivolniji način: ‚Upecala ga je na golu nogu‘; ‚ne izdrža poslednju frajersku ofanzivu‘, ‚naratovao se drugar, trebalo je da mu samo podigne suknju…‘ To je bila logika hijerarhije – uspeti se i ne dati drugima, ‚nezaslužnima‘ i ‚nemoralnima‘ da se popnu. To je bila ona gorka logika stvarnosti hijerarhije i privilegija, koja je te negdašnje, mahom heroične žene, a i muškarce, pretvorila u sebične nakaze.“ (Milovan Đilas, „Anatomija jednog morala“). Peku Dapčeviću je, naizgled paradoksalno, i bilo „dozvoljeno“ da se oženi „takvom ženom“, ali „takvoj ženi“ nije dozvoljeno da se uda za takvog muža.