Preplitanje života i profesije

Život kostimografa Lile Milošević je njenom voljom bio dizajniran kao niz životnih trenutaka koji su se harmonično prožimali s njenom profesijom. Nit koja je spajala to privatno sa javnim bila je konstantna Lilina potreba za lepim.

LJudi pamte glumce, ponekog reditelja, a retko ko zna ko je i kako osmislio kostim nekog njima omiljenog filmskog karaktera. Kažu da je najbolja filmska muzika ona koja ne skreće pažnju na sebe, nego se uvlači u gledaočevu podsvest i doprinosi ukupnom doživljaju. Isto važi i za filmski kostim. Lila je smerno poštovala to pravilo, kako u profesiji tako i van nje. Tiho i nenametljivo, a ipak tako efektno, pričala je svoju sopstvenu priču i priču filmskih likova. U uslovima permanentno osiromašene srpske kinematografije za takav poduhvat nije bio potreban samo talenat već i velika doza snalažljivosti i požrtvovanosti.

A ipak smo svi zapamtili Šojića, Pantića i ostale likove iz toliko voljenih komedija njenog supruga, reditelja Miće Miloševića. Pamtimo ih i prihvatamo i zato što ih je Lila obukla ne u kostime, nego u garderobu koja se stopila s njihovim karakterima i postala podjednako važna kao i ono što su govorili i radili.

Imao sam privilegiju da sa Lilom delim i profesionalne i privatne trenutke i da povremeno učestvujem u njenoj konstantnoj potrazi za lepim. Lila je tražila i nalazila lepotu ne samo u knjigama, slikama, filmovima, muzici, kulinarstvu, stilskom nameštaju…, već i u dugim ćutnjama i kratkim osmesima ispod zemunskih platana, u žagoru tašmajdanske „Šanse“, ili negde pored Dunava gde su nas omamljivali mirisi riblje čorbe ili roštilja.

Lila je podjednako bila svoja i opuštena u Beogradu, među svojim mnogobrojnim prijateljima i poznanicima, kao što je s damskom lakoćom šarmirala i osvajala nove prijatelje u Puli, Kanu, Veneciji, ili Berlinu… Za Lilu nije postojalo „tamo“ i „ovde“, nego je intenzivno živela u „sada“.

Tražim reč kojom bih mogao da vama, koji je niste poznavali, približim Lilu Milošević. Napokon, shvatam da život jedne izuzetne žene ne možete zarobiti u reči. Ipak, nadam se da se neće ljutiti ako vam otkrijem da je njena boja lila, njen cvet ruža, da je njena ljubav Mića, da je njen ideal iskren osmeh… Tim osmehom i sada gledam Lilu.