Prickerova nagrada 2026: Čileanski arhitekta Smiljan Radić osvojio „Nobela za arhitekturu“

Smiljan Radić iza sebe ostavlja radove, koji na prvi pogled mogu delovati nedovršeno ili čak nestabilno, žiri nagrade istakao je da oni „uzdižu ljude koji u njih ulaze“, opisujući njegovu arhitekturu kao „optimističnu i tiho radosnu“.

Radić je tek peti arhitekta iz Latinske Amerike koji je dobio ovo priznanje u njegovoj 47 godina dugoj istoriji. Nagrada je prvi put dodeljena 1979. godine pioniru modernizma Philip Johnson, a među dosadašnjim laureatima nalaze se i Zaha Hadid, Norman Foster i Rem Koolhaas. Poslednjih godina žiri sve više prepoznaje i manje poznate autore, kao i one koji se bave društveno odgovornom i manjom arhitekturom, piše CNN.

Arhitektura između prirode i forme

Radić je 1995. godine osnovao sopstveni studio, koji je do danas realizovao više od 60 projekata – od stambenih objekata i kulturnih prostora, do nagrađivane vinarije i čak autobuske stanice u Austriji. Iako je radio širom Amerike i Evrope, većina njegovih dela nalazi se u Čileu.

Među najpoznatijim projektima izdvaja se pozorište Teatro del Bíobío u gradu Konsepsion, koje noću svetli poput lampiona zahvaljujući poluprozirnoj fasadi. U Santjagu je radio i na modernom proširenju Muzeja pretkolumbovske umetnosti iz 18. veka, spajajući savremeni dizajn sa istorijskim nasleđem.

Njegov pristup karakteriše pažljivo kombinovanje prirodnih i veštačkih materijala. Tako je krov restorana Mestizo oslonjen na masivne kamene blokove iz lokalnog kamenoloma, dok je kuća Casa Pite smeštena na litici, prirodno zaštićena od vetra.

„Isti materijal može se potpuno drugačije razumeti u zavisnosti od mesta i njegovog istorijskog konteksta. Upravo razumevanje te napetosti je ključno za moj rad“, naveo je Radić.

Globalni proboj i rad bez „potpisa“

Njegova međunarodna karijera dobila je zamah 2014. godine, kada je pozvan da projektuje Serpentine Pavilion u Kensington Gardensu u Londonu – jedno od najprestižnijih priznanja u arhitektonskom svetu.

Njegov paviljon, nalik futurističkom kokonu postavljenom na velike stene, izazvao je veliku pažnju i dodatno ga lansirao na svetsku scenu.

Radić, međutim, svesno izbegava prepoznatljiv stil:
„Stil često znači ponavljanje istih rešenja u različitim projektima. Meni je to dosadno. Radije svaki projekat rešavam posebno, stvarajući prostore koji ljude podstiču da drugačije razmišljaju o materijalnosti i sećanjima.“

Uticaj na čileansku arhitekturu

Ova nagrada dolazi deset godina nakon što je njegov sunarodnik Alejandro Aravena postao prvi Čileanac koji je osvojio Prickerovu nagradu. Radić smatra da je to tada snažno uticalo na čitavu arhitektonsku scenu u zemlji.

Aravena, koji danas predsedava žirijem nagrade, pohvalio je Radića zbog „radikalne originalnosti“ i sposobnosti da „učini nevidljivo vidljivim“.

Kontroverze i značaj nagrade

Ovogodišnja dodela nagrade kratko je odložena zbog kontroverzi vezanih za Tom Pricker, koji se povukao iz procesa nakon otkrića o njegovim ranijim kontaktima sa Epstinom. Organizatori su naglasili da će se time osigurati da nagrada ostane fokusirana na arhitektonsku izvrsnost.

Radić je istakao da sastav žirija garantuje integritet priznanja i dodao:
„Više od 30 godina moja opsesija je arhitektura. I dalje verujem da je ona pozitivan čin – i da je i ova nagrada deo tog pozitivnog delovanja.“

Kao ovogodišnji laureat, Radić će dobiti novčanu nagradu od 100.000 dolara i bronzanu medalju, koja će mu biti uručena na ceremoniji kasnije ove godine.