S obzirom na to da sam svojevremeno pisala u Danasu kad se pojavio novi prevod romana „Prohujalo sa vihorom“ (prevodilac Dubravka Srećković Diković), osetila sam potrebu da reagujem na tekst Dejana Papića objavljen u Danasu od 1. decembra 2020. godine.
O kvalitetu prevoda, poređenjem sa prevodom Mihaila Đorđevića, i primedbama koje je prevoditeljka uputila Mihailu Đorđeviću neću ponovo pisati. Taj prevod je, na sreću čitalaca, povučen sa tržišta ne zato što je to izdejstvovao Srđan Karanović, već zato što je to bila odluka suda. Čitaoci, međutim, nisu bili uskraćeni da pročitaju to delo, kako tvrdi Dejan Papić. Roman se pojavio 2020. godine u izdanju Vulkan izdavaštvo, u prevodu Mihaila Đorđevića, i čitaoci su imali priliku da ponovo uživaju u njegovom izvornom prevodu.
Što se sudskog spora tiče, Srđan Karanović ga je spomenuo kao mogući razlog odbijanja distribucije njegove knjige “Sam o sebi“ u izdanju Geopoetike, ali nije iznosio detalje, jer je spor još u toku. Dejan Papić je, na protiv, iznosio podatke sa suđenja, nadmetanje advokata i veštaka, isključivo kroz prizmu novca, navođenjem cifara. On nije uzeo u obzir da je naslov „Prohujalo sa vihorom“ intelektualna svojina, zaštićeno pravo autora, tim pre što je „ušao u opštu upotrebu“. Laguna je pretrpela štetu kao svaki lopov koji je na dobitku sve dok ne bude uhvaćen. Jer takve pojave, koje na žalost nisu retke u našem izdavaštvu, treba nazvati pravim imenom – najobičnija krađa.
Srđan Karanović je branio ugled svoga dede, jednog od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije. (Njegov portret se nalazi u prostorijama našeg Udruženja). A te „tri reči“ koje je izbrojao Dejan Papić – nemaju cenu, jer je naslov „Prohujalo sa vihorom“ jedan od najlepših naslova naše prevodne književnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
