Prva ljubav

Gospođa Dalovej je prva velika knjiga koju sam pročitao. Imao sam petnaest godina, bio sam učenik srednje škole u Južnoj Kaliforniji koji nije mnogo obećavao, tu sam pročitao knjige koje sam sam izabrao da čitam, ali sam mislio o književnosti kao o umirućem obliku umetnosti. Jednog dana sam izašao napolje, na cigaret pauzu, tamo gde smo išli da pušimo, i odjednom sam se našao pored nekrunisane kraljice naše škole. Bila je lepa, dakle, i pametna, a odavno je imala crvene nokte, i dugu ravnu kosu. Našao sam se pored nje, i pomislio: „Uh, oh, uh, oh… Misli brzo, budi ljubazan, kaži nešto što će učiniti da te ona zauvek voli.“ Tako da sam rekao nešto za šta sam tada mislio – a i danas to mislim – da je dobitna kombinacija, nešto o poeziji Boba Dilana i Leonarda Koena. Bila je ljubazna prema meni. Ona kao da je povukla čitav svoj marlboro u jednom cugu, ali pepeo nije pao, potom je izduvala ogroman oblak dima, i rekla: „Pa, jeste, oni su veoma dobri, ali šta misliš o T. S. Eliotu i Virdžiniji Vulf?“

Naravno, nisam bio potpuno nepismen – već sam bio čuo za T. S. Eliota i Virdžiniju Vulf, i znao sam da je Virdžinija Vulf bila veoma visoka i luda, i da je živela u svetioniku i da se bacila u okean, ali nikada nisam očekivao da ću morati da pročitam nešto od nje. Otišao sam u biblioteku, u pokretnu biblioteku, malu prikolicu u kojoj su se nalazile knjige. Oni nisu imali Eliota, ali su imali jednu knjigu Virdžinije Vulf, i to je bila Gospođa Dalovej. Uzeo sam je i odneo kući, i čitao sam je, pokušavao sam da je pročitam, ali nisam razumeo šta se u njoj događa. Doživljavao sam je na drugi način. Ja sam od nje dobijao dubinu i gustinu, i rečenice, i to je učinilo da se uključi nešto malo svetlosti u mojoj glupoj glavi.

Svako ko čita ima prvu knjigu – možda ne bukvalno prvu knjigu koju je pročitao, već prvu knjigu koja vam pokazuje ono što književnost može biti. Kao prvi poljubac. I čitate druge knjige, i ljubite druge ljude, ali, pogotovu za one koji su romantični, prva knjiga ostaje s vama. Osećao sam se vezan s Gospođom Dalovej na način na koji nikada nisam doživeo bilo koju drugu knjigu. Na kraju sam, napokon, napokon odrastao i napisao roman Sati, koji sam pokušao da oblikujem imajući u vidu postojeće veliko umetničko delo, onako kao što džez muzičar improvizuje na temelju velikog muzičkog komada.

Ja sam mnogo naučio od Virdžinije Vulf kao pisac. Mislim da je od svega što sam naučio najvažnije njeno uverenje da je sveukupnost ljudskog postojanja, koja se najčešće izražava međunarodnim ratovima i kroz smrti kraljeva, kao i drugim velikim temama velikih romana, isto tako sadržana u svakom satu u životu bilo koga od nas, kao što se čitav organizam sažima u svakom deliću njegovog DNK. Ako pogledate dovoljno pažljivo, i s dovoljno umeća, u bilo kom trenutku bilo čijeg života, možete da otvorite pukotinu. I da shvatite sve. Virdžinija Vulf je razumela da svaki lik, svejedno koliko on bio sporedan, u romanu ona mora da opiše iznutra, iz njene ili njegove priče, gde će on ili ona biti junak ili junakinja još jedne velike tragične i komične priče.

Prevod sa engleskog: Marija Jovanović

Autor je jedan od vodećih američkih pisaca čiji je roman Sati, po kome je snimljen istoimeni film o Virdžiniji Vulf, nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs