Prva podrška Filmskog centra Srbije nagrađivanom reditelju Ognjenu Glavoniću 1Foto: Stanislav Milojković

“Teret” je odbijen sedam puta, dobio je sitan novac tek kada je već bio snimljen, i kada više nije bilo moguće sprečiti njegov nastanak. Čak i tada, to je bio najmanji iznos ikada dodeljen nekom filmu na glavnom konkursu FCS, a sama podrška je bila simbolična, i u trenutku kada se znalo da će film ići na neki veći festival – kaže Glavonić

Upravni odbor Filmskog centra Srbije, na sednici koja je održana pre nekoliko dana, usvojio je predloge komisije u tri kategorije: sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova za decu i omladinu, sufinansiranje razvoja projekta adaptacije književnih dela domaćih autora, i sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih dokumentarnih filmova.

Tako će reditelju i scenaristi Ognjenu Glavoniću iz kase FCS, za novi film, tinejdžersku priču “U senci rogova,” stići podrška od 29 miliona dinara, po predlogu komisije u kojoj su bili reditelji Radivoje Raša Andrić, Stefan Arsenijević i Milica Tomović, spisateljica i scenaristkinja Vladislava Vojnović i producent Miroslav Mogorović.

“Zanimljivo” je da je ovo i prva podrška FCS za produkciju nekog Glavonićevog filma, posle deset godina njegovog učešća na raznim konkursima.

– “Teret” je odbijen sedam puta, i dobio je sitan novac tek kada je već bio snimljen, dakle, kada više nije bilo moguće sprečiti njegov nastanak. Čak i tada, to je bio najmanji iznos ikada dodeljen nekom filmu na glavnom konkursu FCS, sama podrška je bila simbolična i došla je u trenutku kada se znalo da će film ići na neki veći festival. Zbog svega toga produkcija “Tereta” je trajala sedam godina – kaže za Danas Ognjen Glavonić.

U producentskom planu za novi film “U senci rogova”, kako navodi, podrška koju je dobio od FCS olakšava i skraćuje put do snimanja – ali kao što i samo ime konkursa kaže, reč je o sufinansiranju.

– Podrazumeva se da dobijeni novac predstavlja samo određeni procenat ukupnog budžeta, tako da nam predstoji izlaženje na nacionalne konkurse u Francuskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i možda još nekim drugim državama, paralelno sa tim i na razne druge fondove, a sve kako bismo što pre skupili dovoljno novca i ušli u snimanje – kaže jedan od najangažovanijih i najnagrađivanijih reditelja i scenarista nove generacije naših autora.

Glavonić je i na svetskoj sceni prepoznat upravo po beskompromisnim filmovima i angažmanu i, kako ističe za Danas, i njegov novi film, iako je tinejdžerska priča, ima odlike njegovog dosadašnjeg filmskog “rukopisa”.

– „Živan pravi pank festival“ i „Teret“ su filmovi u kojima sam se, naizgled, bavio potpuno različitim temama i svetovima, na različiti formalni, estetski, stilski način. I pored toga, smatram da su, zapravo, veoma bliski. U oba filma pratimo osobe koje žele da žive u svetu koji nije svet realnosti, već pažljivo izgrađena i čuvana laž. Laž građena, hranjena i nametana od spolja, ali laž na koju se toliko naviklo da svaki mali prodor stvarnosti i istine preti da sruši klimavu celinu, sve ono što se u životu izgradilo, sam svet, celu ličnost čak. I ovaj novi film oslanjaće se na ta pitanja koja me dugo zanimaju – kako živeti sa istinom kada je laž, ili ćutnja, toliko prisutna i prihvaćena, kada istina nema neku vrednost? Ali, ovog puta iz vizure najmlađih, onih koji sve to tek otkrivaju, sa time tek dolaze u dodir. Ta pitanja, a i mogući odgovori na te probleme, ovaj put će biti sagledani kroz prizmu biološkog, intelektualnog, emocionalnog, klasnog, umetničkog i ljudskog odrastanja i sazrevanja par tinejdžera iz jednog banatskog sela.

A na naše pitanje kakve su te nove generacije tinejdžera koje danas odrastaju, u ovim turbulentnim i teškim okolnostima u kojima nema moralne i humane ideje sveta, i koliko je njegova priča o njima univerzalna, Glavonić kaže:

– Za ovaj film, na kojem radimo oko godinu i po, a koji će izaći tek za dve, tri godine – ideja je nastala još pre desetak godina. Trudim se da, nevezano od priče ili teme, koristim jezik koji će meni biti uzbudljiv. Jer, ima toliko priča, i tema. Često ono što je aktuelno danas, sutra već nije. Za potrebe ove priče gnjuram u sebe, u svoje odrastanje, u sebe tinejdžera. To o čemu ću pevati su moje strasti, problemi, pitanja, muke, radosti. Nemam razloga da sumnjam da i današnje tinejdžere u Srbiji, Japanu ili Boliviji ne potresaju i ne pomeraju iste stvari. Kao prvom gledaocu, ako je meni zanimljivo – ne znam zašto i drugima ne bi bilo. I obrnuto. Stvaranje filma je čin ljubavi, gde sa drugima – i u procesu stvaranja, snimanja i u procesu prikazivanja – delite ono najintimnije, ono što mislite, osećate, volite, u nadi da će i drugi u tome prepoznati nešto svoje, nešto o sebi, da će osetiti tu ljubav i da će ih ona cimnuti. To je društveni čin i zavisi od različitih konteksta. Na to koliko će sam film biti aktuelan i univerzalan kada se bude pojavio ne mogu uticati samo ja. Odgovornost je podeljena između autora i publike. Istinu je teško videti, a budući da je uvek i svuda gušena potreban je napor, potraga da bi se ona otkrila. To je posao na koji krećemo zajedno – ističe Ognjen Glavonić.

A kako je u svom obrazloženju istakla konkursna komisija, njegov novi film prati dvojicu tinejdžera iz malog banatskog sela tokom poslednje godine srednje škole, dok pokušavaju da održe svoje prijateljstvo i snime blek metal album.

Suočeni sa predrasudama malog mesta zbog ikonografije koju njihova muzika nosi, glavni junaci će vremenom otkriti neke mnogo mračnije tajne u svojoj svakodnevici…

Novac i za projekat filma Srđana Dragojevića

U istoj kategoriji, sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova za decu i omladinu, na konkursu je prošao i film “Tajna zmajeve družine”, režija Vanja Hovan, kome stiže 21 milion dinara.

A pobednik novoustanovljene konkursne kategorije – sufinansiranje razvoja projekta adaptacije književnih dela domaćih autora, koju je FCS prvi put objavio jula ove godine, je reditelj Srđan Dragojević.

On može da računa na 1.500.000 dinara za razvoj svog projekta “Mlječni zubi”, koji je adaptacija istoimene zbirke priča Lane Bastašić, jedne od vodećih savremenih spisateljica.

Njegov projekat izabrala je komisija – pisci Aleksandar Gatalica i Pavle Zelić, scenaristkinje Melina Pota Koljević i Nataša Drakulić, i reditelj i pisac Branko Miloradović.

Podrška FCS stiže i za šest dugometražnih dokumentaraca, koje je odabrala komisija- reditelji Mila Turajlić, Mladen Kovačević i Ivana Todorović, profesor FDU i producent Radenko Ranković, i pisac i filmski kritičar Bogdan Zlatić.

Među njima su “Portret dame s mačkom” Nikole Spasića (5.700.000 dinara), “Padala je kiša i onda se setim da je bila Ognjena Marija” Branislava Jankića( 5.200.000 dinara), “U potrazi za Lotikom” Irene Škorić (4.700.000), “Radio Rambo Amadeus” Dušana Varde, koji može da računa na 4.200.000 dinara.